DETALJNI IZVEŠTAJ: Šta bi se desilo da nuklearno oružje pogodi prestonice NATO država i Moskvu?

RAZMERE potpune tragedije desile bi se u slučaju udara nuklearnim oružjem u velikim gradovima.

Foto: Shutterstock

Nikada od kraja Hladnog rata — možda još od Kubanske krize — svet nije ovako intenzivno raspravljao o mogućnosti nuklearnog rata.

Najnovija dešavanja u ratu Rusije i Ukrajine, kao i eskalacija poslednjih dana sa udarima balističkih raketa, ponovo su aktuelizovala ovu temu.

Izveštaj Njujork tajmsa o predlozima američkih zvaničnika za prebacivanje nuklearnog oružja u Ukrajinu izazvao je oštru reakciju predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je obećao da će njegova zemlja upotrebiti sva sredstva da spreči takav scenario.

Ovo je bila jasna referenca na nuklearne kapacitete Rusije.

Šta bi to značilo za civile i konkretno za stanovnike velikih gradova?

Milioni mrtvih i još više povređenih, od kojih bi mnogi imali opekotine trećeg stepena na čitavom telu, što bi zahtevalo amputacije.

Povrede možda čak ne bi izazivale bol jer bi nervni završeci odgovorni za osećaj bola bili uništeni.

Šta bi se desilo da interkontinentalna balistička raketa R-36RM2 pogodi prestonice NATO zemalja?

Foto: Profimedia

Američki Njuzvik koristio je mape koje je kreirao Aleks Velerstajn, profesor i istoričar nuklearne tehnologije, da proceni efekte napada raketom (poznatom na zapadu i kao SS-18 Satan). To je jedna od najvećih i najmoćnijih interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) ikada proizvedenih.

Ova raketa sa 16 nezavisno kontrolisanih bojevih glava može da proizvede eksplozivnu snagu ekvivalentnu 20 megatona TNT-a (20.000 kilotona) i ima domet do 16.000 kilometara.

Posledice eksplozije:

• Zona potpune destrukcije (unutrašnji žuti krug): Sva materija isparila bi zbog temperature od nekoliko miliona stepeni Celzijusa, u prečniku od oko 39 kvadratnih kilometara.
• Zona velike štete (unutrašnji sivi krug): Na površini od 1.144 kvadratnih kilometara došlo bi do uništenja stambenih objekata i velikih požara.
• Zona termalnog zračenja (širi narandžasti krug): Na površini od 6.107 kvadratnih kilometara ljudi bi zadobili opekotine trećeg stepena, često bez osećaja bola jer opekotine uništavaju nerve.
• Zona manje štete (širi sivi krug): Do 9.045 kvadratnih kilometara moglo bi da dođe do lomljenja prozora, što bi uzrokovalo povrede.

Milioni mrtvih u prestonicama:

• London, Velika Britanija: Od prosečnih 13.167.093 ljudi u zoni eksplozije, 3.941.740 bi poginulo, a 4.616.650 bi bilo povređeno.
• Berlin, Nemačka: Od 4.452.381 stanovnika u zoni eksplozije, 2.011.330 bi poginulo, a 1.568.280 povređeno.
• Pariz, Francuska: Od 11.648.592 ljudi u zoni eksplozije, 4.957.180 bi poginulo, a 4.616.650 povređeno.
• Otava, Kanada: Od 1.302.359 ljudi, 586.940 bi poginulo, a 427.990 povređeno.
• Rim, Italija: Od 4.420.652 ljudi, 1.852.110 bi poginulo, a 1.399.340 povređeno.
• Amsterdam, Holandija: Od 5.639.453 ljudi, 1.108.930 bi poginulo, a 1.792.920 povređeno.
• Ankara, Turska: Od 4.191.361 ljudi, 2.229.850 bi poginulo, a 1.308.820 povređeno.
• Varšava, Poljska: Od 3.117.151 ljudi, 1.371.450 bi poginulo, a 957.820 povređeno.
• Madrid, Španija: Od 6.375.201 ljudi, 2.664.160 bi poginulo, a 2.093.680 povređeno.
• Bukurešt, Rumunija: Od 2.884.498 ljudi, 1.463.540 bi poginulo, a 782.510 povređeno.
• Stokholm, Švedska: Od 1.867.060 ljudi, 838.540 bi poginulo, a 647.150 povređeno.
• Helsinki, Finska: Od 1.249.210 ljudi, 498.480 bi poginulo, a 442.240 povređeno.

Šta bi se desilo pri udaru na Moskvu?

Rusija je najveća nuklearna sila na svetu, takođe se smatra da poseduje najsofisticiranije sisteme da ovo oružje isporuči na željenu lokaciju. Svojevremeno, SSSR je sprovodio generalne probe trećeg svetskog rata.

Međutim, nuklearno oružje ne poseduje samo Rusija. Šta bi se desilo da američka bojeva glava W-59, lansirana raketom "minuteman", pogodi Moskvu?

Moskva, Rusija: Od prosečnih 9.920.877 ljudi u zoni eksplozije, 1.205.810 bi poginulo, a 3.559.960 bi bilo povređeno.

Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju

Obim uništenja zavisi od niza faktora, uključujući veličina bojeve glave, visinu na kojoj ona detonira i lokalne sredine. No, i najmanja bojeva glava mogla bi da izazove ogroman gubitak života i trajne posledice.

Američka nulearna bomba koja je tokom Drugog svetskog rata ubila do 146.000 ljudi u Hirošimi bila je od 15 kilotona, a današnje nuklearne bojeve glave su veće i od 1000 kilotona.

Skoro je sigurno da u zoni neposrednog nuklearnog udara niko ne bi preživeo eksploziju. Nakon zaslepljujućeg bljeska, postoji ogromna vatrena lopta i udarni talas uništava zgrade i infrastrukturu na nekoliko kilometara.

Mape destrukcije pogledajte klikom OVDE.

(Newsweek)

Preporučujemo

Svet

0 82

NATO POSLAO BOMBARDERE NADOMAK RUSIJE: Poslednja opomena Moskvi, mogu da nose nuklearno oružje

27. 11. 2024. u 12:45

Svet

0 9

"TAMO SU RUSI IMALI TAJNE VEŽBE PRE UPADA U UKRAJINU" Raste bes na bogatu evropsku zemlju koja bi trebala čuvati vrata Evrope

29. 11. 2024. u 09:32

Svet

0 13

RUSI OTKRILI PLAN NATO-a: Okupiraće Ukrajinu i podeliti je između ove četiri države!

29. 11. 2024. u 09:36

Svet

0 0

NOVI RUSKI UDARI NA UKRAJINU: Bajden - Napadi služe kao podsetnik na hitnost i važnost podrške Ukrajini

28. 11. 2024. u 23:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije