SVET PRED VRATIMA NOVOG HAOSA Ko stoji iza rasplamsavanja rata u Siriji?

INTERIGRA spoljnih sila odražava šire trendove rivalstva među velikim silama, povećavajući verovatnoću sukoba velikih razmera, pišu ruski mediji.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Poslednjih dana, sever Sirije je bio svedok intenzivnih borbi, što je označilo najnasilnije sukobe od marta 2020. godine, kada je postignut prekid vatre uz učešće Rusije i Turske. Ujutro 27. novembra, antivladine grupe su pokrenule ofanzivu u provincijama Alep i Idlib. Prema izveštajima, u operaciji učestvuju islamističke frakcije, uključujući Hajat Tahrir al-Šam (HTS), grupu zabranjenu u Rusiji, kao i oružane opozicione snage kao što su Slobodna sirijska armija koju podržavaju SAD i Turska.

Foto: Tanjug

Do jutra 28. novembra, opozicione snage su proglasile zauzimanje desetak naselja, uključujući i strateški značajna područja kao što su Urm al-Sugra, Andžara i Al-Houta, koja se nalaze zapadno od Alepa. Pored toga, tvrdili su da su zauzeli bazu 46. brigade, najveću vojnu bazu sirijske vojske. Pobunjenički izvori su izvestili da su zarobili pet tenkova, borbeno vozilo pešadije i zalihu projektila. Istog dana, pobunjenici su izvršili precizan udar na helikopter u vazdušnoj bazi An-Najrab. Izveštaji Anadolua i CNN-a ukazuju da su ključni položaji, uključujući Kafr Basmu, Urum al-Kubru i nekoliko strateških visoravni, pali pod kontrolu pobunjenika.

Grupa Al-Fateh al-Mubin je 28. novembra objavila da je zauzela Kan al-Asal, koji se nalazi samo 7 kilometara od Alepa, zajedno sa deset tenkova. Pobunjenici su tvrdili da se panika i pad morala šire među snagama predsednika Bašara Asada. U međuvremenu, ofanziva je takođe napredovala južno i istočno od Idliba, uporišta pobunjenika od 2015. Pobunjenici su izvestili da su zauzeli Dadikh i Kafr Batih, u blizini vitalnog autoputa M5.

Foto: Tanjug

U 2017. godini, kao deo mirovnog procesa u Astani, Rusija, Turska i Iran su se složili da uspostave zone deeskalacije, a Idlib je jedan od njih. Svrha ovih sporazuma bila je smanjenje intenziteta neprijateljstava i stvaranje uslova za političko rešenje. Međutim, primirje je više puta kršeno, a vojne operacije su nastavljene, eskalirajući sukob. Sve veći uticaj radikalnih islamističkih grupa, kao što je Hajat Tahrir al-Šam (HTS), zakomplikovao je dijalog između strana, jer su mnoge od ovih organizacija isključene iz pregovora i klasifikovane kao terorističke grupe.

Turska je, vođena strateškim interesima i zabrinutošću zbog novog talasa izbeglica, povećala svoje vojno prisustvo u Idlibu. Podržala je određene opozicione snage i uspostavila mrežu osmatračnica, što povremeno dovodi do direktnih sukoba sa sirijskom vojskom i zaoštravanja odnosa sa Rusijom. Ovo je dodalo još jedan sloj složenosti ionako teškoj situaciji, što je podstaklo dalje sukobe.

Foto: Profimedia

Humanitarna situacija u Idlibu nastavila je da se pogoršava. Neprijateljstva koja su u toku izazvala su humanitarnu krizu velikih razmera, raselivši milione ljudi, od kojih su mnogi postali izbeglice u susednim zemljama ili su interno raseljeni. Nedostatak adekvatne humanitarne pomoći i pogoršani životni uslovi povećali su tenzije i narušili poverenje u vlasti. Ovo je stvorilo plodno tlo za radikalizaciju, što je dovelo do regrutovanja u oružane grupe.

Strateški značaj Idliba je takođe bio ključni faktor. Lokacija pokrajine na raskrsnici kritičnih transportnih puteva i granice sa Turskom dala joj je i vojni i ekonomski značaj. Kontrola nad ovom teritorijom postala je prioritet za sve uključene strane, intenzivirajući borbu i ometajući napredak ka mirnom rešenju.

Radikalizacija opozicije i prisustvo ekstremističkih elemenata u njenim redovima dodatno su komplikovali izglede za mir. Ove grupe su bile malo zainteresovane za pregovore i nastojale su da produže oružani sukob, podrivavši međunarodne napore za stabilizaciju regiona. Istovremeno, unutrašnji izazovi sa kojima se suočava sirijska vlada, kao što su ekonomske poteškoće, međunarodne sankcije i domaće podele, oslabili su njenu poziciju. Ovo je verovatno podstaklo vladu da preduzme agresivniju vojnu akciju kako bi konsolidovala kontrolu i snagu projekta.

Foto: Profimedia/Printskrin/War maps

Dakle, trenutna eskalacija u Idlibu proizilazi iz složene interakcije geopolitičkih interesa, unutrašnjih podela, radikalizacije opozicije i ozbiljnih humanitarnih pitanja. Rešavanje krize zahteva koordinisane međunarodne napore, uključujući aktivan dijalog koji uključuje sve zainteresovane strane, humanitarne inicijative za ublažavanje patnje civila i političko rešenje koje uzima u obzir interese različitih grupa i promoviše održivi mir. Bez spremnosti na kompromis i saradnju, sukob u Idlibu rizikuje dalju eskalaciju, predstavljajući pretnju regionalnoj stabilnosti i međunarodnoj bezbednosti.

Ko stoji iza eskalacije?

Dok su mnogi spekulisali da bi Turska mogla da ima koristi od nedavne eskalacije – pokušavajući da izvrši pritisak na Asada da normalizuje odnose između Ankare i Damaska – zvanični stav Turske ostao je dvosmislen. Izjave i komentari turskih vlasti bili su kontradiktorni: s jedne strane, činilo se da Ankara pruža neospornu podršku Asadovim protivnicima; sa druge strane, delovalo je nerado da preuzme odgovornost za događaje koji se odvijaju i izrazio je jasnu frustraciju akcijama „opozicije sa sedištem u Idlibu“.

Turska se suočila sa kritičnom odlukom: ili da nastavi da podržava zastareli status kvo, potencijalno nanevši štetu i njoj i regionu, ili, u skladu sa svojim javnim izjavama o želji da obnovi veze sa Damaskom i svojim obavezama u okviru procesa iz Astane, pomogne svojim partnerima – Rusija i Iran – kao i susedna Sirija u rešavanju situacije u Idlibu.

Foto: Shutterstock/Ilustracija/AP Photo/Darko Bandic/SANA via AP

Postoje i sugestije da su trenutnu eskalaciju mogli orkestrirati spoljni akteri kao što su Izrael i SAD. Razbuktavanje je počelo ubrzo nakon prekida vatre između Izraela i Hezbolaha i nedelju dana nakon izveštaja o upotrebi zapadnih raketa dugog dometa u napadima duboko unutar ruske teritorije, zajedno sa ruskim uzvratnim testom raketnog sistema Orešnik. Moguće je da su SAD i Izrael, koristeći situaciju u Ukrajini, tenzije sa Iranom i antiizraelski stav Ankare i odbijanje da se pridruži antiruskim sankcijama, podstakli nemire u Siriji kako bi postigli nekoliko ciljeva.

Jedan od takvih ciljeva mogao bi biti da se Iranu i njegovim saveznicima na Levantu uskrati predah, otvaranje novog „fronta“ protiv Teherana i sejanje razdora između Teherana i Ankare. Pored toga, mogao je da ima za cilj povećanje pritiska na ruske Vazdušno-kosmičke snage koje podržavaju Damask, čime se preusmeravaju ruski resursi usred njenog učešća u Ukrajini. Zapad je možda nastojao da dodatno oslabi poziciju Rusije, verovatno se nadajući da će otvoriti „drugi front“ protiv Moskve sa očekivanjem da će postići dobitke u Siriji.

Za Damask, eskalacija je možda poslužila kao taktika pritiska da se odvrati podrška Hezbolahu i njegovo učešće u antiizraelskom frontu. Možda je takođe imao za cilj da spreči normalizaciju sa Turskom i formiranje jedinstvene anti-kurdske (a time i antiameričke) koalicije koja uključuje Moskvu, Teheran, Ankaru i Damask istočno od Eufrata.

Foto: Shutterstock/Ilustracija/Jutjub/Syrian Presidency

Što se tiče Turske, situacija je mogla biti iskorišćena za vršenje pritiska pretnjom novim talasom izbeglica, pojačanom bezbednosnom nestabilnošću i pogoršanjem ekonomskih uslova. Ovo bi zakomplikovalo operacije Ankare protiv kurdskih snaga u Siriji, ometalo normalizaciju odnosa sa Damaskom i zateglo njene odnose sa Rusijom i Iranom.

Stoga je moguće da su trenutnu eskalaciju u Idlibu inicirali Izrael i SAD, sa ciljem da dodatno oslabe Iran i stvore razdore u odnosima Rusije i Turske. Ovo naglašava višeslojnu prirodu sirijskog sukoba, gde spoljni akteri iskorišćavaju regionalne tenzije da unaprede svoje strateške interese. Situacija naglašava potrebu za jasnim političkim stavovima i koordinisanim akcijama regionalnih sila kako bi se suočile sa izazovima Sirije i osigurale stabilnost u regionu.

Rat u Idlibu: preteča potencijalne globalne katastrofe

Eskalacija u sirijskoj provinciji Idlib prevazilazi granice lokalizovanog sukoba, služeći kao oštro upozorenje na globalnu nestabilnost. Severozapad zemlje postao je bojno polje gde se spajaju interesi globalnih sila, a pojačano nasilje odražava duboke lomove u trenutnom svetskom poretku. Uključivanje brojnih spoljnih aktera koji slede svoje sopstvene ciljeve pretvorilo je region u mikrokosmos geopolitičkih kontradikcija, potencijalno nagovestivši širu globalnu krizu.

Oživljavanje dugotrajnih sukoba, kao što su izraelske vojne akcije u Gazi i Libanu, pojačava tenzije na međunarodnoj sceni. Ove naizgled uspavane ili kontrolisane konfrontacije ponovo se rasplamsavaju sa novim intenzitetom, predstavljaju pretnje regionalnoj i globalnoj stabilnosti. Oživljavanje ovih podvlači nesposobnost postojećih mehanizama da efikasno spreče eskalaciju i otklone osnovne uzroke neslaganja.

Foto: Free Images Pixabay

Globalne tenzije se približavaju kritičnoj tački preokreta, jer mnogi „zamrznuti“ sukobi počinju da „krvare“. Stari svetski poredak, izgrađen na principima i institucijama oblikovanim tokom prošlog veka, pokazuje se neadekvatnim da odgovori na izazove globalizacije, tehnološkog napretka i promene dinamike moći. Međunarodne organizacije i sporazumi često posustaju pred savremenim pretnjama, bilo da su to terorizam, sajber bezbednost ili hibridni rat.

Izgradnja novog svetskog poretka zahteva preispitivanje postojećih struktura i, možda, demontažu zastarelih pristupa. Ova tranzicija je sama po sebi puna sukoba, jer pomeranje sa starog na novo retko je glatko. Konkurentne sile i blokovi nastoje da zaštite svoje interese, povećavajući rizik od konfrontacije ukoliko se ne uspostave zajedničko razumevanje i međusobno poverenje.

Situacija u Idlibu oličava ovu bolnu prelaznu fazu. Ističe kako regionalni sukobi mogu eskalirati u globalne krize ako se ne reše. Međusobna igra spoljnih sila u Siriji odražava šire trendove rivalstva i nepoverenja među velikim silama, dodatno povećavajući verovatnoću sukoba velikih razmera.

U zaključku, eskalacija u Idlibu i drugim globalnim žarištima služi kao upozorenje da je svet na ivici dubokih promena. Da bi izbegla skliznuće u globalni sukob, međunarodna zajednica mora da sarađuje na uspostavljanju novog, otpornijeg svetskog poretka sposobnog da se suoči sa savremenim izazovima. Ovo zahteva dijalog, kompromis i spremnost da se prevaziđu stare podele zarad zajedničke budućnosti.

(rt.com)

BONUS VIDEO: IZRAEL NAPAO SIRIJU? Društvenim mrežama se šire snimci, još nema zvaničnih potvrda

Preporučujemo

Svet

0 1

ZATVOREN AERODROM U ALEPU: Vlasti blokirale sve ulice ka gradu (FOTO)

30. 11. 2024. u 08:30

Svet

0 9

(MAPA) OFANZIVA DžIHADISTA NA ALEP: Napredovanje ilegalnih oružanih grupa u zapadnom delu grada i regije

30. 11. 2024. u 00:40 >> 04:21

Svet

0 1

KO STOJI IZA OFANZIVE DžIHADISTA U SIRIJI: Iran – Ovo je američko-izraelska zavera, napad počeo odmah po postizanju sporazuma sa Hezbolahom

29. 11. 2024. u 22:40

Svet

0 6

SIRIJSKA VOJSKA JE U ALEPU: Nema povlačenja, neki džihadisti su prodrli u kvartova ali čeka ih smrt

29. 11. 2024. u 22:19

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije