STIGLA NAPLATA ZBOG IGNORISANJA REZULTATA IZBORA: Kako je pala francuska Vlada na način koji nije viđen u ovoj zemlji 62 godine

Džaba je sada već bivši francuski premijer Mišel Barnije, posle samo tri meseca na funkciji, ubeđivao francuske poslanike da će odbijanjem budžeta za sledeću godinu i rušenjem njegove vlade, zemlja doći u tešku finansijsku situaciju, još težu od one u kojoj se trenutno nalazi s više od 3.000 milijardi evra javnog duga.

FOTO: Tanjug/AP

Oni koji su glasali protiv njega smatraju da je baš politika predsednika Emanuela Makrona, koji ga je i postavio, krivac za takvo stanje.

- Ovo je istorijski dan. Branili smo demokratiju – izjavila je Matild Pano, predsednica političke grupe krajnjelevičarskih Nepotčinjenih u skupštini koji su i podneli zahtev za glasanje, kome su se priključili i krajnji desničari, zbog čega nije ni moralo da se raspravlja o drugom zahtevu, podnetom od strane Nacionalnog okupljanja. Panoova je takođe sada pozvala i na Makronovu ostavku.

I šefica poslaničke grupe Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen poslala je poruku da je ovo bio način da se zaštite Francuzi.

- Budžet je bio toksičan. Jedina dostojna opcija bila je da mu se suprotstavimo – poručila je Lepenova.

Barnije je tako prvi premijer koji je srušen na ovaj način još od 1962. godine i Žorža Pompidua, posle Alžirskog rata. To samo pokazuje u koliko teškoj političkoj krizi se Francuska danas nalazi.

Posle vanrednih izbora koje je predsednik Makron letos raspisao zbog velikog uspeha krajnje desnice na izjašnjavanju za Evropski parlament, zemlja je praktično došla u politički bezizlaz. Na opštim izborima Nacionalno okupljanje je u prvom krugu takođe dobilo najviše poverenja, ali se politikantskim igrama došlo do prećutne koalicije samo za drugi krug između levičara i vlasti, što je "crvene" ovoga puta dovelo na vrh.

I pored toga, Emanuel Makron se odlučio da premijersku funkciju ponudi predstavniku tek četvrte formacije po redosledu osvojenih glasova, desničarskim republikancima. Analitičari su već tada upozoravali da bi takav izbor mogao da bude isuviše kratkog daha. Barnijeu i njegovoj Vladi se zamera da su se previše oslanjali na krajnju desnicu, jer je u vazduhu stalno visila opasnost da se pridruže levičarima u izglasavanju nepoverenja, što se na kraju i obistinilo.

Po zakonu, predsednik do eventualnog novog raspuštanja skupštine mora da sačeka godinu dana od prethodnog. Levičarima i krajnjim desničarima ne želi da ponudi upravljanje Vladom, dok su svi njegovi koalicioni partneri isuviše slabi da bi mogli da sastave stabilnan kabinet. Marin Le Pen i Žan Lik Melanšon, lideri dva politička krila, optužuju Makrona da je odlukama, kao što je bilo imenovanje Barnije, samo nastavljao sopstvenu politiku koja je na izborima doživela krah.

Makron je poručio da će se večeras obratiti javnosti.

EKSPRESNI ODABIR NOVOG PREMIJERA

Neki izlaz iz celokupne situacije vide u Makronovoj ostavci, ali je predsednik države, kome se drugi mandat završava 2027. godine, već izjavljivao da to ne namerava da učini. Očekuje se da sada ekspresno imenuje novog premijera. Oni koji ga poznaju ističu da ne želi da dočeka dolazak Donalda Trampa u subotu u Pariz bez mandatara. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije