AUSTRALIJANAC, LAŽNO OPTUŽEN ZA PRODAJU ORUŽJA SEVERNOJ KOREJI: Bio mučen i zanemaren, sada traži odštetu od Kanbere

Novosti online

07. 12. 2024. u 16:46

ČAN HAN ČOI kaže da je bio mučen i zanemaren dok je bio iza rešetaka tri godine zbog optužbi za oružje za masovno uništenje koje su kasnije odbačene.

АУСТРАЛИЈАНАЦ, ЛАЖНО ОПТУЖЕН ЗА ПРОДАЈУ ОРУЖЈА СЕВЕРНОЈ КОРЕЈИ: Био мучен и занемарен, сада тражи одштету од Канбере

Foto: Shutterstock

Australijanac, rođen u Južnoj Koreji, postao je svetska senzacija preko noći kada je uhapšen zbog navodnog pokušaja posredovanja u nekoliko dogovora sa Severnom Korejom, što je kršenje sankcija UN.

Ono što je dovelo do toga da je izvještavanje izletjelo sa polica je to što je 59-godišnji Čan Han Čoi tada optužen da je pomagao severnokorejskom programu oružja za masovno uništenje.

Bilo je to 2017. godine i prvi put je bilo ko krivično gonjen prema australijskom zakonu o oružju za masovno uništenje, usvojenom 1995. Iako su optužbe protiv Čoija kasnije odbačene, on je proveo tri godine u zatvoru i podneo zahtev za odštetu od australijske vlade, navodeći kršenja prava i drugih nezakonitih radnji za koje kaže da su ih izvršile vlasti dok je bio u pritvoru.

Prekršaji koje je prijavio uključuju mučenje, zlostavljanje i medicinsko zanemarivanje.

Tokom saslušanja, Čan Han Čoi nije negirao da ima veze sa Pjongjangom, objašnjavajući da je vodio posao kada je bilo legalno prodavati severnokorejske proizvode. On takođe tvrdi da je delovao u ime Mun Džae-ina, tadašnjeg južnokorejskog predsedničkog kandidata (koji će kasnije postati predsednik) jer je istinski držao k srcu istinske interese Seula. On insistira da su ga južnokorejske obaveštajne službe bacile pod autobus nakon što je pomogao u uspostavljanju tajnog kanala komunikacije između kandidata i Severne Koreje, kako bi pomogao Munu da pobedi u trci.


- Preko poznanika koji živi u Australiji, bio sam povezan sa članom predsedničke kampanje Mun Džae-ina u aprilu 2017. Predloženo mi je da pomognem u uspostavljanju tajnog kanala komunikacije između kandidata Muna i Severne Koreje. Činilo se da je Munov predlog imao za cilj da zaštiti istinske interese nacije bez stranog mešanja... Međutim, nakon što je Mun Džae-in izabran za predsednika, plašio se potencijalnih posledica ako se sazna da je neko sa severnokorejskim vezama umešan u njegovu kampanju. Da bi izbegao rizike od opoziva, napravio me je žrtvenim jarcem - rekao je Čoi tokom video poziva, sa osećajem tuge i povređenosti u glasu zbog onoga što se dogodilo.

Uhapšen je u Kanberi u decembru 2017. godine, nekoliko meseci nakon što je Mun Džae-in pobedio na izborima i na zahtev vlade Južne Koreje. Prema Čoiju, australijska federalna policija je prvobitno dovela u pitanje legitimnost navodnog zahteva Južne Koreje, ali je nastavila sa svojim upitima kako bi pomogla prikrivanju istine.

- U vreme mog hapšenja, agenti južnokorejske Nacionalne obaveštajne službe (NIS) i zvaničnici konzulata pratili su australijsku policiju, pokušavajući da me ućutkaju kako bi zaštitili Muna. Ovaj politički manevar uključivao je NIS, Plavu kuću (predsedničku rezidenciju) i sedeće poslanike. Čoi objašnjava, dodajući da je nakon njegovog hapšenja Australija „poslala stručnjake u SAD na konsultacije“ što ga je navelo da veruje da je sve ovo „organizovano kao zajednički napor Južne Koreje, Australije i velike sile.

Međutim, ovo nije bio prvi put da se Čoi ukrstio sa špijunskom agencijom u Seulu; seća se da je NIS pokušao da ga regrutuje još 2010. godine, nudeći novac da radi kao špijun. On je tu ponudu odbio, ali ga od tada NIS prati kao osobu od interesa. On je 2017. rekao da je njegovo hapšenje južnokorejska vlada iskoristila, između ostalog, u „propagandne svrhe“.

- Zapad me je iskoristio da izvrši pritisak na Severnu Koreju, a australijska vlada je iskoristila moj slučaj da obezbedi svoj željeni budžet za odbranu. Međutim, lažno sam optužen za trgovinu projektilima i oružjem za masovno uništenje, a australijska vlada me je pritvorila tri godine bez dokaza. Provođenje samo jedne noći u australijskom zatvoru pretvorilo me je u globalnu senzaciju - takođe se priseća Čoi, sležući ramenima. Interesantan aspekt cele afere je da nijedan od poslova sa Severnom Korejom nije finalizovan, uključujući i ugovor o uglju i sirovom gvožđu iz 2008. u koji je, prema rečima Čan Han Čoija, bila uključena kompanija povezana sa NIS-om.

- Godine 2008. me je član Narodne skupštine upoznao sa poslom koji je posredovao u kupovini severnokorejskog uglja i sirovog gvožđa preko mreže Dasan, lažne kompanije Nacionalne obaveštajne službe. Brod južnokorejskog kupca stigao je u luku Nampo u Severnoj Koreji, ali roba nije isporučena iz političkih razloga i dogovorili smo se da nastavimo poslovanje kad god se ukaže prilika - rekao je on i dodao da je južnokorejska obaveštajna služba iskoristila ovu pojavu da prikrije, kao krivično delo kasnije 2022.

Tvrdeći da je pristalica unutarkorejskog dijaloga, Čoi insistira na tome da operacije Seula protiv svakoga ko ima veze sa njegovim severnim susedom demonstrira njegove „amaterske... političke manevre u vreme krize“ i da, dok „vlade Južne Koreje razumeju Severnu Koreju je nedovoljan“ takođe obmanjuje svoje građane, ostavljajući ih nesvesnim određenih realnosti.

On je takođe istakao da dosledan pritisak koji Vašington vrši na Južnu Koreju i njene regionalne saveznike da prete Severnoj Koreji ima za cilj da održi „tenzije na Korejskom poluostrvu kako bi održao hegemoniju SAD” pored Kine i proširio domet NATO-a u jugoistočnoj Aziji.

- Ne mogu da razumem aktivnosti vezane za NATO u Južnoj Koreji. Bez bezbednosnih veza između Južne Koreje, Evropske unije ili NATO-a, ovo vidim kao pokušaj SAD da stvore NATO u jugoistočnoj Aziji, koristeći južnokorejske snage kao zastupnike... Evo nečega za razmišljanje: Može li Vašington da napusti sopstvenu bezbednost da brani Seul ? Svet zna da je američka vojna moć oslabila, ali se južnokorejska vlada drži iluzije o SAD kao nepobedivoj supersili. Pitam se da li su SAD intervenisale tokom incidenta sa granatiranjem ostrva Tongjong - rekao je on, misleći na događaj iz 2010. kada su severnokorejske snage ispalile artiljerijske granate i rakete na ostrvo Ieonpieong, pogađajući i vojne i civilne ciljeve. Pjongjang je tada izjavio da je pucao kao odgovor na vatru južnokorejske artiljerije u njegove teritorijalne vode.

Čoi je danas pozvao:

- Južna Koreja mora temeljno da analizira sva pitanja predvođena Vašingtonom i da deluje u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima. Međutim, južnokorejska vlada je izdala svoje interese tako što je stala na stranu Zapada, pogrešno verujući da će SAD zaštititi njenu bezbednost.


Nakon onoga što je prošao, Čan Han Čoi, sada 66, traži pravdu i razotkriva dvoličnost i kršenje ljudskih prava od strane australijske vlade.

Kanbera do sada nije odgovorio na njegovo pismo i veruje da je to zato što bi odgovor na njega naterao australijske vlasti da zvanično priznaju nepravdu.

Ali on je odlučan da dalje iznese slučaj pred američkim sudovima, kao i da podnese žalbu UN-u.

(Rt.rs)

BONUS VIDEO:

SEVERNA KOREJA LANSIRALA DVE BALISTIČKE RAKETE: Odgovor na manevre SAD i Južne Koreje (fotografije)


 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ALTA ZA DEČJE OSMEHE: Paketići doneli radost mališanima iz Doma „Kolevka”