BORBA PROTIV FRAZA I DUGOVA: Šta čeka Francusku pod budućom vladom Fransoa Bajrua

Time što je Francuska dobila premijera, nisu rešeni svi problemi. Naprotiv. Fransoa Bajrua tek sada čeka težak zadatak, da sastavi vladu kojom bi trebalo da zadovolji najšarolikiji spektar političkih partija, da bi bar neko vreme opstao na funkciji.

Foto: Goran Čvorović

Levičari neće ni da čuju za "tvrdokorne" ministre s desnog krila, krajnjoj desnici ne odgovaraju "crveni".  Iza toga, zatim, trebalo bi da slede i dela, a tu će tek starosedelac s Pireneja morati da bude malo čarobnjak, malo mađioničar, da bi zadovoljio sve apetite i ukuse.

Profesor književnosti, Bajru dolazi s krajnjeg jugozapada Francuske, iz okoline grada Poa. Potiče iz malog sela u kome se svi poznaju i gde i dalje često navraća u svoju kuću. Vernik je, ali insistira na odvojenosti države i crkve. Voli dobru domaću hranu, poštuje tradicionalne porodične vrednosti. S ponosom ističe kvalitet koji stižu s francuskh farmi i polja, pa bi to, možda, mogao da bude dobar znak i za pobunjene poljoprivrednike.

Tri puta se do sada kandidovao za predsednika, i nijednom nije uspeo. Jednom je bio treći, ali je zato dao odlučujuće glasove dvojici šefova država, socijalisti Olandu 2012. i liberalu Makronu 2017. Baš zbog njegove podrške socijalističkom kandidatu, koji je sada poslanik u skupštini, očekivalo se da bi možda mogao da ima blagonaklonost ove stranke. Ali, socijalisti, kao i komunisti i ekolozi, insistiraju na ispunjavanju njihovih zahteva, dok su krajnjelevičarski Nepotčinjeni apriori protiv novog stanara Matinjonske palate.

Možda bi i mogao da pronađe zajednički jezik s levicom, jer je već otvoreno kritikovao izvršenu penzijsku reformu, zakon o imigraciji i propali budžet ističući da to "ne treba da bude pitanje aritmetike, već dinamike", zalažući se da se podrže preduzetnici. Zauzima se i za oporezivanje ekstraprofita. Ali, ni levičari, ni krajnji desničari, mu ne daju puno manevarskog prostora, preteći rušenjem ukoliko ne ispuni ono što traže.

Bajru je poručio je da je obaveza svih da se, u ovako teškom trenutku po zemlju i Evropu, pred svim rizicima koji prete planeti, otvorenih očiju suoče sa nasleđenom situacijom koja se provlači decenijama i koju niko nije smatrao neophodnom za rešavanje, što je kuminiralo raznim krizama poslednjih godina. 

- Znam koliko je to teško, ali pokušaću da naš javni život oslobodim fraza, ispisanih pre nego što su izgovorene, i koje smo mogli da pretpostavimo da će ih reći oni koji ih govore – založio se za otvoren pristup.

U svom obraćanju prilikom preuzimanja dužnosti napravio je aluziju na francuskog kralja Anrija Četvrtog, "jednog od retkih prijatelja koji ga prate čitavog života", kome je baš u danu njegovog imenovanja bila godišnjica rođenja i kome je posvetio dosta svojih knjiga, vladaru rođenom u Pou, gradu u kome je Bajru bio dugogodišnji gradonačlenik.

- Anri Četvrti je zasnovao svoj susret s Francuzima na neophodnosti da se izađe iz sekundarnih i glupih ratova, da bi se skoncentrisao na ono suštinsko, a to je budućnost zemlje – kazao je Bajru.

Sada će on, kao i Anri Četvrti, pokušati da služi tom neophodnom pomirenju nacije. A prvo s čime će morati da se uhvati u koštac je projektovanje, bez većine u skupštini, budžeta za sledeću godinu, pošto je prvi nacrt propao i sa sobom u ambis odveo prethodnog premijera. Biće umeće da izbegne istu sudbinu, a uz budžet moraće da rešava i duboku društvenu krizu u kojoj se zemlja nalazi.

ČETVRTI PREMIJER U GODINI

U Matinjonskoj palati već su bili rasprostrli crveni tepih za smenu premijera, dok još nije bilo poznato ni ko će stati pored odlazećeg Mišela Barnijea. Zli jezici su govorili da tehničko osoblje nije znalo na koju visinu da podesi mirkofone. Makron i Bajru su prethodno imali žučnu raspravu, tokom koje je gost, kao dugogodišnji koalicioni partner, pretio prekidom saradnje. Šef države je najpre dodelio Orden legije časti predsedniku MOK Tomasu Bahu, a onda je iz predsedničke palate stiglo kratko saopštenje da je Bajru novi šef vlade. Šesti tokom Makronove vladavine, četvrti ove godine.

Preporučujemo

Svet

0 0

U STRAHU OD RATA SA RUSIJOM: Evropska zemlja gradi jednu od najmoćnijih vojski - i civili se naoružavaju

22. 02. 2026. u 11:13

Svet

0 0

NUKLEARNO ORUŽJE STIŽE U RUSKI KOMŠILUK? Peskov poručio kakav će biti odgovor Moskve

22. 02. 2026. u 10:58

Svet

0 1

ZELENSKI ZAKUKAO NAKON BRUTALNOG NAPADA RUSIJE: Skoro 300 dronova i 50 raketa lansirano na Ukrajinu, više poginulih i povređenih (VIDEO)

22. 02. 2026. u 10:44

Svet

0 0

DA LI ĆE TRAMP PODLEĆI PRITISCIMA? Senator Grejem forsira vojnu opciju za Iran

22. 02. 2026. u 10:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije