PUTIN KRITIKOVAO JELJCINA PRVI PUT: U ime Moskve popustio ambicijama NATO alijanse da se širi na istok

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin prvi put je javno kritikovao Borisa Jeljcina za greške koje je pravio za vreme svoje vladavine.

Foto: EPA/SERGEI CHIRIKOV

U intervjuu za TV emisiju "Moskva, Kremlj, Putin", posle godišnje konferencije za novinare ruski lider optužio je bivše ruske političare da su dopustili da se razruši zemlja, jer su poverovali Zapadu da Rusija tako može da postane deo takozvanog civilizovanog sveta. A "civilizovanom svetu" je to rušenje zemlje bilo jedino i potrebno. Kad je Rusija oslabila, krenuli su da je dokrajče, a ne da je učine punopravnim članom civilizacije, zaljučio je Putin.

- Tako je i u sadašnjem svetu, pa je Rusija spremna da gradi odnose sa drugim zemljama samo na osnovi vlastitih interesa - objasnio je Putin.

Mada Putin nije pominjao imena, jasno je da je mislio na Mihaila Gorbačova, poslednjeg lidera SSSR, ali, pre svega, na Borisa Jeljcina, jer se to vidi iz konteksta odgovora dopisniku Bi-Bi-Sija iz Moskve koji je pitao Putina da li je ispunio Jeljcinov zavet da sačuva Rusiju. Putin je odgovorio potvrdno, dodavši da je Rusija bila na rubu propasti i da je spasena. Kad je shvatio da više ne može da obavlja predsedničku funkciju, Jeljcin je samovoljno napustio glavnu fotelju u Kremlju i 31. decembra 1999. i predsednički ustav RF uručio Putinu.

Od tada, Putin nikada nije govorio o Jeljcinovim slabostima i promašajima. O sklonosti Jeljcina ka preterivanju u alkoholu, prvi put je, uzgred, govorio na konferenciji za novinare, pominjući dvoličnost zapadnih političara.

- Sve je bilo dobro dok je Jeljcin popuštao, tada su ga tapšali po ramenu i nisu primećivali kad je bio sklon čašici. Bio je prijatan u svim krugovima na Zapadu. Ali kad se usprotivio bombardovanju Jugoslavije, odmah su počeli da ga nazivaju alkoholičarom - podsetio je Putin. - Jeljcin se zamerio Zapadu, jer ih je prekorio za napad na Jugoslaviju bez ikakve saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Da je Putin potpuno u pravu, dokaz je to da su američke diplomate, bliski saradnici nekadašnjeg predsednika Bila Klintona, objavile u memoarima kako je pijani Jeljcin, tokom boravka u SAD "bauljao po vili u kojoj je bio smešten, tražeći da jede".

Naivni Jeljcin nije bio dorastao da, u tako teškom periodu, bude na čelu Rusije. On je, kao i Mihail Gorbačov, verovao da je baš on taj ko će stvoriti večno dobre odnose sa Zapadom. Jeljcin je voleo da često govori "moj prijatelj Bil" i da time uverava rusku javnost da je u bliskim odnosima sa Klintonom. Međutim, Klinton i njegova administracija nisu napravili nijedan ustupak Jeljcinovoj Rusiji. Uostalom, Jeljcin je popuštao Americi da se NATO širi na istok. Primera radi, u pripitom stanju ga je tadašnji poljski predsednik Leh Valensa nagovorio u Varšavi da nema ništa protiv da "prijateljska Poljska" postane članica NATO.

Naravno da je i Putin sve to znao, ali nije javno hteo da govori. Prvi ukaz koji je potpisao bio da se protiv bivšeg predsednika i njegove porodice ne mogu voditi nikakvi krivični procesi. Dakle, zaštitio je porodicu Jeljcin od ozlojeđenih komunista koji bi rado videli Jeljcina u zatvoru. Jeljcinovi bliski saradnici su, kao anegdotu, pričali kako je on na jednom ručku prilično pijan počeo da "bubnja" drvenim kašikama po ćelavoj glavi tadašnjeg kirgiskog predsednika Askara Akajeva koji od toga nije napravio dramu, jer je "video da čovek nije pri sebi". Osim toga, veliki je broj onih koji smatraju da je Putin trebalo da grune sa vojskom 2014. godine kad su počeli da divljaju ukrajinski nacionalisti jer tada ukrajinska vojska nije bila još očišćena od Rusa i drugih proruskih oficira.

Ukrajinska propaganda tada nije još imala jaku antirusku dimenziju. Kasnije su pobacani svi udžbenici istorije o zajedničkoj prošlosti i državi. Novi udžbenici sa naglašenim ukrajinskim nacionalizmom, štampani su i u Kanadi, gde postoji deo ukrajinskih emigranata koji su ratovali za benderovsku Ukrajinu. Novac za njih, obezbeđen je na Zapadu. U četvrtak je Putin rekao da nije na vreme shvatio da su zapadne zemlje forsirale Minske dogovore, da bi Ukrajina mogla da se naoruža, što je kasnije priznala bivša nemačka kancelarka Angela Merkel. A u ovom iintervjuu Putin je kazao: - Morali smo se svojevremeno ranije orijentisati i odlučnije delovati. - Trebalo je da odaberemo nužni momenat za bojeva dejstva, umesto da čekamo trenutak kad smo morali reagovati, a to je bio 24. februar 2022. Da nismo to uradili, naša neodlučnost bi bila zločin prema interesima Rusije i njenom narodu - bio je jasan Putin.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije