EU STRAHUJE OD OBJAVA VEZ PROVERE: Najava "Mete" da ukida "fektčeking" izazvala uznemirenost u evropskoj administraciji

Cenzura ili odbrana istine? Ko ima pravo na istinu? I koliko to istina u isto vreme može da bude? Sva ova pitanja postavljaju se u odnosu na drastične promene koje se najavljuju na društvenim mrežama, kojima administratori pokušavaju da ukinu ograničenja postavljena od strane EU, dok Brisel, kako ističe, nastoji da zaštiti svoje korisnike od lažnih informacija i štetne propagande.

Foto: Goran Čvorović

Pravu buru i uznemirenost u evropskoj administraciji izazvala je najava vlasnika mreža kao što su "Fejsbuk", odnosno "Meta" i "Instagram" Marka Zakenberga da će ukinuti ograničenja u objavama koje će tako biti lišene "fektčekinga" odnosno provera istinitosti i ocena zajednice, inspirišući se onim što radi i vlasnik "Iksa" Ilon Mask.

"Fektčeking" je zapravo novinarska aktivnost provere tačnosti iznetih informacija. Od 2016. godine, "Fejsbuk" sarađuje s nezavisnim organizacijama od kojih dobija ovu vrstu usluga na osnovu kojih se signaliziraju sadržaji koji bi mogli da prevare korisnike. Zakenberg sada to namerava da ukine.

  Vlasnik "Mete" je ocenio da EU ima sve više zakona koji "institucionalizuju cenzuru", tražeći način kako da izbegne postavljena ograničenja.

- "Fektčeking" je bio previše politički pristrasan i umanjio je poverenje, više nego što ga je zadobio. Ono što je započelo kao pokret za veću inkluzivnost, sve je više koristilo za utišavanje mišljenja i isključivanje ljudi s drugačijim idejama, i to je otišlo predaleko – rekao je Zakenberg u video-objavi.

Na meti je "Akt digitalnih usluga" koji je EU usvojila u oktobru 2022, a koji je stupio na snagu prošle godine, radi borbe protiv širenja neprihvatljivih sadržaja na mreži. Evropsko zakonodavstvo sada zahteva od društvenih mreža striktno poštovanje pravila moderacije sadržaja, a nepoštovanje može da dovede do novčanih kazni, operativnih restrikcija, pa čak i zabrane unutar EU.  

Zanimljivo je da je upravo Zakenbergova izjava o "cenzuri u EU" bila predmet aktiviranja sistema i pokretanja istrage za nepoštovanje pomenutih merila. U Briselu se brane da je sloboda izražavanja "u srcu" pomenutog Akta, i da nema govora o cenzuri. Pokušavaju i da spuste loptu porukama da će nove mere važiti samo za teritoriju Sjedinjenih Američkih Država, mada vlasnici pomenutih društvenih mreža pripremaju teren i za istovetnu politiku na Starom kontinentu.

EU je u nebranom grožđu, a njeno sporo reagovanje na sprovođenje mera protiv "Iksa", "Mete" i "Epla" analitičari u Evropi karakterišu kao nameru da ne pogoršavaju previše odnose s Donaldom Trampom koji uskoro preuzima funkciju u Beloj kući i čiji je Ilon Mask desna ruka.

Koliko je EU u procepu, pokazuju i identične izjave predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, u kojima se ističe da su EU i SAD jače kada su zajedno i da su SAD jedan od najbližih evropskih partnera, kao i da su posvećeni jačanju transatlantskih veza.

Istakli su i da je za EU od suštinskog značaja da zaštiti i ojača osnovne demokratske vrednosti, učini ekonomiju konkurentnijom i održivijom, proširi globalnu mrežu partnerstava i dalje ulaže u bezbednost. Na kraju su ipak dodali da će EU uvek štititi svoje građane i integritet evropske demokratije i sloboda. Ironičnim sledom okolnosti, ovu poruku pustili su baš preko mreže "Iks".

S druge strane, francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro je zatražio od Evropske komisije da s odlučnošću sprovodi uvedena pravila, ili da, ukoliko to nije u stanju, ove prerogative ostavi u nadležnost zemljama članicama.

Istovremeno, bivši evropski komesar za unutaršnje tržište Francuz Tjeri Breton je poručio da bi EU mogla i da zabrani mrežu "Iks" na svojoj teritoriji, dodajući da bi za to trebalo pronaći jasnu pravnu osnovu. Kao primer je uzeo zabranu ove mreže u Brazilu, s tim što bi identična odluka na teritoriji EU mogla da nanese mnogo više finansijske štete Maskovoj platformi. Šteta bi, naravno, bila obostrana, imajući u vidu Trampov odnos prema Masku. Breton je naglasio i da je poštovanje evropskog zakona o digitalnim uslugama i pravila o digitalnim tržištima od suštinskog značaja.

"Iksu" u Briselu stavljaju na teret nekontrolisano objavljivanje sadržaja koji zadiru u političku sferu, veličanje nemačke desničarske stranke AfD, napade na evropske političare, favorizam, podršku podrivanju teritorijalnog integriteta Danske oko Grenlanda, kao i mešanje u unutrašnje stvari zemlja i izborne procese. Neki lideri EU i evroposlanici su od Brisela direktno tražili jasne mere protiv Maskove podrške ekstremnoj desnici. Naročito su na meti njegovi napadi na vlade u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Sve ovo dobija i značajnu dimenziju u vreme rata u Ukrajini, ali i mnogih drugih situacija kao što su pandemija virusa korona ili terorizam, gde briselska administracija nastoji da ograniči sadržaje koji, po merilima i pravilima EU, zadiru u domen drugog ugla gledanja na ulazak Rusije u Ukrajinu, ali i u ideje antivaksera i zavereničkih teorija širenih bez ikakve kontrole na mreži koja trpi sve i svašta. Vlasnici društvenih mreža, s druge strane, žele da pruže svojim korisnicima pravo da saznaju i sagledaju sve, pa da sami procene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije