VETAR U LEĐA ALTERNATIVI ZA NEMAČKU: Podrška iz SAD pozivom na Trampovu inauguraciju

VETAR u leđa uoči nemačkih parlamentarnih izbora 23. februara, dobila je Alternativa za Nemačku (AfD), čiji je kopredsednik Tino Krupala pozvan na inauguraciju američkog predsednika Donalda Trampa. Iz Berlina je u Vašington stigao i ekspert demohrišćana za spoljnu politiku Jirgen Hart, dok je zvanični predstavnik nemačke vlade bio jedino Andreas Mihaelis, inače ambasador u SAD. Kancelar Olaf Šolc nije dobio pozivnicu.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Prethodno je milijarder Ilon Mask, u intervjuu nemačim medijima podržao AfD i na platformi "Iks" razgovarao sa kopredsednicom stranke Alis Vajdel, posle čega su nemački političari izrazili zabrinutost "da se meša u evropsku politiku, što je nedopustivo". U Nemačkoj raste otpor stranaka u vlasti prema partiji desničara suverenista (AfD), koja se sada suočava i sa zahtevom za zabranu rada na celoj teritoriji države.

Grupa od 113 poslanika podnela je, naime, u novembru, predlog da Bundestag "precrta" AfD sa spiska domaćih stranaka, upravo u trenutku kad je partija stekla ogromnu popularnost među Nemcima. Svoju inicijativu poslanici, mahom stranke Zelenih, tridesetak predstavnika socijaldemokrata i šest demohrišćana, obrazložili su navodnom "činjenicom da je Alternativa velika pretnja demokratiji". Već iduće nedelje, ovaj predlog mogao bi da se nađe na dnevnom redu nemačkog parlamenta, navodi list "Cajt", dodajući da "ovi poslanici smatraju da je delatnost AfD u suprotnosti sa Ustavom".

Rejting stranke je, u međuvremenu, u vrtoglavnom usponu, sa petinom biračkog tela ona je ispred Socijaldemokratske partije (SPD) odlazećeg kancelara Olafa Šolca koja ima 16 odsto podrške. Na prvom mestu je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) sa 31 odsto glasova. Istraživanje Instituta za javno mnjenje Insa pokazuje da je kopredsednica AfD Alis Vajdel bez premca ispred svojih rivala u trci za novog kancelara sa podrškom četvrtine biračkog tela. Mediji, međutim, podsećaju na činjenicu da je dolazak ove partije na vlast malo verovatan, uprkos popularnosti, jer su sve glavne nemačke stranke isključile mogućnost stvaranja koalicije sa AfD.

Trn u oku protivnicima AfD naročito je stranački stav o zaoštravanju imigracione politike i animozitet prema LGBT populaciji, a jedan od poslanika demohrišćana Marko Vandervic poziva "na brzu akciju protiv AfD" u svetlu navodne "dalje radikalizacije". Osim toga, Vajdelova, koja se usprotivila nastavku vojne pomoći Ukrajini, obećava da će, ako pobedi na izborima, vratiti u funkciju sabotirane gasovode "Severeni tok" i ukinuti zelene inicijative. Drugi deo stranačkog dvojca na vrhu, Krupala, veli da "Nemačka treba da razmotri u kojoj meri je NATO još koristan za nju", dok AfD zvanično predlaže referendum o "degzitu", izlasku Nemačke iz EU. Sredinom meseca, AfD je javno odbacila evro i antiruske sankcije.

AfD predlaže vraćanje u funkciju "Severnog toka", preispituju članstvo u NATO i EU, odbacuju evro i sankcije Moskvi

Ukidanje komesara?

NEMAČKOJ nije potrebna većina od 45 saveznih komesara, među kojima ni komesar za istok, 45 godina posle ujedinjenja, smatra portparol AfD, Stefan Brandner. Oko ovog pitanja spore se i SPD i CDU, koji smatra da je reč o prevaziđenoj funkciji. "Nema sumnje da ovakvi i slični poslovi koštaju poreske obveznike na desetine mioiona evra i treba ih odmah i neopozivo ukinuti". Sporni su, recimo, komesari za more i LGBT pitanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije