JANUAR MESEC BEZ "KAPLJICE": Nova tendencija odricanja od alkoholnih pića u prvom mesecu u godini širi se Evropom

Suvi januar. To bi, na prvi pogled, mogla da bude željena meteorološka odrednica za mnoge žitelje severne hemisfere, ali nije tako. Reč je, zapravo, o čitavom jednom pokretu koji polako dobija zamah u zapadnoj Evropi, a tiče se privremene apstinencije od alkohola.

Foto: Goran Čvorović

Cilj je da se posle novogodišnjih praznika i krkanluka zalivenih dobrom kapljicom, ljudski organizam odmori od preterane količine unetih maligana. Ideja je potekla u Velikoj Britaniji pre desetak godina, a sada polako uzima maha. Prve godinena britanskom ostrvu za učešće se prijavilo 17.000 ljudi, dok je ovog januara, preko aplikacije na telefonima, nameru za tim izrazilo čak 15,5 miliona Britanaca, odnosno blizu četvrtine populacije.

U susednoj Francuskoj, neka istraživanja pokazala su da se od alkohola prošle godine u januaru suzdržalo 5,1 milion ljudi, mada se, ruku na srce, na prvi pogled po kafeima i restoranima to ne bi moglo zaključiti. Kao što to uvek biva, ima onih za i protiv. Zdravstvene organizacije podržavaju svaki vid borbe protiv alkohola, dok pojedini proizvođači alkoholnih pića i kafedžije u januaru vode kampanju u suprotnom pravcu, jer im od toga zavisi zarada.

Ima i onih koji se prilagođavaju, stavljajući akcenat na spektar najmaštovitijih bezalkoholnih koktela ili nudeći bezalkoholne varijante vina i piva. Stručnjaci daju čitav niz saveta, kako da oni, koji alkohol konzumiraju makar i umereno, odole izazovima jednomesečne apstinencije. U sve su istovremeno uključeni i parametri socijalnog života, kada je teško odbiti čašicu u dobrom društvu pri susretu s prijateljima.

U zemlji potomaka Gala, u kojoj je alkohol odgovoran za smrt 41.000 osobe godišnje, ali i gde je proizvodnja i konzumiranje vina deo nacionalne kulture, postoje organizacije koje ovih dana dele savete kako odoleti svim "mokrim" iskušenjima prvog meseca u godini. 

Takođe, sve je više onih proizvođača vina koji u svoj asortiman uvode i bezalkoholno vino. Nije više retkost pronaći takve boce u rafovima supermarketa. Ovi proizvodi nisu namenjeni samo januarskim trezvenjacima, već čitavoj jednoj populaciji koja ne pije alkohol, a želi da bar prividno uživa u čarima vina. Među njima su sportisti, trudnice, oni koji ne mogu da piju iz drugih zdravstvenih razloga, osobe koje drže dijetu jer je ovo vino manje kalorično od običnog, a ima i bivših alkoholičara, koji su ostavili piće, ali žele da imaju alternativu.

- Pomalo mi je dosta piva bez alkohola. Sokovi su slatki pa mi ne idu previše uz slani ručak. Rešila sam, zato, da probam bezalkoholno vino – prenosi francuski radio ovih dana izjavu jedne buduće mame.

Jedna od intervjuisanih ističe da je posle kovida izgubila osećaj ukusa i mirisa, da se on pomalo vratio kada je reč o hrani, ali ne i za vino, pa sada hoće da proba da na ovaj način ponovo uživa u "božjem nektaru". Ima i mnogo znatiželjnika koji jednostavno žele da probaju to relativno novo piće i otkriju ukus.

Ponuda je sve veća. U svim francuskim regionima u kojima se proizvodi vino, sada postoji i bezalkoholna verzija, uključujući i šampanjce. To je prilika za izlazak i na nova tržišta, za izvoz u muslimanske zemlje. Takođe, mnogobrojni francuski halal restorani nude sada ovakvu vrstu vina. Potencijal ovog biznisa je veliki. U Francuskoj prenose da su u regionu čuvenog Sent Emiliona proizveli i boce na zahtev katarskih vlasnika Pari Sen @ermena.

Neki vlasnici vinograda u okolini Bordoa investiraju milione evra u novu proceduru koja izlvači alkohol iz vina, zasnovanu na isparenjima i naročitom podešavanju temperature, da se ne bi izgubila aroma. Jedan od proizvođača koji je ovih dana gostovao na francuskom radiju, pripremio je dva miliona boca, brže nego što je očekivao, za godinu dana količinu koju je u startu mislio da će proizvesti za tri godine. Proizvodnju je pospešila potražnja.

Postoje dve verzije. Jedna je skroz bez alkohola, druga u kojoj ima manje od 0,5 odsto. Dobri poznavaoci vina, naročito crnog, odmah će primetiti razliku. Mnogi proizvođači, umesto da igraju na kartu sličnosti, naprotiv, svojim korisnicima govore da razlika postoji, i da ne treba da upoređuju tradicionalno i bezalkoholno vino, već da probaju da vide mogu li da uživaju u tečnosti koju konzumiraju.

Poznavaoci ističu da kvalitet bezalkoholnog vina zavisi i od kvaliteta klasične berbe iz koje se proizvodi. Vinski čistunci, međutim, odbijaju da takvu vrstu napitka nazovu vinom i ističu da se radi o – soku. Preorijentacija s alkoholnog na bezalkoholna vina mogla bi da bude i rešenje za proizvođače klasičnog vina koji u regionu Bordoa nailaze poslednjih godina na velike finansijske teškoće. Jer, sve se manje pije, čak i u Franucskoj.

BEZALKOHOLO DESET ODSTO SVETSKOG PIVA

Računa se da danas u svetu bezalkoholno vino predstavlja oko 0,5 odsto ukupne proizvodnje ovog pića. Ali, tendencija je u porastu. Što se piva tiče, običaj je razvijeniji, a neki su već stekli naviku da ga piju. Otprilike, 10 odsto ukupne proizvodnje otpada na bezalkoholnu varijantu. Ono je već dosta prisutno u javnom životu, a primetne su i reklame na fudbalskim stadionima, naročito u zemljama, poput Francuske, u kojima je promovisanje alkohola na sportskim manifestacijama zabranjeno.

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije