MERC TVRDI DA NEĆE S ALTERNATIVOM: Lider demohrišćana prihvatio glasove AfD oko imigracije, pa im otkazuje saradnju

NEMAČKI demohrišćani jednoglasno su, na partijskom kongresu, podržali svog kandidata Fridriha Merca(69) za novog kancelara na prevremenim izborima 23. februara. On je, tom prilikom, ponovo obećao da stranka neće sarađivati sa desnim suverenistima, Alternativom za Nemačku(AfD), iako je, zahvaljujući njihovim glasovima nedavno u Bundestagu "progurao" oštriju imigracionu politiku.

Foto: Printskrin Youtube

"S partijom koja sebe naziva Alternativom za Nemačku nećemo sarađivati. Ni pre, ni posle, nećemo nikada", poručio je Merc. On je, piše Dojče vele, tri puta pokušavao da stiša aplauz svojih partijskih kolega, na nedavnom kongresu. Već na početku tog petosatnog skupa, 950 demohrišćanskih delegata pokazalo mu je da ima njihovu jednodušnu podršku. Mediji ističu da je Mercu upravo takva podrška i neophodna, pošto stoji na kiši kritika ključnih stranaka zbog činjenice da je AfD dobila glavnu ulogu u odlučivanju o jačoj kontroli nad useljavanjem stranaca i oštrim merama zauzdavanja ilegalne migracije.

Merc je preuzeo mesto šefa CDU u januaru 2022. i još tada obećao da neće sarađivati sa Alternativom. Sada su, zbog "združenog" glasanja CDU i AfD, pored političkih protivnika, glas najoštrijeg negodovanja podigli i predstavnici crkve i Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj. Na ulice je, minulog vikenda, u znak protesta izašlo na stotine hiljada ljudi. Prema policijskim izvorima, samo u Berlinu, bilo ih je oko 160.000.

Ova previranja u Nemačkoj, mogla bi da budu prethodnica onoga što će uslediti u EU, pošto počinju da se pojavljuju pukotine u Mercovom evropskom taboru desnog centra. Lider CDU, obavezao se, ističe Euraktiv, na implementaciju "eksplozivnog plana" u pet tačaka. One su iznete u njegovom, takozvanom "zahtevu prvog dana", ukoliko postane kancelar. Ako se taj program usvoji, Nemačka bi ponovo i to trajno uspostavila granične provere i neselektivno odbijala sve neregularne dolaske, uključujući i tražioce azila, što je, u stvari, zamrzavanje prijema migranata.

- U očima Mercovih protivnika, to bi značilo da "najveća država u EU otvoreno krši zakon EU kao što je to ranije činio samo mađarski lider Viktor Orban - poručio je poslanicima Bundestaga i Evroparalmenta odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc prošle nedelje.

Mercov plan je samo poslednja cigla u zidu koji je Nemačka postepeno podizala na svojim međama, od trenutka kad je odluka Angele Merkel da nemačke granice ostanu otvorene za izbeglice 2015, okarakterisana kao pogrešna. To je, ističu mediji, istovremeno, odgovor Berlina na novi, dramatičan porast doseljavanja. Između 2021, i 2023. godine, naime, broj zahteva za azil i registrovanih ilegalnih dolazaka u Nemačku se udvostručio! Šolcova vlada je od tada donela ranije nezamislive mere, koje su obuhvatale niz poteza, od privremenih kontrola na svim granicama, do zelenog svetla za otvaranje pritvorske centara za neregularne migrante.

Nova vlada CDU i SPD?

VANREDNI izbori su, podsećaju nemački mediji, raspisani posle raskida koalicije socijaldemokrata (SPD), Zelenih i liberala (FDP), početkom novembra.Posle ovog, petosatnog partijskog kongresa demohrišćana (CDU i CSU), izgleda da većina članstva računa da će, u sastavljanju nove vlade, njihov koalicioni partner biti socijaldemokrate bivšeg kancelara Olafa Šolca. Nema sumnje, međutim, da naredne nedelje, ipak, mogu da donesu promene u raspoloženjima birača, budući da je podrška demohrišćanima opala za dva procenta, sa 30 na 28 odsto u roku od nedelju dana, pokazala je anketa Forsa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije