AMERIKU BRINU BAJATE ATOMSKE BOMBE: Najavljena nuklearna proba opravdava se kao test starosti plutonijuma

RUSIJA pažljivo prati kako Sjedinjene Države pripremaju svoju javnost za novu svetsku trku u naoružavanju, jer se Pentagon brine da li se plutonijum iz bojevih glava američkih nuklearnih bombi ubajatio od starosti, zbog čega mora da ga testira u probnim eksplozijama.

vikipedija

Da nije reč o šali ukazuje analiza ruske agencije RIA Novosti pod naslovom: "SAD se spremaju za sprovođenje zabranjenih testova: Pentagon priprema detonaciju plutonijuma u pustinji Nevade".  U njoj se podseća da je američki predsednik Donald Tramp kao jedan od svojih glavnih ciljeva naveo modernizaciju "nuklearne trijade SAD". Ovaj termin se odnosi na tri načina izvođenja nuklearnih udara: balističkim raketama s kopna, podmornicama iz mora i iz vazduha strateškim bombarderima.

- Izveštaj NPR-a ne kaže koji će se konkretni testovi održati na proleće. Nije poznato da li će nuklearna reakcija biti potkritična, odnosno, u suštini, simulacija. Ili će Amerikanci "udariti" kao pravi "odrasli ljudi". U svakom slučaju, test eksplozije će definitivno biti demonstracija sile. U svetu gde Rusija koristi "orešnik" protiv neprijateljskih vojnih ciljeva, Severna Koreja redovno lansira balističke rakete, a Kina usvaja hipersonične udarne sisteme, SAD počinju da liče na "siromašnog rođaka". Njihova nuklearna trijada nastala je tokom Hladnog rata i na mnogo načina je zastarela - navodi Andrej Koc u prilogu RIA Novosti.

NNSA

Nuklearnu probu prvi je najavio američki javni servis NPR (NPR Nacionalni javni radio) u reportaži novinara Džefa Brumela koji je boravio u supertajnom objektu Glavna podzemna laboratorija za subkritičko eksperimentisanje (PULSE). Reč je o kompleksu izgrađenom za izvođenje nuklearnih proba duboko ispod tla pustinje Nevade šezdesetih godina 20. veka. Naime, kada je 10. oktobra 1963. stupio na snagu sporazum SSSR i SAD o zabrani nuklearnih testova u atmosferi, svemiru i pod vodom, obrazložen brigom za životnu sredinu, hladnoratovske sile su nastavile probe u podzemlju. Tehnički posmatrano njihove tvrdnje o ekološkim motivima su tačne: posledice nuklearnih eksplozija duboko u tlu neuporedivo su slabije od onih na površini, jer se udarni talas širi na malom prostoru ograničenom šupljinom dubokog okna za testiranje. Motivi su, ipak, bili drugačiji. Hladnoratovski stratezi su shvatili da međusobno masovno ubijanje stanovništva i uništavanje dobara ne donosi automatski pobedu i počeo je da se traži način da se nuklearnim projektilima unište duboko ukopani objekti i štabovi protivnika pretvaranjem udarnog talasa atomske eksplozije u razorni seizmički talas - zemljotres.

vikipedija

Poslednje takve probe SSSR je izveo 1990. a SAD 1992. od kada nije primećeno kopanje jama za testove, a NPR je u reportaži objavljenoj prvih dana februara otkrio da se u pustinji Nevade upravo kopa okno za nuklearnu probu u kome će na proleće biti izvedena "mala eksplozija plutonijuma" u cilju izučavanja procesa njegovog "starenja", a najavio je i izgradnju još dva podzemna poligona. Ove informacije dala je Nacionalna administracija za nuklearnu bezbednost SAD (NNSA) čiji je zadatak da "održava američke nuklearne zalihe".

Ona upravlja postrojenjem u Nevadi do koga se stiže dugom vožnjom rudarskim liftom duboko ispod isušenog korita jezera sa mnoštvom kratera nastalih tokom hladnoratovskih podzemnih nuklearnih proba. Lift vozi do ogromnih tunela na čijim zidovima stoje energetski i komunikacioni kablovi uz cevovode za vodu i vazduh. Ti hodnici povezuju laboratorije za ispitivanje nuklearnog oružja u kojima je u toku montiranje novih uređaja.

- Plutonijum čini srž američkog nuklearnog oružja. Veliki deo je napravljen pre mnogo decenija i stari. "Trenutno su najstariji uzorci plutonijuma stari oko 80 godina", kaže Ivan Otero, naučnik za nuklearno oružje u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor. Kako plutonijum stari, on se radioaktivno raspada, oslobađajući atome helijuma. Ti atomi mogu formirati mehuriće i oštetiti strukturu metala plutonijuma. "Moramo da znamo da li mehurići helijuma ili oštećenje rešetke imaju značajan uticaj na reakciju materijala", kaže on. Skorpius, uređaj vredan dve milijarde dolara, pokazaće kako veoma male količine takvog plutonijuma reaguju kada eksplodiraju... Pored rešavanja pitanja starenja, testovi će pomoći u novim nadogradnjama i modifikacijama postojećeg nuklearnog oružja - navodi se u reportaži Džefa Brumfila iz NPC.

NNSA

Priču o detoniranju plutonijuma da bi se utvrdilo da li se ubajatio zbog balončića helijuma on je povezao sa zadatkom koji je za agenciju NNSA projektovala agenda za američku vladu "Projekat 2025: Mandat za vođstvo" uticajne Heritidž fondacije.

U odeljku "Nove politike: NNSA" piše: "Nuklearni arsenal SAD treba da se ažurira i oživi ako želimo da se efikasno nosimo sa pretnjama Kine, Rusije i drugih protivnika. Kao poluautonomna agencija, NNSA ima primarnu odgovornost za istraživanje i projektovanje novih nuklearnih bojevih glava i za osiguranje da postojeći nuklearni arsenal i dalje bude moćan".

vikipedija

Iste ideje plasirao je u julu 2024. Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, Robert O'Brajen u časopisu "Forin afers", koji se često naziva "glasilom duboke države".

- Nuklearna trijada je postala važnija poslednjih godina otkako su Kina i Rusija modernizovali svoje nuklearne arsenale. Kina je udvostručila veličinu svog arsenala od 2020. godine: masovno, neobjašnjivo i neopravdano proširenje. SAD moraju da zadrže tehničku i brojčanu superiornost nad kombinovanim kineskim i ruskim nuklearnim zalihama. Da bi to uradio, Vašington mora da testira novo nuklearno oružje na pouzdanost i bezbednost u stvarnom svetu po prvi put od 1992. a ne samo korišćenjem kompjuterskih modela. Ako Kina i Rusija nastave da odbijaju da učestvuju u pregovorima o kontroli naoružanja u dobroj veri, SAD bi takođe trebalo da obnove proizvodnju uranijuma-235 i plutonijuma-239, primarnih fisionih izotopa nuklearnog oružja - sugerisao je O'Brajen.

Teško je ostati ravnodušan pred najavom novih nuklearnih proba baš u vreme kada su klimatolozi otkrili da u Evropu vetrovi donose pesak iz alžirske Sahare zagađen plutonijumom iz atomskih proba pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.

vikipedija

RIZIK RASTE

DIREKTOR projekta nuklearnih informacija u Federaciji američkih naučnika Hans Kristensen upozorava da priča o nuklearnoj probi u Nevadi nosi značajan rizik u vremenu kada "Rusija dizajnira nuklearno oružje za napad na satelite i uništavanje morskih luka, Kina dramatično proširuje nuklearni arsenal, a SAD prolaze kroz veliku modernizaciju svojih nuklearnih bojevih glava. Nakon godina opadanja nuklearnih zaliha, izgleda da je svet spreman da počne da povećava broj i vrste ovog oružja".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije