EVROPSKI ŠTIT OD MASKOVE OFANZIVE: Brisel se bori od ekspanzije SAD na polju društvenih mreža

Evropa se našla pred američkom ekspanzijom koja udara sa svih strana.

Foto Shutterstock

U Briselu se žale na mešanje s druge obale Atlantika u izborne procese, bore se sa uplivom dezinformacija, traže svoj prostor u domenu veštačke inteligencije, strahuju od carinskog rata. Da bi bar delimično pokušala da smanji štetu, EU nastoji da se odupre američkoj tehnološkoj ofanzivi na svim frontovima u eri nove Trampove vladavine.

Od početka ove sedmice počelo je da funkcioniše telo pri Evropskom parlamentu pod nazivom "Evropski štit demokratije", čiji je zadatak da se zaštite evropski demokratski procesi. Treba da razotkriva strano mešanje i manipulacije informacijama, da podržava nezavisno novinarstvo, kao i da kao alternative učini atkraktivnim društvene mreže "Mastodon" i "BiRil" (BeReal, Budi realan).

Za prvu predsednicu na godinu dana izabrana je Francuskinja Natali Loazo, nekadašnja ministarka evropskih poslova, a sada evroposlanik iz redova Makronovih liberala.

- Rad ovog specijalnog odbora će se fokusirati na mešanje putem onlajn platformi i na njihov uticaj na demokratiju, napade na kritičnu infrastrukturu, sajber napade, sadržaje generisane veštačkom inteligencijom i "duboka lažiranja" medija od strane veštačke inteligencije, ciljajući strano mešanje i manipulaciju informacijama, hibridne pretnje domaćeg porekla, kao i ulogu državnih ili nedržavnih zlonamernih aktera – ističe se između ostalog u saopštenju Evropskog parlamenta.

Posla će biti puno. EU je u pravom malom tehnološkom ratu protiv SAD od kako je na čelo ove zemlje ponovo došao Donald Tramp. Vlasnici "Iksa" i "Mete" su nedavno umnožili napade na evropsko digitalno zakonodavstvo. Ilon Mask i Mark Zakenberg optužuju Brisel za cenzuru dok EU istovremeno ojačava akcije da bi sprečila mešanje u izborne procese i način na koji "dvadesetsedmorka" funkcioniše.

Uticajni frankofonski sajt "Tutlerop" (Toute l'Europe) osnovan 1992. godine za odbranu ekonomskih i drugih interesa EU, ističe da su milijarderi Mask i Zakenberg direktno protestovali protiv evropskog modela. Na meti im je evropsko zakonodavstvo za zaštitu digitalnog tržišta, koje je osmišljeno da bi EU štitilo od nelojalne konkurencije i dezinformacija. Za vlasnike "Iksa" i "Mete" to je, međutim, samo – cenzura.

Zukenberg je tako nedavno najavio zaustavljanje programa provere podataka, takozvani "fektčeking", što bi uskoro moglo da se proširi i na Evropu, protivno evropskim pravilima. Spram ovog naleta, EU namerava da se brani pomenutim zakonodavstvom što može da rezultira velikim novčanim kaznama do 10 odsto globalnog finansijskog obrta, pa čak privremenom ili trajnom zabranom. Evropska komisija je već otvorila više istraga za nepoštovanje pravila protiv "Iksa", "Fejsbuka" i "Instagrama" zbog ilegalnih, nasilnih i dezinformacionih sadržaja.

Brisel takođe mora da se bori i protiv najavljenih visokih carina iz SAD na njenu robu i usluge. "Tutlerop" ističe da evropska administracija za sada igra na kartu smirivanja situacije i da, pre eventualne recipročne mere, namerava da poveća kupovinu američkog gasa i oružja, kao i da se sama pozabavi sopstvenom odbranom, naročito u Ukrajini, u zamenu za povoljne ekonomske uslove. Čak su, prema "Fejnešel Tajmsu", u Briselu navodno zauzvat spremni i da suspenduju neke istrage za kršenje evropskih pravila od strane američkih društvenih mreža.

Ono što Uniji najviše smeta je političko mešanje. Tu se pre svega misli na Maskovu direktnu podršku nemačkoj suverenističkoj desnici oličenoj u stranci "Alternativa za Nemačku". Brisel je pokrenuo više istraga koje ispituju favorizovano korišćenje algoritama "u cilju prevare korisnika". Ali, ističe "Tuterop", Maskovo lično zauzimanje stavova ne može da bude dovedeno u pitanje, u ime slobode izražavanja.

Služba koja se u Evropskoj komisiji bavi zaštitom mreže, uvećala je nedavno efektive na dvesta zaposlenih, a već su održali i sastanak s nemačkim vlastima, uz obavljeni "stres test" poslednjeg dana januara da bi se u realnom vremenu proverile raspoložive mere za borbu protiv dezinformacija. Podseća se da je slična procedura bila sprovedena prošle godine u Slovačkoj, Poljskoj, Finskoj i Holandiji.

EU mnogo zaostaje za SAD i na polju veštačke inteligencije. I dok Donald Tramp ulaže čak 500 milijardi dolara za dalji razvoj ove oblasti, Evropa planira da je prati sa svega milijardu i po evra. EU takođe želi da razvija sopstvene programe u ovom domenu i da evropske zemlje podstakne da ih koriste.

Amerika je u prednosti i zbog toga što se Tramp zalaže za slobodnu upotrebu veštačke inteligencije praktično bez limita, dok EU nastoji da održi barijeru koja čuva osnovna ljudska prava. Neki, čak, smatraju da takvi prerogativi "koče" Evropu u ovom domenu. U daljem razvoju veštačke inteligencije EU za SAD zaostaje i zbog visokih cena energije.

Takođe, nedavno su, krajem Bajdenovog mandata, SAD sprovele restrikciju izvoza mikroprocesora neophodnih za veštačku inteligenciju što je dovelo u problem veliki broj članica EU u razvoju ove tehnologije.

DIGITALNI EVRO

Bitka se, sa Evropom u inferiornom položaju, vodi i na polju kriptomoneta. "Tuterop" piše da je Trampova strategija da ih stimuliše, jer mogu da utiču na stabilnost dolara za koga su vezane. Od poslednjeg dana prošle godine, dakle za malo više od mesec dana, EU takođe kreće u pokušaj regulacije kriptovaluta, s ciljem da u dogledno vreme svetlo dana ugleda i digitalni evro.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije