NIKO NE ZNA KADA ĆE BITI ISPALJEN POSLEDNJI METAK: Sutra se navršavaju tri godine od početka ruske Specijalne vojne operacije

POSLE prvog susreta američkih i ruskih pregovarača u Saudijskoj Arabiji vaskrsnuo je optimizam da će napokon prestati rat u Ukrajini, da ljudi neće ginuti i vraćati se sa fronta kao invalidi. Sutra su pune tri godine od početka ruske specijalne vojne operacije, ili rata koji po mnogo čemu u žestini prevazilazi sve dosadašnje. Artiljerci su izračunali da u ni u jednom do sada ratu se dnevno nije ispaljivalo toliko granata. Posebna ratna novost je korištenje sve modernijih i opasnijih dronova.

Foto: Profimedia, Telegram/Rybar

Sa obe strane fronta groblja se stalno šire novim humkama. Mnogi postavljaju pitanje kada će prestati rat? Nažalost, neće prestati brzo. Ne samo zato što Moskva i Vašington tek treba da imenuju pregovarače za rešenje ukrajinskog konflikta, već pre svega zato što Putin i Zelenski u ovom trenutku teško mogu da odustanu od svojih pozicija. Amerikanci ističu - to treba da se dogovore Rusi i Ukrajinci. Tramp je odavno poručio da on u Ukrajinu neće slati svoje vojnike.

Nije sporno da ruska armija ima inicijativu na celoj dužini fronta. Ali ni posle tri godine ratovanja Rusi nisu uspeli da izađu na administrativne granice Donbasa, kao ni na zapadne granice Zaporoške i Hersonske oblasti koje su se na referendumu izjasnile da se pripajaju Rusiji.

Tanjug

U ime ruskog Generalštaba general pukovnik Sergej Rudskoj je saoptšio da je oslobođeno oko 75 odsto Donjecke i Luganske narodene republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti. Ruski generali objašnjavaju da su Ukrajinci osam godina pravili svoju odbrambenu liniju sa dubokim betonskim rovovima i utvrđenjima i da je jako teško probiti. Što se tiče Kurske oblasti, koju je ukrajinska vojska napala u avgustu prošle godine, Rusi su uspeli da povrate oko 64 odsto teritorije. Pošto je Putin sebi i drugima postavio zadatak da se te teritorije do kraja moraju zauzeti i da na njima ne sme biti ukrajinskih vojnika, on ne može sada da prekine rat. Zelenski ne može dobrovoljno da napusti prostor gde se u spomenutim oblastima nalaze još uvek njegove jedinice, jer bi kod svojih bio proglašen izdajnikom. On postavlja uslov da dođe do razmene teritorija. Već sada se zna da on želi da dobije u razmeni Zaporošku atomsku centralu, koja je sada pod kontrolom ruske vojske. Međutim Putin je kategorički protiv razmene teritorija.

Dolaskom predsednika Trampa koji smatra da se u Ukrajini vodi besmisleni rat u kome ginu milioni ljudi i da što pre treba doći do primirja i mirovnih pregovora, ratne ambicije kolektivnog zapada su počele da slabe i da se raspada jedinstveni front. Formalno su svi za podršku Ukrajini, ali sve je manji broj evropskih zemalja koje su spremne da pošalju vojsku. Čak i Poljska koja je bila najglasnija u širenju antiruske propagande sada ne želi da šalje mirovne snage ako u tome ne učestvuje Amerika. Od puča u Kijevu 2014. Poljsku je zahvatila rusofobska histerija, a njeni vodeći političari se nisu ustezali da javno pokazuju koliko mrze Ruse.

Prve godine rata u ukrajinskim i ruskim medijima je bilo mnogo više propagande nego pravih informacija. Sa obe strane se govorilo i pisalo kako oni ratuju protiv neznalica. Zaboravljalo se da su i ruski i ukrajinski generali i oficiri učili po istim knjigama. Komandant ukrajinske vojske general Aleksandar Sirski koji je po nacionalnosti Rus završio je vojne škole u Moskvi.Sada ratni reporteri više ne pocenjuju protivnike.
Kad je počeo rat i kad je ne mali broj građana Rusije pobegao u inostranstvo na zapadu su počeli da likuju nadajući se da će Putin imati velike probleme sa mobilizacijom. Tada je predsednik Čečenije Ramzan Kadirov javno predložio da se ne pravi mobilizacija nego da svaki regon organizuje dobrovoljce. U tome je kao primer velikog odaziva bila upravo Čečenija. Rusko rukovodstvo je odlučilo da dobrovoljci potpisuju ugovore sa Ministarstvom odbrane, uz mesečnu platu od nešto više od dve hiljade evra. U okviru brige za porodicu, deca koja žele da studiraju mogu da dobiju indekse preko reda. Dobrovoljci mogu da dobiju hipotekasrski beskamatni kredit i po isteku ugovora sa Ministarstvom odbrane ako hoće mogu da se besplatno školuju.

Zbog masovnog odaziva dobrovoljaca do sada nije bilo nikakve mobilizacije i u Rusiji se ne može videti ona ružna i žalosna slika kad u Ukrajini momci u maslinastim uniformama love na ulicama one koji nisu hteli da prime vojni poziv i direktno ih voze na poligone za pripremu za odlazak na front. Često se vidi kako žene hoće da zaštite svoje muževe ili decu i tuku se sa predstavnicima vojnih komesarijata.
Sada su u Ukrajini doneli zakon koji dopušta da mladi ljudi u uzrastu od 18 do 25 godina mogu dobrovoljno da potpišu ugovore i da godišnje zarađuju 24.000 dolara.
U toku tri godine ratovanja ruska armija je postala znatno jača to priznaju i na Zapadu. Sada niko na svetu nema to iskustvo ratovanja koje imaju Rusi, kaže najpoznatiji moskovski vojni analitičar, pukovnik Viktor Baranec, bivši portparol Ministarstva odbrane RF.

- Kad se raspao SSSR počele su razne reforme ruske armije.Tadašnje rukovodstvo je govorilo da je Rusiji potrebna mala savremena armija. Zbog toga je armija smanjena sa tri miliona vojnika, na 900.000 , ali ona u vreme vladavine Jeljcina nije mogla da se modernizuje jer nije bilo novca. U vreme kad je ministar odbrane bio Anatolij Serđukov iz armije je oterano oko sto hiljada oficira. Serđukov je na opšte iznenađenje imenovan 2007. za ministra odbrane mada nije imao nikakvog vojnog obrazovanja. On je bio do tada rukovodioc ruske porezne službe.

Rusija je krenula u ovaj rat nedovoljno pripremljena, jer su procene bile loše i verovalo se da će njihova vojska brzo zauzeti važne gradove i oblasti Ukrajine. Na početku rata ukrajinska vojska je imala prednost u dronovima, kao i obaveštajnim informacijama koje je dobila od Amerikanaca koji su imali daleko više satelita.

- Rat je otvorio oči rukovodstvu Rusije koje je shvatilo da je bilo mnogo lopovluka, zbog čega su vojna skladišta uniformi i obuće bila poluprazna. Onim koji su odlazili na front često puta je porodica kupovala topli veš i čarape. Čak su neki kupovali sami pancire - kaže Baranec. - Kasnije se situacija radikalno promenila. Uvedene su i nagrade za svaki uništeni tenk "abrams" ili "lepoard" - vojnik dobija nagradu deset hiljada evra. A oni koji obore avione F-16 i odnedavno francuske miraže mogu dobiti 150.000 evra.
Rusi ne skrivaju da su na ukrajinskom ratištu već koristili svoj nevidljivi, avion pete generacije SU-57. Ruski vojnici su dobili podosta modernizovanog i novog oružja.

Foto: Profimedia

Primera radi sada koriste haubicu "koalicija-SV", čiji je domet 70 kilometara.Tenkovi se sada prave i šalju na front pokriveni sa "roštiljima" koji ih štite od napada dronova. Te rešetke na vrhu tenka ranije su postavljali u radionicama na frontu.
Velike probleme ukrajinska vojska ima što Rusi koriste modernizovane sovjetske teške aviocione bombe. Njima su konstruktori sada postavili krilca i mogu da lete dosta daleko kad ih avioin baci sa velike visine. Takve bombe teške su od 500 kilograma pa čak do pet tona. Tamo gde padne takava bomba teško da neko može da preživi.
Za ruski dron "lancet" saznao je celi svet jer su Rusi potamanili mnogo ukrajinskih oklopnih vozila i tenkova.

Naravno sve je to moguće zahvaljujući dobro organizovanoj pozadini. Danas ruske fabrike oružja rade u tri smene. Zbog toga su se aktivirali i penzionisani inženjeri i majstori.
Posebno veliki odjek je dobilo prvo rusko gađanje sa hipersoničnim balističkoim raketom srednjeg "orešnik" kojom je pogođena jedna vojna ukrajinska fabrika.

- Ruska armija je napredovala i u taktici ratovanja. A da gradove napada sa više strana malim mobilnim grupama. Pre konačnog napada na gradove blokiraju se putevi kojima se protivnik snabdeva municijom i hranom. Osim toga sada ruska vojska ima odlične bespilotne letelice koje sa lakoćom uništavaju protivnička oklopna vozila - ističe Viktor Baranec.

General armije Anatolij Kulikov objašnjava da se odgovor na pitanje kada će prestati rat treba tražiti u tome hoće li Tramp zaista prestati da finansira Ukrajinu. Evropa ne može da snabdeva Ukrajinu u dovoljnim količinama ni municijom ni vojnom tehnikom. Čak i kad bi sakupili novoljno novca, oružje i municiju bi morali da naručuju sa druge strane okeana. Kulikov je optimista i veruje da će se Putin i Tramp dogovoriti da se završi rat u Ukrajini. Ali kada će to tačno biti niko ne može precizno da odgovori. Sudeći po stanju na frontu, još celu ovu godinu će se pucati i ginuti sa obe strane fronta. Ukrajinski saveznici u Evropi su i dalje zainteresovani da se nastavi rat.Njima je najvažnije da se iscrpi Rusija, a to što će Ukrajinci i dalje da ginu uopšte ih ne brine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije