PRVI RAZGOVORI JOŠ SINOĆ: Novi nemački kancelar Merc već "vrbovao" socijaldemokrate

NEMAČKI demohrišćani, ubedljivo su trijumfovali na prevremenim saveznim izborima minulog vikenda i posle nešto manje od četiri godine, vraćaju se iz opozicionih, u klupe vladajućih stranaka u Bundestagu.

Foto: Profimedia

Njihov lider i novi kancelar Nemačke, Fridrih Merc, odmah je, po zatvaranju birališta u nedelju uveče, razgovarao sa dojučerašnjim šefom vlade u Berlinu, socijaldemokratom Olafom Šolcom o formiranju nove velike koalicije, koju će, sva je prilika, činiti upravo ove dve stranke, Hrišćansko-demokratska unija(CDU) i Socijaldemokratska partija(SPD), kao što je to bio slučaj za vreme kancelarke Angele Merkel.

Merc je izjavio da "želi da napravi koaliciju sa SPD i da će ovih dana započeti konstruktivne, dobre i brze pregovore". On je na konferenciji za medije u Berlinu rekao da namerava da nova vlada bude formirana do Uskrsa i ocenio da su migracija, ekonomija i odbrana ključne teme za pregovore sa SPD.

CDU, koja je na izbore izašla u tandemu sa sestrinskom bavarskom strankom CSU inkasirala je, prema poslednjim preliminarnim rezultatima 28,6 procenata građana izašlih na birališta, a sa SPD imaju zajedno 45 odsto glasova, što je 328 poslaničkih mandata, dok je 313 je potrebno za većinu, pošto je Bundestag sada ograničen na 630 mesta. Tako bi, uprkos najgorem izbornom rezultatu od ponovnog ujedinjenja dve Nemačke, SPD ponovo bio u vlasti. Dojče vele komentariše da Merc sad može da odahne, a vrlo verovatno i Šolc, čiji je i lični rejting u permanentnom opadanju.

Na drugom mestu su desni suverenisti Alternative za Nemačku(AfD) sa 20,8 odsto glasova, što je za 10,4 više nego na prethodnim izborima i donosi im 152 mandata. Iako je ova partija ubedljivo druga po snazi u celoj zemlji, Merc je uporan u odluci da ih ne pozove u vladu, ponajpre zbog takozvanog "zaštitnog zida", sporazuma nemačkih stranaka da ne prave koalicije, niti sarađuju sa desno orijentisanim partijama.

Zeleni su dobili 11,6 odsto glasova (85 mandata), pa je njihov kopredsednik Robert Habek, koji je bio i kandidat za kancelara poručio da više neće preuzimati liderske funkcije u stranci, jer "ovaj rezultat ne ispunjava njegova očekivanja i nije dobar".

Levica ja osvojila 8,8 (64 mandata), što je iznenađujuće dobar rezultat, za koji analitičari tvrde da je posledica ekspanzije levičarskih ideja i brojčanog uvećanja stranke, unazad godinu dana. Kopredsednici Levice Jan van Aken i Ines Šverdtner, ocenili su da "se Levica vratila i da neće prepustiti istok Nemačke AfD-u", preneo je list Cajt.

Liberali nisu uspeli da dostignu cenzus od pet procenata, kao ni najmlađa stranka Savez Sare Vagenkneht(BSV), kojoj je falilo manje od pola procenta, pa obe partije ostaju van parlamenta. Fabio de Masi, jedan od ključnih političara BSV, juče je optužio odgovorne za sprovođenje izbora u inostranstvu, naročito u Danskoj, da je došlo do nepravilnosti koje su im oduzele glasove i istakao da razmišlja da podnese zvaničnu prijavu Saveznom ustavnom sudu u Karlsrueu.

- Posle prebrojavanja glasova u svih 299 izbornih jedinica, BSV ima 4,972 odsto glasova, dakle 0,028 procenata manje od limita za ulazak u Bundestag - kaže De Masi u svojoj objavi na platformi Iks. - Ako još mogu dobro da računam, to je oko 13.000 glasova, od nešto manje od 50 miliona glasova!

Prvi put posle 60 godina, u Bundestag je ušla stranka danske nacionalne manjine i frizijske etničke grupe, Udruženje birača južnog Šlezviga(SSV), koja predstavlja Dance i Frize, a dobila jedan mandat, po posebnim propozicijama.

Merc je, tokom predizborne kampanje, obećao čvrst novi kurs o migracijama i rekao da će to biti glavni uslov za koalicioni sporazum, dok je SPD naveo da bi vraćanje migranata bez važeće dozvole za ulazak, uključujući i tražioce azila, bilo protivzakonito i ugrozilo bi postojanje EU.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije