"VISOK STEPEN OPASNOSTI OD KINE" Tajvan: Kina izaziva vojnim vežbama kod svoje obale

TAJVAN je u sredu poslao snage kao odgovor na kineske vežbe "paljbe sa bojevom bojom" kod ostrva kojim vladaju, saopštilo je ministarstvo odbrane Tajpeja, osuđujući vežbe kao opasne.

Foto: Profimedia

Kina je rasporedila 32 aviona u blizini Tajvana u okviru zajedničke borbene vežbe sa kineskim ratnim brodovima i najavila „vežbe gađanja“ u oblasti oko 40 nautičkih milja od juga ostrva kojim se demokratski upravlja, navodi se u saopštenju ministarstva. 

Tajvanska vojska je odgovorila slanjem pomorskih, vazdušnih i kopnenih snaga da „nadgledaju, uzbune i odgovaraju na odgovarajući način“, navodi se u saopštenju.

- Ovaj potez ne samo da je izazvao visok stepen opasnosti po bezbednost međunarodnih letova i plovila na moru, već je i očigledna provokacija regionalnoj bezbednosti i stabilnosti. Tajvan ima pomorske i vazdušne baze u Kaosjungu i Pingtungu.

Kina je poslednjih godina pojačala raspoređivanje borbenih aviona i ratnih brodova oko Tajvana kako bi insistirala na svom zahtevu za suverenitet nad ostrvom, što Tajpej odbacuje. Peking je takođe bio odlučniji u pokazivanju vojne sile oko drugih ostrva u regionu nad kojima ima konkurentne teritorijalne pretenzije sa drugim nacijama, uključujući Filipine i Vijetnam.

Foto: Profimedia

Pentagon kaže da Kina nastavlja da razvija nuklearnu energiju, jača veze sa Rusijom

Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da je potez Kine „potpuno suprotan njenim ponovljenim tvrdnjama o principima 'mirne koegzistencije'” i obećalo da će „nastaviti naše napore u jačanju snaga i spremnosti”. 

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova odbilo je da komentariše Tajvan, rekavši da je kineska vojska postavila zonu za vežbanje za „trening gađanja“. 

- Ovo nije pitanje o spoljnim poslovima - rekao je portparol Lin Đian novinarima. 

Kinesko ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na zahtev AFP-a za komentar. Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da akcije Kine u regionu, uključujući vežbe bojeve vatre kod Australije i Vijetnama, „dokazuju da je Kina jedina i najveća pretnja miru i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu i Indo-pacifičkom regionu“. 

Vlada Australije žalila se prošle nedelje da je Kina izdala upozorenje o potencijalnim vojnim vežbama u međunarodnim vodama kod istočne obale zemlje bez prethodnog obaveštenja, što je dovelo do prekida nekih komercijalnih letova.

Peking je opisao manevre u blizini Australije kao vežbe obuke, za koje je rekao da su „bezbedne, standardne i profesionalne” i u skladu sa međunarodnim pravom, ne komentarišući da li je korišćena bojeva municija.

Vežbe u sredu održane su dan nakon što je Tajvan zaplenio teretni brod sa kineskom posadom za koji se sumnja da je presekao podmorski telekomunikacioni kabl koji opslužuje tajvansku grupu ostrva Penghu. Na Tajvanu postoji sve veća zabrinutost zbog bezbednosti njegovih kablova nakon što je teretni brod u vlasništvu Kine bio osumnjičen da je ove godine presekao jedan severoistočno od ostrva

Komunistička partija Kine nikada nije vladala demokratskim Tajvanom, ali je Peking zapretio da će upotrebiti silu da stavi ostrvo pod svoju kontrolu. Tajvan strahuje da bi Kina mogla da prekine svoje komunikacione veze kao deo pokušaja da zauzme ostrvo ili da ga blokira.

„Strateška dvosmislenost“ Tajvana, Kine i SAD

Tajvan je takođe potencijalno žarište za rat između Kine i Sjedinjenih Država, koje su najvažniji podržavalac ostrva i najveći snabdevač oružjem. Dok su Sjedinjene Države zakonski obavezne da obezbede oružje Tajvanu, Vašington je dugo vodio politiku „strateške dvosmislenosti“ u vezi sa tim da li će rasporediti vojna sredstva za odbranu ostrva od kineskog napada.

Uprkos snažnoj dvopartijskoj podršci u američkom Kongresu za Tajvan, postoji bojazan da predsednik Tramp možda neće smatrati ostrvo vrednim odbrane ako Kina napadne. Tajvanski predsednik Laj Čing-te je već obećao da će povećati ulaganja u Sjedinjene Države kako bi smanjio trgovinski disbalans — što je gospodin Tramp otvoreno kritikovao — i da će potrošiti više na vojsku ostrva, dok njegova vlada takođe razmatra povećanje uvoza prirodnog gasa u SAD.

Foto: Profimedia

Otkako je gospodin Tramp stupio na dužnost u januaru, njegova administracija nije signalizirala nikakvu jasnu promenu u stavu o Tajvanu, ali je Kina prošle nedelje optužila SAD da su „ozbiljno odstupile“ od svog stava i da su poslale pogrešnu poruku „separatističkim snagama“ nakon što je lista činjenica američke vlade izmenjena kako bi se uklonila fraza „mi ne podržavamo nezavisnost Tajvana“.

Peking smatra predsednika Laija „separatistom“ i organizovao je nekoliko rundi velikih vojnih vežbi otkako je došao na vlast prošlog maja. Spor između Pekinga i Tajpeja datira još iz građanskog rata između komunističkih boraca Mao Cedunga i nacionalističkih snaga Čang Kaj Šeka, koje su pobegle na Tajvan 1949. nakon njihovog poraza.
(cbsnjuz.com)

BONUS VIDEO:

"NOVOSTI" NA CIIE U ŠANGAJU: Premijer Vučević obišao nacionalni i privredni paviljon Srbije

Preporučujemo

Svet

0 2

KINA PREDVODI NOVU ERU POMORSKIH OPERACIJA: Vojska spešno testirala revolucionarni sistem nadgledanja okeana

26. 02. 2025. u 15:00

Panorama

0 1

SVE IZGLEDA KAO NA ZEMLjI Peščane plaže na Marsu: Tamo je po svemu sudeći bilo života

26. 02. 2025. u 00:00

Svet

0 0

TRAMPOVA VIZIJA: Nova "velika trojka" i preoblikovani svetski poredak

25. 02. 2025. u 18:45

Svet

0 0

PUTIN: Rusija i SAD bi mogle da se dogovore o smanjenju naoružanja za 50 odsto

24. 02. 2025. u 21:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije