Svet

PARAMA ZA KOVID FINANSIRAJU VOJSKU: Kako se EU dovija da uhvati korak u trci u naoružavanju

Pritisnuti američkim zatvaranjem u svoje dvorište, Evropljani kreću u vrlo komplikovanu i ambicioznu misiju obezbeđivanja sopstvene sigurnosti u turbulentnom svetu u kome danas živimo.

ПАРАМА ЗА КОВИД ФИНАНСИРАЈУ ВОЈСКУ: Како се ЕУ довија да ухвати корак у трци у наоружавању

Foto: Profimedia

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je plan za naoružavanje Evrope i pomoć Ukrajini u visini od blizu 800 milijardi evra.

Deo ovog novca u visini od 150 milijardi evra mogao bi da se obezbedi kroz novi fond za pozajmice članicama EU. Prva dama EK nije izlazila s detaljima kako misli da se oformi ova kreditna masa.

"Juronjuz" otkriva da bi u tu svrhu možda moglo da bude upotrebljeno 90 milijardi neiskorišćenih evra iz fonda za obnovu posle pandemije kovida. Pominje se i moguće posebno izdavanje evro obveznica u te svrhe, ali se i ističe da je ta ideja naišla na protivljenje "ekonomičnih" zemalja članica.

Nova mera je i olakšavanje budžetskih pravila iz Pakta stabilnosti i rasta koja bi omogućila zemljama da vojna izdavanja ne svrstavaju u proklamovani limit od maksimum 3 odsto deficita i zaduženost do 60 odsto BDP.

Izdvajanja za odbranu danas se drastično razlikuju od zemlje do zemlje. Poljska, koja se oseća naročito ugroženom, ulaže čak 4,1 odsto svog BDP u vojsku, a Irska samo 0,2. Neke od velikih zemalja, poput Španije sa 1,3 odsto finansijski očigledno ne doprinose dosta evropskoj bezbednosti, što je naljutilo i Donalda Trampa koji promoviše protekcionizam.

Čak i kada bi države članice EU više izdvajale, jasno je da je potrebno mnogo vremena da se različiti vojni sistemi usklade i dostigne kakva-takva kompetitivnost u odnosu na najveće svetske sile.

Predsednica EK je predložila pet mera, a uz novi fond i oslobađanje obaveza iz Pakta stabilnosti za troškove naoružanja, tu su još i lakše korišćenje programa iz kohezione politike, širenje mandata Evropske centralne banke u cilju investiranja odbrambenih projekata i jače uključivanje privatnih banaka u ulaganja u ovoj oblasti.

Svoje mere Fon der Lajenova je sročila u pismu koje je dostavila šefovima država ili vlada za vanredni samit u četvrtak u Briselu. Ovaj skup posvećen je daljem slanju pomoći Ukrajini i naoružavanju EU, posle zavrtanja američke slavine.

Razgovori će biti teški, jer su neke zemlje poput Mađarske i Slovačke već stavile do znanja da se oštro protive bilo kakvom povećanju vojne pomoći Ukrajini koja je već žestoko stradala u ratu. Zbog toga se ne očekuju konkretne odluke koje bi mogle da budu odložene za redovni martovski samit krajem ovog meseca.

– Nalazimo se u eri prenaoružavanja i Evropa je spremna da masovno poveća svoje izdatke za odbranu, kako da bi odgovorila na kratkoročnu hitnost da deluje i podrži Ukrajinu, tako i da odgovori na dugoročnu potrebu da preuzmemo veću odgovornost za sopstvenu evropsku bezbednost – zaključila je Fon der Lajen.

Goran ČVOROVIĆ

Antrfile: KOLIKO PROCENATA BDP ČLANICE EU IZDVAJAJU ZA NAORUŽANjE

Austrija 1

Belgija 1.3

Bugarska 2.2

Grčka 3.1

Danska 2.4

Estonija 3.4

Irska 0.2

Italija 1.5

Kipar 1.8

Letonija 3.2

Litvanija 2.9

Luksemburg 1.3

Mađarska 2.1

Malta 0.8

Nemačka  2.1

Poljska 4.1

Portugalija 1.6

Rumunija 2.3

Slovačka 2

Slovenija  1.3

Finska 2.4

Francuska 2.1

Hrvatska 1.8

Holandija 2.1

Češka 2.1

Španija 1.3

Švedska 2.1

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
200.000 RAZLOGA ZA SLAVLJE: Yettel bank proslavlja 200.000 Bank MAX korisnika

200.000 RAZLOGA ZA SLAVLjE: Yettel bank proslavlja 200.000 Bank MAX korisnika