ANTISEMITIZAM PONOVO BUKTI U NEMAČKOJ: Fakulteti dobijaju kancelarije za zaštitu Ustava

KOMESAR za antisemitizam nemačke vlade Feliks Klajn, apelovao je da se, na univerzitetima širom zemlje, otvore punktovi Kancelarije za zaštitu Ustava, jer, kako je rekao, "država ne može da prihvati antijevrejske proteste".

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

List Velt navodi da se, naročito Berlin, suočava sa pravom eksplozijom studentskih demonstracija protiv Jevreja i da zbog takve, alarmantne situacije, ne sme da čeka.

Stvari su se zahuktale posle izbijanja rata u Pojasu Gaze, kad je, reakcija Izraela na napad palestinske terorističke organizacije Hamas, oktobra 2023, isprovocirala niz manifestacija podrške Palestincima na nemačkim univerzitetima. 

Od toga do otvorenih napada na sve Jevreje, vodio je samo korak. Jedan u nizu primera i to drastičnih, dogodio se, piše Dojče vele, prošlog februara, kad je napadnut Lahav Šapira. Pretučeni student, završio je u bolnici, a suđenje osumnjičenom napadaču, bivšem Šapirinom kolegi sa studija, počinje 8. aprila.

Među studentima na nemačkim fakultetima, mnogo je onih koji vode poreklo iz muslimanskih zemalja, a brojne akcije podrške Palestincima, brzo su prerasle u otvorene antisemitske manifestacije, pri čemu su prve žrtve bili relativno malobrojni studenti jevrejske veroispovesti. Udruženje jevrejskih studenata Nemačke (JSUD) i Američki jevrejski komitet (AJC), optužuju nadležne jer njihovi studenti, kako kažu, žive u strahu, prepušteni sami sebi.

Foto Shutterstock

U upravo predstavljenom izveštaju o antisemitizmu na nemačkim univerzitetima, dosadašnja predsednica Udruženja jevrejskih studenata Hana Vajler tvrdi da su doživeli "pravi cunami antisemitizma". Tokom neprekidnog niza blokada univerziteta takozvanim "propalestinskim protestnim kampovima", podrška Palestincima brzo se pretvarala u otvoreno iskazivanje mržnje prema Jevrejima i državi Izrael, koja "mora nestati sa geografske karte".

- Studenti jevrejske veroispovesti su, hteli ili ne, poslednjih 17 meseci, postali eksperti za antisemitizam na univerzitetima - kaže Vajlerova. - Neki od njih ne smeju više da dolaze na predavanja i vežbe, što je oborilo njihov akademski uspeh.

U novom izveštaju, iznose se i politički zahtevi: antisemitski motivisana krivična dela moraju imati zakonske posledice za počinioce, a neophodno je i obavezno informisanje o modernim oblicima antisemitizma na nemačkim univerzitetima. Postoji potreba za institucijom kojoj bi se žrtve antisemitizma mogle obratiti, kao i za zabranom antisemitskih manifestacija, organizacija i akcija na nemačkim fakultetima.

Vajlerova smatra da su uprave univerziteta radije ostajale po strani i da se intervencije protiv antisemitizma "ne podrazumevaju same po sebi". Čak i u slučaju Šapire, ne vodi se samo krivični postupak protiv napadača, nego i protiv Slobodnog univerziteta u Berlinu, kog je Šapira takođe tužio. U tužbi se navodi da "Univerzitet nije preduzeo odgovarajuće mere da spreči antisemitsku diskriminaciju", kao i da je "dozvolio da se antisemitska retorika pretvori u dela", čime je prekršio svoje obaveze kao visokoškolske ustanove, po zakonima grada-pokrajine Berlina. Sudska rasprava po ovoj tužbi trebalo bi da bude održana na leto.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije