FAJNENŠAL TAJMS: „Zašto ne bismo napali Rusiju sada, umesto da sedimo i čekamo da ona napadne nas?”

ISTOČNOEVROPSKI političari podržavaju povećanje izdvajanja EU za odbranu i postavljaju pitanje – zašto oni prvi ne bi napali Rusiju? O tome piše kolumnista The Financial Times-a Sajmon Kuper, pozivajući se na razgovor s neimenovanim zvaničnikom.

Vojska Letonije, Foto Profimedia

-Rekao sam jednom visokom istočnoevropskom političaru da zapadnoevropske države ne mare previše za ratove u Istočnoj Evropi. On mi je odgovorio: “Znamo. Zato se neke od naših zemalja pitaju: „Zašto ne bismo napali Rusiju sada, umesto da sedimo i čekamo da ona napadne nas?“, navodi se u tekstu posvećenom povratku Hladnog rata.

Istraživanje koje su sproveli Ketrin de Vris sa Univerziteta Bokoni i Stefani Hofman iz Evropskog univerzitetskog instituta pokazuje da što su zemlje bliže Moskvi, to više podržavaju tvrdnju da bi „rashodi EU za odbranu trebalo da budu povećani“.

Međutim, prema mišljenju Kupera, ovo je besmisleno kliše, jer je „Evropa“ sastavljena od zemalja s potpuno različitim interesima, zavisno od njihove udaljenosti od Rusije.

Pomeranje Donalda Trampa ka Moskvi ponovo uspostavlja geografiju Hladnog rata. Vidimo ponovno formiranje podela na „Istočnu Evropu“ i „Zapadnu Evropu“, konstatuje autor.

Predsednik SAD Donald Tramp „raspustio je Zapad“ pokrenuvši pitanje povlačenja iz NATO-a, podseća novinar. On citira direktora Instituta za bezbednosne studije Evropske unije, Stivena Evertsa, koji ocenjuje da situacija počinje da izgleda kao „kraj NATO-a“.

Član 5 NATO-a obavezuje članice da brane bilo koju zemlju koja bude napadnuta. Najverovatnije mesto potencijalnog napada je Baltik, pretpostavlja kolumnista.

Odgovarajući na pitanje o istočnom krilu NATO-a, Tramp je rekao: „Veoma sam posvećen Poljskoj“. Međutim, kada je upitan o Baltiku, izbegao je davanje bilo kakvih obaveza, podseća Kuper.

Autor zaključuje da ni Francuska ni Nemačka ne nameravaju da rizikuju nuklearni rat s Rusijom zbog Litvanije. Ako bi evropske trupe ikada bile poslate u Vilnjus, „proruske ultradesničarske partije“ bi odmah zahtevale „mir“ – što bi u prevodu značilo kapitulaciju.

Zapadnoevropljani su živeli dobro dok je Sovjetski Savez vladao Istočnom Evropom, i oni bi mogli nastaviti da žive dobro ako bi Putin preuzeo kontrolu. To znači da je koncept „evropske odbrane“ nalik osiguravajućem planu protiv uragana, u kojem najveći doprinos treba da plate oni koji ne žive u rizičnoj zoni, zaključuje Kuper.

BLUMBERG: EVROPSKA ODBRANA BEZ PODRŠKE SAD IZDRŽALA BI DVE NEDELjE

Sa druge strane, Blumberg ima drugačiji pristup istoj analizi. Evropske vojske bi bez američke podrške mogle bi da izdrže samo nekoliko nedelja, jer bi u slučaju sukoba zalihe municije i vojne opreme u EU bile iscrpljene za svega nekoliko dana, navodi se u njihovom izveštaju.

-Preoružavanje Evrope na duže staze zahtevaće stotine milijardi evra i godine ulaganja. NATO struktura u Evropi zavisi od SAD u pogledu komunikacija, obaveštajnih podataka, logistike, strateškog vojnog rukovođenja i vatrene moći, ističe se u analizi.

Nakon decenija oslanjanja na SAD i dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u vojnu industriju, Evropi nije dovoljan samo novac da bi ojačala svoju bezbednost. Prema mišljenju vojnih eksperata koje je konsultovao Blumberg, potpuna zamena američke podrške u ključnim sektorima mogla bi da potraje više od pet godina.

U ovom trenutku, evropski lideri razmatraju planove za malo verovatan scenario u kojem bi se SAD potpuno povukle iz NATO-a i povukle svoje trupe iz Evrope.

U vojnim krugovima postoji zabrinutost da bi, u ekstremnim scenarijima, evropske zalihe avionskih raketa bile brzo iscrpljene bez američke podrške. Prema nekim procenama, municija bi mogla nestati u roku od nekoliko dana, dok sistemi protivvazdušne odbrane ne bi bili u stanju da pruže adekvatnu zaštitu kopnenim operacijama.

VOJNICI DRŽE ZASTAVU EU

Evropa i dalje nema ni osnovne kapacitete za proizvodnju ključnih komponenti poput baruta, što znači da bi oružje za sopstvenu odbranu morala da nabavlja iz Sjedinjenih Država. Bloomberg ističe da bi, u slučaju ruskog „invazionog scenarija“, najnapredniji evropski odbrambeni sistemi bez američkih trupa, PVO sistema i municije mogli da izdrže samo nekoliko nedelja pre nego što bi odbrana bila probijena.

Iako se potpuni izlazak SAD iz NATO-a smatra izuzetno malo verovatnim, čak i smanjenje američkog vojnog prisustva imalo bi ozbiljne posledice po evropsku bezbednost, upozoravaju neimenovani predstavnici odbrambenih struktura u izjavi za Bloomberg.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PIJAN VOZIO 200 NA SAT PO SURČINU: Presretači zaustavili džip kanadskih tablica

Preporučujemo

Svet

0 11

MOGU LI BRITANIJA I EU VODITI RAT PROTIV RUSIJE BEZ SAD? Evo šta kažu brojke (VIDEO)

07. 03. 2025. u 17:11

Svet

0 9

POMOĆ UKRAJINI JE GREŠKA EPSKIH RAZMERA Američki admiral: NATO bi mogao da prestane da postoji zbog raskola između SAD i Evrope

02. 03. 2025. u 16:22

Svet

0 7

ISKANDERI HARAJU UKRAJINOM, SRAVNjEN OBJEKAT SA PLAĆENICIMA: Da li se pregovora o zameni Zelenskog? (VIDEO)

07. 03. 2025. u 18:11

Svet

1 14

TRAMP PRETI MOSKVI: Rusija bukvalno razbija ukrajinske snage na bojnom polju

07. 03. 2025. u 15:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije