"KUPUJMO DOMAĆE ORUŽJE" DELI EU: Razmimoilaženje između Nemačke i Francuske oko novog fonda za naoružavanje

Francuska i Nemačka se razmimiolaze oko finansiranja iz novog evropskog fonda za naoružanje od 150 milijardi evra.

Foto: Tanjug/AP Photo/Manuel Balce Ceneta

"Osovina EU" se ne slaže se oko toga da li u ovaj program mogu da budu uključene države koje nisu članice EU, a razlika u tom smislu je i u shvatanjima čije oružje za ovaj novac može da se kupuje.

Predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen je nedavno predložila plan za naoružavanje EU u aktuelnim turbulentnim vremenima, u visini od 800 milijardi evra, od čega bi 650 milijardi “pokrile” članice dodatnim ulaganjima koja ne bi ulazile u zvanična zaduživanja u visini od 3 odsto BDP, dok bi 150 milijardi bilo obezbeđeno kroz novi kreditni fond EU.

Oko toga se sada spore Berlin i Pariz. Na nedavnom vanrednom samitu evropski lideri, njih 26, složili su se sa planom, s tim što je Mađarska bila protiv, ali bez ulaganja veta. Ovaj novac treba da služi za ulaganja u evropsku odbranu i pomoć Ukrajini u trenutku kada Vašington uskraćuje sredstva.

Glavni kamen spoticanja sada je oko toga da li za ovaj novac može da se kupi oružje koje nije iz proizvodnih pogona članica EU. Francuska odavno zagovara maksimu "kupujmo evropsko" da bi se dostigao potreban nivo kompatibilnosti i operativnosti, dok Berlin ne misli tako.

"Finenšejl tajms" podseća da su se evropske zemlje, uplašene pretnjom predsednika SAD Donalda Trampa da će da stavi tačku na protekcionističku politiku Amerike prema Evropi, angažovale da značajno povećaju potrošnju za odbranu i da ojačaju nacionalne kapacitete koji su oslabili od vremena Hladnog rata.

U tom smislu, nastao je novi plan koji je prihvaćen, doduše ne jedinstveno, ali ogromnom većinom krajem protekle sedmice, a čiji detalji se još razrađuju. "Finenšejl tajms" ističe da trenutno traju intezivna lobiranja oko toga da li obezbeđni novac može da se troši i na naoružanje koje nije proizvedeno u EU.

Podseća se da je tokom samita više lidera, među kojima i odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc, izašlo s predlogom da ova inicijativa treba da bude otvorena i za neevropske partnere "koji dele iste ideje".

- Veoma je važno da ovaj naš projekat bude otvoren i za države koje nisu članice EU, ali s kojima radimo u bliskoj saradnji, kao što su Velika Britanija, Norveška, Švajcarska ili Turska – kazao je tom prilikom Šolc.

Francuski predsednik Emanuel Makron se, međutim, protivi toj ideji. Stanar Jeliseja insistira na autonomnosti EU i stimulisanju nacionalnih industrija unutar EU.

- Sredstva ne treba još jednom da budu potrošena na novo naoružanje koje opet nije evropsko – Makronov je stav.

"Finenšejl tajms" prenosi reči francuskog predsednika da treba da se identifikuju najbolje evropske firme naročito u kritičnim domenima kao što su protivvazdušna odbrana, misili dugog dometa i obaveštajne aktivnosti. Navodi se i da se Makron u tom smislu zalaže da svaka članica EU preispita i dosadašnje naruxbine da bi videla mogu li one evropskog karaktera da budu prioritetne.

List navodi strepnju neimenovanih briselskih diplomata da inicijativa za stvaranje fonda od 150 milijardi evra ne doživi istu sudbinu kao i prethodni evropski industrijski program za odbranu "težak" sto puta manje. Napori su se izjalovili prethodnih meseci jer je zvanični Pariz zahtevao da se utvrdi maksimalan iznos u okviru ovih 1,5 milijardi evra do koga bi mogla da se kupuju "neevropska" oružja. Kada je reč o novom fondu, Francuska je još zahtevnija i insistira da nabavka bude stoprocentno domaća.

Ističe se da visoki funkcioneri Evropske komisije koji su zaduženi da u sledećih desetak dana razrade detalje, tesno sarađuju s Parizom, Berlinom i ostalim evropskim prostonicama, u pokušaju da privedu kraju ove teške pregovore.

Što se tiče predsednice EK Ursule fon der Lajen, ona je poručila da će EU pomoći da objedini kupovinu kroz zajedničku nabavku, što podrazumeva i dalje slanje pomoći Ukrajini, ali nije izlazila s detaljima čije će to oružje biti.

"Finenšejl tajms" podseća da dogovor može da bude postignut i većinom članica, ali i ističe da se saglasnost Francuske smatra suštinskom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije