Svet

TRI OPCIJE ZA GRENLAND: Na najvećem ostgrvu na svetu otvorena birališta za prevremene parlamentarne izbore

Ивана Станојевић
Ivana Stanojević

11. 03. 2025. u 22:30

NA Grenlandu su danas otvorena birališta na prevremenim parlamentarnim izborima, koji bi mogli da budu među najznačajnijim u istoriji ovog arktičkog ostrva.

ТРИ ОПЦИЈЕ ЗА ГРЕНЛАНД: На највећем остгрву на свету отворена биралишта за превремене парламентарне изборе

Foto: Piksabej/Novosti ilustracija

U svetlu ponovljenih najava američkog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti tu autonomnu dansku teritoriju, pri čemu nije isključio upotrebu vojne sile, ili ekonomske prisile, kao i interesovanja velikih sila za njena rudna bogatstva, ali i težnji ostrvljana ka nezavisnosti, ovogodišnje izjašnjavanje Grenlanđana, bez sumnje je svojevrsni presedan. Osim toga, ovi izbori, mogli bi da znače geopolitički preokret u severnoj hemisferi.

Oko 40.000 stanovnika s pravom glasa na ovom, najvećem ostrvu na svetu, bira 31 člana svog parlamenta, Inatsisartuta. Ovog puta, ulozi su od egzistencijalnog značaja, jer se odlučuje o daljoj sudbini ostrva, naime, da li će ostati deo Danske, težiti ka nezavisnosti, ili se više zbližavati sa velikim silama, kao što su SAD i EU.

Britanski "Gardijan" ocenjuje da je ishod nepredvidiv, jer su Grenlađani podeljeni. Iako su glasovi za nezavisnost sve jači, neki žele da sarađuju sa Amerikom. U parlamentu trenutno najviše mesta ima Zajednica naroda, zajedno sa koalicionim partnerom Napred. Obe stranke, zalažu se za nezavisnost i obećavaju referendum o odvajanju ostrva od Danske, ali ne preciziraju kada.

Nezvanični rezultati izbora, biće dostupni ubrzo po zatvaranju birališta, ali potvrđeni tek za nekoliko nedelja, zbog tehničkih okolnosti, jer glasački listići moraju da budu prebačeni iz udaljenih naselja brodovima, avionima i helikopterima do glavnog grada.

Cena samostalnosti

U SKLADU sa sporazumom, postignutim sa Danskom 2009. godine, Grenland zakonito može da proglasi nezavisnost, ali samo pošto održi referendum. Iako je podrška punom suverenitetu na ostrvu rasprostranjena, mnogi se pitaju šta bi to zapravo značilo da odbranu i ekonomiju te teritorije. Postoje 32 oblasti u kojima Danska i dalje donosi odluke u korist Grenlanda. Nezavisnost bi, ukazuje "Politiko", značila i veliku prazninu u ostrvskom budžetu, bez godišnjih subvencija od 500 miliona dolara koje obezbeđuje Danska, koja pokriva za sistem osiguranja Grenlanda u skandinavskom stilu, život na ostrvu drastično bi se promenio.

Iako je Tramp nedavno obećao da će ostrvo učiniti "bogatim", velika većina Grenlanđana, njih oko 85 odsto, protivi se ideji da postane deo SAD. Autonomni region ima 56.000 stanovnika, a većinu čini pleme Inuiti. Zauzima strateški položaj u severnom Atlantskom okeanu, a teritorija veća od dva miliona kvadratnih kilometara, raspolaže i retkim zemnim mineralima, ključnim za globalnu ekonomiju. Pre svega na jugu, kako se pretpostavlja, ima nafte i prirodnog gasa, ali i zlata, uranijuma, cinka.

Osim toga, preko ovog arktičkog ostrva, vodi trasa najmanje udaljenosti između SAD i Rusije. Baza Pitufik Spejs na severeozapadu, služi za elektronsko izviđanje i rano otkrivanje mogućih sovjetskih projektila usmerenih na SAD.

Grenland je pooštrio zakone o stranom mešanju prošlog meseca, zabranjujući strane i anonimne političke donacije. Poslanici na ostrvu, protive se i rudnim projektima koje finansira EU, iako Grenland nije član tog bloka, jer se ležišta retkih zemnih minerala nalaze u sastavu uranijumskih resursa.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Sve počinje od jednog momenta…

Sve počinje od jednog momenta…