TAJNA KENEDIJEVOG UBISTVA U HILJADAMA PAPIRA? Da li će nova dokumentacija otkriti više detalja o atentatu na bivšeg predsednika SAD

NAJAVA predsednika SAD Donalda Trampa da će objaviti 80.000 novih dokumenata o ubistvu bivšeg šefa Bele kuće Džona F. Kenedija još jednom je probudila znatiželju kod američke i svetske javnosti, željne da sazna šta se zaista dogodilo kobnog 22. novembra 1963. godine. Većina stanovnika SAD i dalje veruje da Kenedija nije ubio bivši marinac Li Harvi Osvald, pucajući iz puške sa šestog sprata Teksaškog skladišta školskih knjiga, kako glasi zvanična verzija, i već više od šest decenija čeka da otkrije "pravu istinu" o jednom od najčuvenijih atentata na jednog svetskog državnika.

Foto: EPA

Tramp je tokom obraćanja novinarskim ekipama u Kenedi centru u Vašingtonu poručio da je još tokom predizborne kampanje najavio da će objaviti poverljive papire o ubistvu nekadašnjeg predsednika, naglasivši da je "čovek od reči".

- Ljudi su decenijama čekali na ovo. Ne verujem da će materijal od otprilike 80.000 stranica biti redigovan - poručio je lider republikanaca.

Naglasio je da je tražio od nadležnih da objave papire u izvornom obliku, opisavši ih kao interesantne. Na pitanje novinara da li je video šta se nalazi u dokumentima, odgovorio je da je čuo nešto o njima, ali da ne želi da daje rezime takve vrste.

- Vi ćete sami to rezimirati. Imaćete puno da čitate - kazao je Tramp.

Šef Bele kuće je tokom prve nedelje na funkciji potpisao izvršnu naredbu o skidanju vela sa svih poverljivih informacija vlade o atentatu na Kenedija, ali i o ubistvu bivšeg saveznog tužioca Roberta F. Kenedija i Martina Lutera Kinga Mlađeg. A tokom prvog mandata, tačnije 2017. godine, Tramp je, takođe, objavio deo dokumenata, ali je tada dao obaveštajnim agencijama više vremena da procene dosijee uz redakcije.

Američki Kongres je 1992. usvojio zakon kojim se traži od vlade da objavi dokumente o ubistvu Kenedija u roku od 25 godina, osim dokumenata koji bi mogli da "naškode nacionalnoj bezbednosti", podseća "Njujork tajms". Nacionalna uprava za arhive i dokumente saopštila je da je vlada do sada objavila 99 odsto od otprilike 320.000 dokumenata, pregledanih od 1992.

Međutim, hiljade papira je ostalo u potpunosti ili delimično zadržano zbog nacionalne bezbednosti i sličnih razloga. Tako je javnost uprkos objavljivanju ostala uskraćena za nove informacije. Istoričari ocenjuju da ni sada neće doći do većih otkrića, ali će, ipak, sa velikom pažnjom pročešljati novu dokumentaciju.

- Ne verujem da će nove informacije dramatično preokrenuti ono što se dogodilo tog užasnog dana u Dalasu. Čak i ako ne promene naše razumevanje na ovako dubok način, mislim da još uvek potencijalno ima korisnih informacija u ovim materijalima - rekao je Fredrik Logeval, istoričar i Kenedijev biograf.

Atentat na Kenedija je tokom minulih decenija uticao na razvijanje brojnih teorija zavere. Tako se šuškalo da je bivšeg predsednika ubila CIA, zatim mafija jer je pokušao da se obračuna sa organizovanim kriminalom, te da je prste umešala Moskva jer je Osvald boravio u SSSR ili Kuba jer je Kenedi bio zainteresovan za svrgavanje komunističkog revolucionara Fidela Kastra. Šuškalo se i da je za atentat kriv FBI i tadašnji potpredsednik SAD Lindon Bejns Džonson, koji je na dan atentata preuzeo funkciju šefa Bele kuće.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije