PATA-KARTE ČETIRI NAJBITNIJA "IGRAČA": Da li se Francuska nalazi pred novim raspuštanjem skupštine

Nestabilna politička situacija u Francuskoj traži rešenje, a neki analitičari ga vide u mogućim novim izborima i raspuštanju parlamenta.

Foto: Goran Čvorović

Time se nedavno bavio i Blumberg licitirajući navodnom odlukom stanara Jeliseja da obnovi skupštinu čim mu to bude dozvolio rok od godinu dana od poslednjeg glasanja za sastav predstavničkog doma.

Američka agencija je prenela da Makron, navodno, konsultuje svoje bliske saradnike u vezi sač scenarijem mogućeg ponovog raspuštanja skupštine, iako je sve iznenadio i prethodnom odlukom ovog tipa prošlog leta. Prema tom scenariju, navodno, prevremeni izbori bi mogli da budu održani najesen, ili istovremeno sa lokalnim izborima u martu sledeće godine.

- Nije ozbiljno od strane Blumberga da tako nešto napiše. Nikada to nisam rekao niti razmišljao o tome – negirao je Makron.

I predsednička palata je prethodno preko društvenih mreža takođe kategorički odbila ovu mogućnost, što je retka situacija u kojoj iz francuskog predsedništva reaguju na novinske natpise.

Iako Makron i Jelisej odbijaju mogućnost ponovnog raspuštanja skupštine, neki analitičari smatraju da ipak nije nemoguće da se ponovo izlazi na birališta, pre vremena, ukoliko aktuelni premijer Fransoa Bajru, koji vlada bez većine, bude zapao u teškoće slične onima zbog kojih je već srušen Mišel Barnije, pa ne bude drugog izlaza. Francuzi se sada nalaze u procepu "pata karata" između četiri realtivno jednake grupacije – podrške predsedniku, levičara, suverenista i apstinenata.

Foto Tanjug/AP/Thibault Camus

Zanimljivoje da "Juronjuz" piše da poruka iz Jelisejske palate ne negira da je Makron konsultovao saradnike po pitanju izbora, već samo odbacuje raspuštanje skupštinskog saziva. Navodi se i da Makron, zbog spoljnopolitičkih poteza, ima povećanu popularnost poslednjih nekoliko sedmica i da ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je gotovo pronašao identičnu podršku onoj pre nego što se lani odlučio na neočekivani potez raspisivanja prevremenih izbora na kojima je njegova stranka doživela fijasko. Kasnije mu je rejting samo još više opadao.

Od kako je izgubio većinu, predsednik Emanuel Makron se bavi uglavnom spoljnom politikom, a njegove relativne uspehe na ovom polju neki vide kao dovoljno jake poene da se oproba u novoj izbornoj utakmici. Parlamentarnoj, jer na predsedničke izbore više nema pravo, kada 2027. bude izašao iz Jeliseja.

Na ruku mu ide i situacija u kojoj aktuelna šefica skupštinske grupe Nacionalnog okupljanja i glavna opoziciona protivnica Marin Le Pen, kuburi sa zakonom. Imajući u vidu da joj je na pet godina zabranjeno da bira i bude birana, kada bi se raspisali novi opšti izbori, tako bi je automatski "izbacio" i iz Nacionalne skupštine, a ne samo sa spiska predsedničkih kandidata.

Ipak, suverenistička desnica je dovoljno jaka i bez Marin Le Pen. Predsednik stranke Nacionalno okupljanje Žordan Bardela uspešno "zamenjuje" Le Penovu u sondažama, a građanstvo je sve nezadovoljnije demokratskom i ekonomskom situacijom u zemlji, pa njihova snaga u ovakvoj konstelaciji može samo da raste.

Foto AP

MOŽDA ZA PREDSEDNIKA, ALI NE I ZA POSLANIKA

Marin Le Pen je u prvostepenom postupku zbog fiktivnih zapošljavanja poslaničkih pomoćnika u Evropskom parlamentu, sud automatski zabranio da se kandiduje pet godina. Javnost se odmah podigla, pa se došlo do prihvatljivog rešenja da žalbeni postupak bude završen naleto sledeće godine, gotovo godinu dana pred sledeće predsedničke izbore. Ali, ako bi Makron eventualno ponovo raspustio skupštinu, ne bi bilo dovoljno vremena da se liderka francuske suverene desnice pojavi na izborima za poslanike iz redova njene stranke, čijom poslaničkom grupom predsedava u aktuelnom sazivu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije