OSLOBAĐANJE EVROPE OD "POŠASTI FAŠIZMA": Evropa obeležila 80 godina od završetka Drugog svetskog rata

SVEČANOSTI povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata održane su danas širom Evrope.

Foto Tanjug/AP/Ebrahim Noroozi

Novoizabrani nemački kancelar Fridrih Merc pridružio se ceremoniji polaganja venaca u Berlinu, a komemoracija je održana i u Bundestagu, prenosi Dojče vele (DW).

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer govorio je o prošlosti, kao i o budućnosti, obraćajući se parlamentarcima u govoru u Bundestagu u četvrtak povodom obeležavanja kraja Drugog svetskog rata.

Štajnmajer je ukazao na ogromne žrtve koje su podnele Sjedinjene Američke Države, Ukrajina, Belorusija i Rusija u oslobađanju Nemačke i Evrope od "pošasti fašizma", i poručio da Nemačka ima posebnu odgovornost da krene napred upravo zbog lekcija sa kojima je bila primorana da se suoči.

-Zato se protivimo lažima koje Rusija danas iznosi i suprotstavićemo im se kada se ponove sutra. Ruski agresivni rat u Ukrajini nema nikakve veze sa borbom protiv nacističke tiranije. Oslobodioci Aušvica postali su novi agresori, istakao je nemački predsednik i dodao da bi "ostavljanje Ukrajine bez odbrane značilo napuštanje lekcija od 8. maja".

Takođe je napomenuo da Sjedinjene Američke Države pod predsednikom Donaldom Trampom okreću leđa posleratnom poretku koji je doneo mir i prosperitet Zapadnoj Evropi.

On se obratio Nemcima koji suočavanje sa svojom prošlošću nazivaju "kultom srama", misleći na desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD).

-Šta će nam to doneti? Da li želimo da postanemo nacija koja se seća samo svoje navodno slavne prošlosti i umanjuje ili potpuno poriče najmračnija poglavlja svoje istorije?, zapitao je Štajnmajer i dodao da bi neuspeh u suočavanju sa prošlošću Nemačke, u zaboravljanju bolnih lekcija koje je zemlja - ponekad nevoljno - naučila, bio i "kukavički i pogrešan".

Završavajući svoje izlaganje, pozvao je prisutne da imaju vere u zemlju i u sebe, pre nego što je završio rečima filozofa Jirgena Habermasa: "Svi smo deca 8. maja. Zaštitimo našu slobodu! Zaštitimo našu demokratiju"!

Novoizabrani nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful istakao je dug Nemačke prema savezničkim snagama, kao i odgovornost zemlje da brani svoju teško stečenu slobodu u Evropi.

-Nijedan dan nije oblikovao našu istoriju kao 8. maj 1945. godine, dodajući da je to bio početak "neviđene faze mira" u Evropi.

On je naveo da je sloboda sporo dolazila za mnoge u Evropi.

-Naša sloboda je bila rezultat ogromnih žrtava savezničkih snaga. Za to smo im zauvek zahvalni. Istorijska odgovornost za ovu izdaju civilizacije i sećanje na milione žrtava Drugog svetskog rata koji je pokrenula nacistička Nemačka čine našu odgovornost da odlučno branimo mir i slobodu u Evropi danas, poručio je Vadeful.

Komemorativni skupovi organizovani su i u Parizu i Londonu, u znak sećanja na poraz nacista, prenosi DW.

Britanski poslanici su formirali povorku do Vestminsterske opatije u centru Londona kako bi obeležili 80. godišnjicu Dana pobede u Evropi.

Britanski premijer Kir Starmer podneo je predlog za obustavu sednice Donjeg doma parlamenta da bi poslanici mogli da prisustvuju povorci "kako bi se zahvalili i obeležili 80. godišnjicu Dana pobede u Evropi, najveće pobede u istoriji naše velike nacije".

Britanski kralj Čarls Treći i princ Vilijam bili su među prisutnima na službi povodom Dana pobede u Vestminsterskoj opatiji. Kralj Čarls je odao počast poginulim britanskim vojnicima tokom ceremonije u Vestminsterskoj opatiji.

Ispred opatije, kraljica Kamila i princeza Kejt su položile cveće na spomenik žrtvama rata.

Tokom službe, Aleksandar Čerčil (10), prapraunuk ratnog lidera Vinstona Čerčila, upalio je sveću mira za Dan pobede u Evropi, a Starmer je pročitao biblijski stih.

Grupa od 78 veterana, od kojih su mnogi nosili medalje koje potvrđuju njihovu službu u Drugom svetskom ratu, prisustvovala je dvominutnoj tišini koju je predvodio kralj Čarls. Na radnim mestima, železničkim stanicama i u prodavnicama ljudi su stajali, pognutih glava u podne, u znak sećanja. Službe i ceremonije održane su širom Velike Britanije i Evrope.

Škotska je odala počast svojim ratnim herojima, nizom događaja širom zemlje. U škotskom parlamentu i na javnim mestima, uključujući železničke stanice, u podne održan nacionalni dvominutni pomen tišine.

Francuski predsednik Emanuel Makron, u pratnji premijera Fransoa Bajrua i ministra odbrane Sebastijana Lekornua prisustovao je ceremoniji polaganja venaca na Grobu nepoznatog junaka kod Trijumfalne kapije u Parizu.

On je upozorio na pretnju "aveti rata" i "totalitarnog ponašanja" koje bi moglo da "prekrši" prava naroda.

Nakon što je prikazan film koji podseća na događaje iz Drugog svetskog rata, Makron je na Jelisejskim poljima odao počast "povorci heroja koji su držali Francusku na okupu".

On je dodao da sva patnja nije završena 8. maja 1945, ali da su se počeci "nazirali".

-Ujedinjene nacije i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima su već bile najavljene. Kolonizovani narodi su dobijali slobodu. I francusko-nemačko zbližavanje - tako da više ne bude Francuske protiv Nemačke već Francuske i Nemačke ujedinjene u Evropi prosvetiteljstva, poručio je francuski lider.

On je, u kontekstu aktuelnih sukoba, posebno u Ukrajini, i budućih pretnji poručio da "nikada nećemo završiti borbu za pobedu i odbranu mira".

-Ako su neki tako mislili, poslednje godine su nas podsetile. Nikada nećemo završiti potvrđivanje mesta naše zemlje, odbranu naše nezavisnosti i naše slobode. Dakle, da, i dalje će postojati Francuska i zauvek. A sa njom Evropa, naša Evropa i naš mir, zaključio je Makron.

Izraelski predsednik Isak Hercog pridružio se globalnim obeležavanjima 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Evropi sećajući se "žrtve i nasleđa onih koji su se borili da pobede najmračnije zlo u istoriji".

-Sećamo se 1,5 miliona jevrejskih vojnika koji su se borili i četvrt miliona koji se nisu vratili, dodao je.

Hercog je rekao da je lekcija pobede nad nacistima u to vreme bila jasna: "Nikada ne smemo ćutati pred mržnjom".

-Svet ne može zažmuriti na antisemitizam. Svet mora uvek stajati, sa nedvosmislenom moralnom jasnoćom i nepokolebljivom posvećenošću, ujedinjen u odbrani slobode i ljudskog dostojanstva, zaključio je predsednik Izraela.

Belgija kombinuje svoje ceremonije sa Danom primirja 11. novembra, koji označava kraj Prvog svetskog rata. Holandija i Danska slave Dan oslobođenja 5. maja.

Italija, jedan od nemačkih ratnih saveznika, takođe obeležava Dan oslobođenja - pobedu nad Musolinijevom marionetskom vladom 25. aprila.

Neke od bivših zemalja istočnog bloka, od Belorusije do Bosne i Hercegovine, nastavljaju da obeležavaju Dan pobede 9. maja.

Mnoge, međutim, uključujući Poljsku, Češku, Estoniju, Letoniju i Litvaniju, prešle su na 8. maj otkako su povratile nezavisnost, odlučivši da ne obeležavaju datum kada su pale pod sovjetsku kontrolu, podseća DW.

(Tanjug)

BONUS VIDEO - PONUDA NA SAJMU AUTOMOBILA: Pogledajte kako izgledaju novi modeli

Preporučujemo

Politika

0 7

VUČIĆ SA FICOM: Srbi i Slovaci braća zauvek!

08. 05. 2025. u 22:09

Svet

0 63

VUČIĆ IZ MOSKVE: Kad me Hrvati napadnu histerično uvek sam zadovoljan

08. 05. 2025. u 21:20

Svet

0 0

IZRAELSKI PREDSEDNIK O CRVENOJ ARMIJI: Herojska borba u Drugom svetskom ratu

08. 05. 2025. u 20:55

Svet

0 5

PUTIN NAZDRAVIO ZA POBEDU: To je istorijska istina koju niko ne može zataškati, oklevetati ili oduzeti

08. 05. 2025. u 20:04

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije