Svet

KRAJ RATA NA BLISKOM ISTOKU: Ova odluka je presudila

Jovana Švedić

12. 05. 2025. u 18:12

RADNIČKA partija Kurdistana (RPK), koju Turska i više drugih zemalja smatraju terorističkom organizacijom, objavila je svoje samoraspuštanje i prekid oružanog sukoba sa Ankarom koji je trajao više od 40 godina.

КРАЈ РАТА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Ова одлука је пресудила

Vest je objavilo kurdsko novinsko udruženje Rudaw, pozivajući se na zvanično saopštenje RPK od 1. marta 2025. godine. Ova odluka ocenjena je kao istorijski korak koji bi mogao označiti kraj jednog od najdužih i najkrvavijih konflikata na Bliskom istoku, u kojem su stradale desetine hiljada ljudi.

Saopštenje o samoraspuštanju usledilo je nakon poziva lidera RPK Abdulaha Odžalana, koji se od 1999. godine nalazi u turskom zatvoru na ostrvu Imrali.

U februaru 2025. godine, Odžalan je, putem izjava koje su pročitali predstavnici prokurdske Partije jednakosti i demokratije naroda (DEM), pozvao organizaciju da položi oružje i raspusti se, ističući da je RPK "ispunila svoju istorijsku misiju“ i da je vreme za mirne političke procese, prenosi AP.

Odžalan je takođe pozvao na savez između Kurda i Turaka, što je podržao i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, ocenjujući to kao početak „nove faze“ mirnog suživota.

Od marksizma do autonomije

RPK je osnovana 1978. godine od strane Abdulaha Odžalana i grupe levičarskih kurdskih intelektualaca, sa početnom ideologijom marksizma-lenjinizma i krajnjim ciljem stvaranja nezavisne kurdske države. Partija je ubrzo militarizovana, a svoj oružani ustanak protiv turske države započela je 1984. godine.

U početnoj fazi, RPK je bila inspirisana komunističkim revolucionarnim pokretima i podržavala klasnu borbu, uz ideološko neprijateljstvo prema "imperijalističkom Zapadu“. Cilj im je bio da se jug i jugoistok Turske, gde su Kurdi većinski narod, odvoje i formiraju nezavisni Kurdistan.

Međutim, tokom 1990-ih godina, pod pritiskom međunarodne zajednice, unutrašnjih političkih promena i vojnog pritiska, RPK je modifikovala svoju platformu, zalažući se za kulturnu autonomiju, politička prava i priznanje kurdskog identiteta u okviru Turske. To je uključivalo upotrebu kurdskog jezika, pravo na obrazovanje i lokalnu samoupravu.

Sukobi, primirja i međunarodni kontekst

Konflikt između RPK i Turske doveo je do više od 40.000 mrtvih, pri čemu su najveći broj žrtava kurdski civili iz ruralnih područja jugoistočne Turske. RPK je više puta pokušavala da uspostavi primirja, najznačajnije 2013. godine, kada su pokrenuti mirovni pregovori između Odžalana i turske vlade. Ipak, 2015. godine, nakon nekoliko terorističkih napada i turskih vojnih akcija, primirje je prekinuto, a nasilje se ponovo rasplamsalo.

Organizacija je takođe imala aktivno prisustvo u Iraku i Siriji, naročito kroz sestrinske organizacije kao što su PJAK (u Iranu) i YPG/YPJ (u Siriji), koje su igrale ključnu ulogu u borbi protiv Islamske države (ISIS), često u saradnji sa SAD i zapadnim saveznicima.

Upravo je rastuća uloga sirijskih Kurda (YPG) i njihove vojne uspehe u Siriji dovela do dodatnog pritiska na RPK – uključujući američko-turske sporazume o neutralizaciji kurdskih milicija uz granicu i promene geopolitičke dinamikenakon svrgavanja režima Bašara al-Asada.

Značaj samoraspuštanja

Odluka o samoraspuštanju dolazi u trenutku kada je RPK oslabila vojno i politički, a njene tradicionalne baze u Iraku i Siriji postale su ranjivije. Analitičari veruju da je ova odluka rezultat pritisaka iz više pravaca, uključujući unutrašnji kurdski politički rascjep, regionalne pretnje, kao i potencijalnu nagodbu sa turskom državom kako bi se obezbedio mirniji položaj za Kurde u Turskoj.

Bez obzira na motivaciju, ovo je najozbiljniji pokušaj okončanja konflikta od njegovog izbijanja, a može imati široke posledice po stabilnost regiona, ali i po budući status kurdskog pitanja u Turskoj i šire.

(Alo)

03. 05. 2025. u 21:28

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

NUKLEARNE SILE BILE NA IVICI RATA, A ONDA JE USLEDIO OBRT: Ključan je bio poziv jednog čoveka

Svet

1 30

NUKLEARNE SILE BILE NA IVICI RATA, A ONDA JE USLEDIO OBRT: "Ključan je bio poziv jednog čoveka"

U DRAMI koja je privukla pažnju svetske javnosti, američki predsednik Donald Tramp juče je na društvenim mrežama objavio da su Indija i Pakistan, nakon četiri dana žestokih sukoba duž granice, pristali na „potpuni i trenutni prekid vatre“.

11. 05. 2025. u 10:48

PANIKA U UKRAJINI: Da li je ovo znak da Putin sprema novi napad orešnikom?

Svet

0 15

PANIKA U UKRAJINI: Da li je ovo znak da Putin sprema novi napad "orešnikom"?

RUSIJA će 12. i 13. maja privremeno zatvoriti vazdušni prostor iznad vojnog poligona i kompleksa za lansiranje raketa Kapustin Jar, prenosi ukrajinski odbrambeni portal Militarnyi 10. maja, navodeći mogućnost testiranja balističke rakete srednjeg dometa.

10. 05. 2025. u 12:06