Svet

ZAPAD PONOVO IGRA DVOSTRUKU IGRU: Sad je sve jasno - Rusi razotkrili kakvu jezivu podvalu im spremaju

Mina Izgarević

12. 05. 2025. u 21:38

ISTE one zemlje koje su ranije priznale da su iskoristile Minske sporazume da bi dobile na vremenu u korist Kijeva, danas traže 30-dnevno primirje kako bi obnovile borbenu sposobnost kijevskog režima, izjavila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

ЗАПАД ПОНОВО ИГРА ДВОСТРУКУ ИГРУ: Сад је све јасно - Руси разоткрили какву језиву подвалу им спремају

- Kijevu su Berlin i Pariz pomogli da se pripremi za ovaj rat. Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši francuski predsednik Fransoa Oland su 2022. godine rekli da niko nije planirao da sprovodi Minske sporazume, a sami sporazumi bili su potrebni da bi se kupilo vreme Ukrajini da se pripremi za rešavanje ‘problema Donbasa’ vojnim putem.Danas, iste te zemlje traže 30-dnevno primirje kako bi Kijevu dale predah da obnovi svoj vojni potencijal i nastavi konfrontaciju sa Rusijom - navodi se u komentaru Zaharove objavljenom na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

U svetlu izveštaja o spremnosti Vladimira Zelenskog da dođe u Istanbul 15. maja na razgovore o rešavanju ukrajinske krize, Zaharova je podsetila da se ruski predsednik Vladimir Putin sastao sa njim samo jednom, na samitu u Parizu u decembru 2019. godine.

- Međutim, tada nije bilo reči o ‘produženju’ Minskih sporazuma.Ovo pitanje nije moglo biti na dnevnom redu, budući da je ‘paket mera’, potpisan u Minsku 12. februara 2015. godine, bio na neodređeno vreme i sadržao je konkretne sporazume o konačnom rešenju unutarukrajinskog sukoba između Kijeva, Donjecka i Luganska, a odobrio ga je Savet bezbednosti UN.

Kao i na prethodnim „normandijskim“ samitima 2015. godine u Parizu i 2016. godine u Berlinu, pomenuti samit je razmatrao konkretne korake usmerene na punu implementaciju od strane, pre svega Kijeva, konkretnih odredbi minskog „paketa mera“ - objasnila je ona.

Zaharova je skrenula pažnju na činjenicu da je pariski samit 2019. godine ostao upamćen po šokantnom pregovaračkom potezu Zelenskog, koji je neočekivano za sve odbio da odobri konačni dokument, koji je bio unapred dogovoren, uključujući i od strane Kijeva, zahtevajući da se iz njega ukloni odredba o razdvajanju snaga duž cele kontakt-linije.

- Umesto toga, insistirao je na formulaciji o razdvajanju samo na tri deonice. Međutim, naknadno nije ispunio ni te obaveze - zaključila je Zaharova.

Putin je 11. maja predložio vlastima u Kijevu da bez preduslova nastave direktne pregovore koji su prekinuti 2022. godine. Nakon toga, turski predsednik je podržao Putinovu inicijativu, ističući svoju spremnost da obezbedi platformu u Istanbulu.

Američki predsednik Donald Tramp, nakon Putinovog predloga rekao da je to potencijalno veliki dan za Rusiju i Ukrajinu i obećao da će nastaviti saradnju sa obema stranama. Zelenski je, sa svoje strane, zatražio da ruska strana potvrdi potpuni prekid vatre od 12. maja.

Nakon toga je predsednik SAD Donald Tramp pozvao Vladimira Zelenskog da pristane na pregovore. Šef kijevskog režima je, reagujući na ovaj poziv, na društvenoj mreži Iks napisao da će u četvrtak u Turskoj lično čekati ruskog predsednika, iako je prethodno kategorično odbio da preduzme takav korak dok se ne uspostavi dugoročni prekid vatre.

Istovremeno, administracija turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana je za saopštila da nema informacija o planovima Zelenskog da poseti Tursku 15. maja.

(Sputnjik)

BONUS VIDEO - SVE SE TRESLO: Ruski tenkovi na Crvenom trgu