SETILI SE DA UŠTEDE: Evropska služba za spoljne akcije smanjuje broj zaposlenih

Evropska služba za spoljne akcije (EEAS), što je u neku ruku "ministarstvo" inostranih poslova EU, sprema se da smanji broj zaposlenih u diplomatskim predstavništvima širom sveta.

Foto: Goran Čvorović

Ovo smanjenje vrši se zbog uštede, a predviđeno je da efektivi ostanu netaknuti tamo gde su neophodni iz ugla briselske administracije, poput onih službenika koji nadgledaju sprovođenje aktuelnih sankcija protiv Rusije.

Smanjenje bi se odnosilo na desetak delegacija, a bez posla bi ostalo oko sto zaposlenih, od 144 predstavništva koje ima EEAS. Do ovih podataka je došao "Politiko", a ceo projekat smanjenja efektiva se vrši zbog prioriteta u interesima ali i budžetskih ušteda. Prema ovim informacijama, visoka predstavnica za spoljnu i bezbenosnu politiku EU Kaja Kalas predstavila je plan za reorganizaciju EEAS najvišim zvaničnicima Evropske komisije prošle srede i dobila zeleno svetlo da krene u njegovo sprovođenje.

Neimenovani izvori "Politika" navode da se delegacije koje su na meti rezova nalaze u zemljama u kojima EU više ne oseća da ima tako snažan interes za ostavljanje značajnog broja diplomata i osoblja, kao što su Belorusija ili Lesoto. U ovim zemljama, prioriteti ka ostvarivanju strateških interesa EU se udaljavaju od ciljeva razvojne pomoći ka onima kao što su sprovođenje sankcija ili partnerstva za odbranu, pa se i resursi sada preusmeravaju u tom pravcu.

Iako EEAS ne planira da zvanično zatvori nijednu od svoje 144 strane delegacije, desetak će biti svedeno samo na osnovno osoblje kao što su ambasador i jedan ili dva pomoćnika, dok će lokalni sastav biti ukinut. S druge strane, u okviru pomenutih promena, neke delegacije će dobiti veći broj zaposlenih.

Dve faze smanjivanja, s otpuštanjem oko stotinak zaposlenih među lokalnim osobljem, sprovodiće se u fazama u 2026. i 2027. godini, ističe "Politiko". Naglašava se da bi ovo smanjenje delegacija na osnovno osoblje koje bi radilo od kuće, a ne iz kancelarije EU, bilo jednako zatvaranju tih delegacija.

Istaknuto je i da se smanjenje broja zaposlenih poklapa sa snižavanjem budžeta koje pogađa više institucija unutar EU. Ono što je kao glavni razlog navedeno u planovima Kaje Kalas, moglo bi, tako, s druge strane, da se posmatra i kao deo pregovora o Višegodišnjem finansijskom okviru EU, što, u stvari, predstavlja rad na budžetskoj štednji.

Takođe, u širem smislu, smanjenje budžeta u EU odražava ograničenu nameru među zemljama članicama da povećaju doprinose institucijama sa sedištem u Briselu, kao i smanjenu želju da se ojačaju resursi za projekte vezane za odbranu.

Raniji plan za smanjenje EEAS, o kojem je "Politiko" prvi put pisao krajem prošle godine, predviđao je mnogo dublje rezove od čak 800 zaposlenih. Ova verzija, čije će okvirne tačke biti saopštene osoblju narednih dana, prema dokumentu koji je imao uvid u "Politiko", biće, tako, znatno blaža. Sve to koštaće EU oko 20 miliona evra u prvoj godini, posle čega bi trebalo da usledi ušteda od 9 miliona evra u tri naredne godine.

"Politiko" podseća da je EEAS osnovan 2011. s ciljem da bude fokusiran na razvojnu pomoć i ekonomsku saradnju. U međuvremenu, efektivi ove službe su se proširili sa nekoliko desetina zaposlenih na više od 5.200 ljudi širom sveta, jer je EU nastojala da proširi svoj geopolitički uticaj na planeti. Delegacije su zadužene za odnose sa lokalnim samoupravama, dodeljivanje sredstava i grantova EU, i, u nekim slučajevima, obavljanje misija, kao što je izveštavanje o zonama sukoba.

Delegacije koje su na meti rezova nalaze se u zemljama u kojima EU više ne oseća da ima tako snažan interes za postavljanje značajnog broja diplomata i osoblja. "Politiko" naglašava da EU sada želi da se uže fokusira na strateške interese kao što je povezivanje sa vladama koje imaju uticaj u sprovođenju sankcija EU protiv Rusije.

- Kao rezultat toga, delegacije u zemljama ključnim za sprovođenje sankcija, poput onih koje daju zastave ruskim brodovima "flote u senci", mogle bi da dobiju povećanje osoblja – piše ovaj digitalni sajt.

Francuski sajt "Javni život" (La Vie Publique), pisao je nedavno, krajem februara, o "pozitivnom bilansu, ali i slabostima funkcionisanja diplomatske službe EU", u kojem se ističe i problem efektiva, ali i iz ugla nedovoljnog broja. Ovaj sajt se inače oslanja na javne izvore informacija i njime upravlja Direkcija za pravne i administrativne informacije (DILA) pri kancelariji francuskog premijera.

Naglašeno je između ostalog da diplomatski aparat EU igra važnu ulogu u koordinaciji između institucija EU u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj službi.

- Ali, i pored pozitivnog bilansa u globalu, postavljaju se problemi u sistemu informisanja, komunikaciji i upravljanju personalom – istakao je ovaj sajt, naglasivši da EEAS podržava rad visokog predstavnika koji je ujedno i potpredsednik Evropske komisije.

 Navodi se da EEAS sarađuje s EK i Evropskim savetom u sprovođenju spoljne i bezbednosne politike koja je, kako se ističe, naročito dobila na važnosti početkom rata u Ukrajini.

S tim u vezi, Evropski finansijski sud sa sedištem u Luksemburgu je prošle godine posvetio specijalni izveštaj o ulozi i koordinaciji ove službe. Tom prilikom utvrđeni su problemi u instrumentima neophodnim za upravljanje informacijama, kao što su saradnička platforma, „raštrkanost“ teško dostupna delegacijama i sistem za čuvanje dokumenata koji zahteva moćan alat za pretragu informacija koje dolaze iz svih krajeva sveta. Dostupna sredstva otežavaju deljenje osetljivih informacija, previše su složena i ne baš jednostavna za korišćenje, pa se navodi dlj neke delegacije pribegavaju uslugama trenutne razmene poruka na tržištu.

Konstatuje se da koordinacija "nije savršena". Zaposleni pri delegacijama su gotovo svakodnevno u kontaktu sa rukovodiocima koji se nalaze u kancelarijama u sedištu. Upotreba video-konferencija je od pandemije kovida olakšala ovu vrstu razmene. Ali, utvrđeni su nedostaci u povratnim informacijama u godišnjim planovima upravljanja, pa zato postoje različita mišljenja o njihovoj korisnosti.

Delegacije doprinose spoljnoj politici EU kroz izveštaje, slanjem centrali inoformacija od interesa za lokalnu politiku, bezbednost, ekonomski razvoj. One sadrže strateške preporuke za akciju. Ali, povratne informacije iz sedišta nisu sistematske. Sud iz Lukemburga je među ambasadorima sproveo anketu o tome da li su korisne informacije koje dobijaju nazad i utvrdio da nikada nisu korisne za 13 odsto ispitanih, 52 ponekad, 30 odsto u principu i 5 odsto uvek. Problem je, dakle, i u "centrali", a ne samo oko broja zaposlenih na terenu.

S druge strane, delegacijama može da bude povereno obavljanje diplomatskih zastupanja ili kontaktnih misija, što se sprovodi na vreme, ali se ne dostavlja uvek sedištu, uprkos smernicama. Koordinacija sa EK se sprovodi na različitim nivoima, pa Sud preporučuje poboljšanje međuinstitucionalne koordinacije između EK i Evropskog saveta, pre sastanaka Saveta za spoljne poslove kome prisustvuje i visoka predstavnica, što zahteva uspostavljanje zajedničkih platformi za brifinge, koji trenutno ne postoje.

"Javni život" zaključuje da sve evropske politike sada imaju „značajnu spoljnu dimenziju“ što podrazumeva odgovarajući broj zaposlenih.

- Međutim, 60 odsto anketiranih ambasadora smatra da ljudski resursi EEAS raspoređeni u njihovim delegacijama nisu proporcionalni misijama. Nedostatak zaposlenih je posebno primetan u odeljenjima za politiku, štampu i informisanje – ističe francuski sajt.

Pitanje je, zato, koliko ce najavljeno smanjenje efektiva uticati na poboljsanje ili pogorsanje utvrđenih nedostataka. Sve to otvara i pitanje da li zaista postoji "evropska spoljna politika".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije