NOŽEVI U ŠKOLSKIM TORBAMA: Fenomen nošenja hladnog oružja preplavio francusku omladinu

Nedavno ubistvo redrake Melani G. (31) u osnovnoj školi u Nožanu kod Pariza izazvalo je burne reakcije u javnosti i ukazalo na velike probleme koji postoje u francuskom društvu kada je reč o maloletnicima.

Foto: Goran Čvorović

Osim sve većeg nepoštovanja i manjka straha od autoriteta, što je karakteristično za veliki deo Evrope, ovde je takođe primetan i fenomen nošenja noževa koji je dobio ozbiljne razmere.

 Prošle godine u pariskom regionu tokom kontrola kod maloletnika zaplenjeno je čak 6.500 primeraka hladnog oružja, a tri hiljade učenika privedeno. Neki su se branili da noževe nose u slučaju samoodbrane pri dolasku i povratku u školu. Sve je više grupnih tuča gde ima povređenih noževima. Bilo je i smrtnih slučajeva. U pariskom regionu lani je bilo 26 ovakvih sukoba, a za godinu dana njihov broj je dupliran.

Jedno drugo istraživanje pokazalo je da je u poslednja dva meseca u školama izvršeno 6.000 pretresa i da je pronađeno 186 noževa, zbog čega su 32 učenika odvedena u pritvor. Optužbe pljušte i zbog pogubnog uticaja društvenih mreža na porast nasilja. Prstom se upire i na neke popularne televizijske serije među mladima čiji se scenario poklapa s pojedinim kriminalnim aktima izvršenim u školama.

Koliko je situacija alarmantna pokazuje i situacija s kraja prošle nedelje, kada je u danu nacionalnog odavanja pošte stradaloj redarki, iznervirani četrnastogodišnjak, posle svađe sa ženom koja obavlja istu funkciju u njegovoj školi, u Lionu, saopštio da je i on "u stanju da izbode redarku". Morali su da ga smiruju žandarmi.

Premijer Fransoa Bajru je predložio da se bolje nadgleda mentalno zdravlje mladih. Ali, problem je nedostatak radne snage. U francuskim školama, jedna medicinska sestara radi na 1.300 đaka, psiholog na 1.500, socijalni radnik na 4.000, a lekar čak na 13.000. Nije popunjeno 40 odsto radnih mesta pri obrazovnim ustanovama za lekare koji ovako kućni budžet mogu da dopune do 500 evra bruto mesečno. A upravo oni mogu da otkriju potencijalno problematične slučajeve i utiču na sprečavanje kriminala u školama. U proseku, postoji samo jedan asistent za čuvarnje reda na 120 đaka u osnovnim školama, dok ih je u srednjim čak dvostruko manje. 

Bajru je predložio i uvođenje kapija s detektorima metala na ulaze u škole. Predsednica pariskog regiona Valeri Pekres je odmah odgovorila da to nije rešenje i da bi to samo stvorilo haos ispred obrazovnih ustanova. Šef poslaničke grupe Makronove stranke u skupštini, nekadašnji premijer i ministar obrazovanja Gabrijel Atal kaže da bi to stvorilo velike redove pred školama, što nije pametno kada postoji teroristička opasnost. Ministar unutrašnjih poslova Brino Retajo je naglasio da detektori ne bi mogli da otkriju keramičke noževe. Predsednik Makron je istakao da maloletnici više neće moći da kupuju noževe, ni preko interneta. Ministarka obrazovanja, bivša premijerka Elizabet Born, obećala je globalne mere za zaštitu đaka, ali se za sada ne zna šta bi one tačno mogle da obuhvataju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije