Svet

NOVAC ZA VOJSKU PRAVA MISLENA IMENICA U NATO: U Hagu danas počinje dvodnevni samit NATO, sutra se očekuje i Tramp

Na predstojećem dvodnevnom godišnjem samit NATO koji se danas otvara u holandskom gradu Hagu glavna tema je trebalo da bude povećanje doprinosa članica za vojni budžet.

НОВАЦ ЗА ВОЈСКУ ПРАВА МИСЛЕНА ИМЕНИЦА У НАТО: У Хагу данас почиње дводневни самит НАТО, сутра се очекује и Трамп

Foto Tanjug/AP/Alex Brandon

Na ubeđivanje zbog toga u Hag sutra lično dolazi američki predsednik Donald Tramp. Ali, to će sada biti mnogo teže u trenutku kada su SAD započele vojne udare na Iran, i što će svakako biti centralna preokupacija.

Insistiranje na povećanju doprinosa u vojne budžete bilo je zasnovano pre svega kao reakcija na rusku opasnost iz ugla zapada, pod pretnjom Vašingtona da neće da brani one koji nedovoljno ulažu. Ali, sada je to u drugom planu, usred krize izazvane ratom s Iranom koja preti da zapali ceo svet.

Od kako je ponovo ušao u Belu kuću, Tramp insistira na tome da neće da plaća za druge, uz zahtev da 32 članice NATO podignu izdvajanja za naoružanje na čak 5 odsto BDP, umesto dosadašnjih 2 odsto, dok mnogi nisu dostigli ni taj prvi nivo proklamovan pre gotovo dve decenije. Jednostavno, tako nešto im je van finansijskih dometa, i zbog toga bi ionako zadužene države morale još da se uzajme. Zbog toga veliki broj lidera članica NATO smatra da je lestvica, jednostavno, postavljena previsoko.

- U Hagu ćemo se dogovoriti o cilju odbrambenih izdataka od pet odsto – uveren je, međutim, generalni sekretar NATO Mark Rute, koji je preuzeo funkciju početkom oktobra prošle godine i koji će po prvi put predsedavati godišnjim samitom.

NARANDžASTI ŠTIT

U akciji "Narandžasti štit" mobilisane su hiljade policajaca i vojnika, koji bdiju nad mirom uz pomoć dronova, sajber kontrole i zone zabrane letova. Stotine ljudi demonstriralo je u nedelju u Hagu zbog predstojećeg održavanja samita NATO. Protestovali su protiv povećanja vojnih izdataka i rizika od rata s Iranom.

Ali, to neće ići nimalo lako. Da bi se članice odobrovoljile, ustanovljena je svojevrsna podela ulaganja na dva različita segmenta. Tako bi u konkretna vojna ulaganja trebalo izdvojiti 3,5 odsto a preostalih 1,5 u širi aspekt, od sajber odbrane, do sigurnosti putne mreže. Takođe, rok za ovaj cilj pomeren je sa 2032. na 2035. godinu. I to je, međutim, za mnoge nedostižno.

Trenutno, od 32 članice, osam još nije dostiglo ni 2 odsto. Jedina nukelarna sila unutar EU, Francuska, jedva je prebacila do 2,06. Najviše izdvaja Poljska, čak 4,12, ali je i ona daleko od traženih 5, s tim što bi jedina mogla da pređe granicu od 3,5 u olakšanoj proceduri namenjenoj da NATO ima krediblnu odbranu protiv Rusije. Zapadni mediji podsećaju na Ruteovu izjavu da bi napad navodno mogao da usledi u roku od pet godina.

To nije sprečilo španskog premijera Pedra Sančeza da pre nekoliko dana Ruteu pošalje pismo u kome je naznačio da odbija da se prikloni postavljenom cilju od 5 odsto.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OSVOJI KARTE ZA EVROBASKET 2025 i navijaj svim srcem za Srbiju

OSVOJI KARTE ZA EVROBASKET 2025 i navijaj svim srcem za Srbiju