UJEDINJENI OKO 5 ODSTO PROTIV RUSIJE: Šta otkrivaju zaključci samita NATO u Hagu na kome je Donald Tramp primljen kao "pobednik"

Ujedinjeni pred značajnim bezbednosnim pretnjama i izazovima, posebno dugoročnom pretnjom koju Rusija predstavlja transatlantskoj bezbednosti, i pred stalnom terorističkom pretnjom, obavezujemo se da ćemo godišnje da ulažemo 5 odsto našeg BDP u osnovne odbrambene potrebe i izdatke za odbranu i bezbednost do 2035. godine, kako bismo osigurali da možemo da ispunimo svoje individualne i kolektivne obaveze.

Foto Tanjug/AP/Alex Brandon

To je deo kratkih zaključaka sa godišnjeg samita NATO održanog u Hagu. Time je stavljena tačka na nagađanja hoće li biti zajedničkog dogovora, imajući u vidu da je samo nekoliko dana ranije španski premijer Pedro Sančez pismom generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu izneo svoje protivljenje. Odlučnost Amerikanaca da sve privole na veće izadatke očigledno je nadjačala svaku suzdržanost.

- Zahvaljujući našim investicijama, imaćemo ljudstvo, kapacitete, resurse, infrastrukturu, borbenu gotovost i otpornost, potrebne da odvratimo protivnika i zaštitimo sebe, u skladu sa našim trima osnovnim zadacima, među kojima su odvraćanje i odbrana, sprečavanje i upravljanje krizama i kooperativna bezbednost – ističe se u dokumentu.

Kao što je i najavljeno, izdaci od 5 odsto, što za mnoge unapred znači previše zaduživanja, biće podeljeni u dve grupe, prvu od 3,5 odsto namenjenu osnovnim potrebama za odbranu i dostizanje proklamovanih kapaciteta NATO i drugu, od 1,5 odsto, za zaštitu neuralgične infrastrukture, odbranu mreža, garantovanje civilne zaštite i otpora, ulaganje u inovacije i ojačanje industrijske baze.

Veoma važno je i raščišćavanje situacije oko međusobnog priskakanja u pomoć, imajući u vidu da su SAD dvosmislenim izjavama to u poslednje vreme često dovodile u pitanje.

- Ponavljamo našu nepokolebljivu podršku kolektivnoj odbrani, kako je to predviđeno članom 5 Vašingtonskog sporazuma, potvrđujući da se napad na jednu članicu Alijanse smatra napadom na sve saveznike – stoji takođe u zaključcima.

Severnoatlantski saveznici su se angažovali i da brzo prošire industrijsku saradnju i domenu odbrane, koristeći se pri tom novim tehnologijama, uz nameru da "eliminišu trgovinske prepreke" zarad partnerstva.

- Sve ovo ima za cilj da odvrati bilo kakvu agresiju. Služiće da se odbranimo i da odbranimo druge, ukoliko neko bude napravio grešku da poželi da nas napadne. Poznata je težina pretnji s kojima smo suočeni – poručio je gensek NATO Mark Rute.

Sve je u Holandiji učinjeno da se Tramp oseća ugodno, a u to se, uz kratkoću zaključaka, uklapa i ditiramb koji je u poruci američkom predsedniku poslao Rute. U ovom hvalospevu, biranim rečima, prvi čovek NATO čestita Trampu na "izuzetnom i velikom uspehu i odlučujućoj akciji u Iranu."

- To je zaista fantastično i nešto što se niko drugi ne bi usudio da uradi – bio je Rute slatkorečiv, dodavši da je šef američke države "uzleteo" ka novim uspesima, pristajanjem svih saveznika na povećanje izdvajanja za odbranu.

Nekadašnji holandski premijer je sve začinio rečima da "nijedan američki predsednik decenijama" nije ostvario to što je uradio Tramp, naglašavajući velikim slovima reč "nijedan".

Ova blagoglagoljiva nota uklopila se u opštu glorifikaciju Trampa, uz gala-prijem i skraćeni sastanak da se visoka zvanica ne bi zamarala. Održan je samo jedan tročasovni sastanak, umesto tri, kao što je to običaj. Čak je i raspored sedenja na razgovorima ličio na onaj u Ovalnoj sobi, samo da bi se predsednik SAD osećao kao kod kuće i da ne bi Evropljane ostavio na cedilu.

Tramp je delovao pobednički, a bio je i kategoričan u tome da prekid vatre između Irana i Izraela predstavlja uspeh. Istakao je da je iranski nuklearni program totalno uništen, oštro kritikujući vesti koje je objavio Si-En-En da to baš i nije tako.

- Poslednja stvar koju će sada da urade je da obogaćuju uranijum. Zamislite da posle svega ovoga kažu, hajde da napravimo bombu! Neće imati bombu – kazao je Tramp za Irance.

Oprečne informacije je tretirao kao "fejk njuz". Iz njegovog okruženja takođe su osuli kritike na medije koji su objavili tajni izveštaj obaveštajne službe na osnovu koga su navodno američke bombe nanele samo malu štetu iranskim nuklearnim instalacijama. Ističu da je izveštaj preliminaran, nezvaničan, i da to u svakom slučaju ništa ne menja na ličnom utisku Trampa da je posao oko iranskih nuklearnih pretnji u ovoj fazi – završen.

U zaključcima posle samita se istovremeno potvrđuje i  podrška Kijevu.

- Potvrđujemo naše trajne suverene obaveze da podržimo Ukrajinu, čija bezbednost doprinosi našoj. U tom cilju, prilikom obračuna naših odbrambenih izdataka, uključićemo direktne doprinose za odbrambene aktivnosti i odbrambenu industriju Ukrajine – ističe se.

Ipak, predsednik ove zemlje Vladimir Zelenski nije imao isti tretman kao prošle godine, jer nije bio "ravnopravni" učesnik. Bilo je predviđeno da ga večeras na bilateralni razgovor primi Doland Tramp, što je za njega dobra vest, jer tako nastavlja dijalog s američkim predsednikom. Ali, perspektiva učlanjenja Ukrajine u NATO se značajno udaljuje. Rezultati pregovora sa Moskvom za Vašington su mnogo važniji. Kijev je već odustao od članstva, ali traži garancije od Evrope za odbranu Ukrajine od Rusije, što EU sama teško može da pruži u zadovoljavajućoj meri. Istovremeno, američki državni sekretar Marko Rubio je poslao poruku da ne bi bilo dobro uvoditi nove sankcije Rusiji, jer bi to skratilo manevarski prostor za pregovore s Moskvom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije