NOVI "MARŠALOV PLAN" ZA KIJEV : Evropska komisija najavila u Rimu osnivanje Fonda za posleratnu obnovu Ukrajine

EVROPSKA komisija najavila juče, na četvrtoj po redu donatorskoj konferenciji u Rimu, osnivanje Evropskog fonda za obnovu Ukrajine sa kapitalom od 2,3 milijarde evra. Kako je objasnila šefica EK Ursula Fon der Lajen, biće to najveći svetski fond te vrste, koji će pokrenuti investicije u ukrajinsku energetiku, transport, kritične sirovine i industriju dvostruke namene. Juče potpisane garancije i grantovi obezbediće više od deset milijardi evra investicija za obnovu Ukrajine.

Foto: Profimedia

NAJAVLjENO je prisustvo oko 5.000 učesnika, uključujući oko stotinu vladinih i 40 delegacija međunarodnih organizacija, kao što su vodeće razvojne banke, 2.000 preduzeća, predstavnici lokalnih vlasti i civilnog društva. Prisutno je i oko 500 akreditovanih novinara. Cilj Konferencije je jačanje međunarodne političke i finansijske podrške, kao i podsticanje ulaganja u ukrajinski posleratni oporavak, reforme i evropske integracije.

Sredstva uključuju 1,8 milijardi evra garancija za kredite i 580 miliona evra grantova od međunarodnih i bilateralnih javnih finansijskih institucija, rekla je Fon der Lajenova i dodala da je 2,3 milijarde evra deo Investicionog okvira za Ukrajinu, za koji se, kako je navela, očekuje da će obezbediti do 10 milijardi evra investicija u Ukrajini. Najavila je i stvaranje novog akcionarskog fonda za obnovu Ukrajine, koji podržava Evropska investiciona banka, Francuska, Nemačka, Italija i Poljska. Sa početnim kapitalom od 220 miliona evra, fond ima za cilj da obezbedi 500 miliona evra do 2026. godine, saopštila je EK.

- Osiguraćemo da Ukrajina nastavi da koristi podršku do 2028. godine i nadalje, kad novi evropski budžet stupi na snagu - poručila je šefica EK. - Sada više nego ikad, Kijev može da računa na pomoć EU. Ulažemo u budućnost Ukrajine, koristeći javna sredstva za privlačenje velikih privatnih investicija. Posebno mi je drago što ovo radimo zajedno sa Italijom, Nemačkom, Francuskom, Poljskom i Evropskom investicionom bankom. I uverena sam da će nam se drugi pridružiti.

Naglasila je da EU pokazuje u Rimu bezuslovnu posvećenost i nepokolebljivu podršku Ukrajini. "Stajaćemo uz Ukrajinu koliko god bude potrebno. Naša solidarnost se nastavlja na svim frontovima,vojnom, finansijskom i političkom".

- Ogromni troškovi rekonstrukcije Ukrajine ne mogu da budu pokriveni isključivo javnim sredstvima - ocenio je nemački kancelar Fridrih Merc. - Pokretanje fonda je značajan korak u osiguravanju održivog finansiranja za dugoročnu obnovu Ukrajine, koja se suočava s izazovima zbog uništavanja koja su izazvana ratom. Privatna ulaganja igraće ključnu ulogu u ekonomskom rastu i razvoju infrastrukture i smanjiti zavisnost od javnog finansiranja.

Dok je u Rimu trajala konferencija o obnovi Ukrajine posle rata, Kijev je dobio milijardu evra od EU od profita od zamrznute ruske imovine u okviru mehanizma za vanredno ubrzanje prihoda (ERA), a Velika Britanija najavila je, takođe upravo juče, da će potpisati sporazum o odbrani sa Ukrajinom koji uključuje isporuku više od 5.000 raketa za PVO i potvrdila da će pružiti do 283 miliona funti bilateralne pomoći Ukrajini tokom naredne godine.

- Inicijativa ERA koju smo pokrenuli zajedno sa G7 daje dobre rezultate, ali Ukrajina se tu neće zaustaviti - poručio je juče ukrajinski premijer Denis Šmihalj. - Kijev će na Konferenciji pozvati partnere na saradnju da bi se formirali pravni instrumenti za potpunu konfiskaciju sve ruske imovine.

U prepodnevnim satima, čekao se dolazak nemačkog kancelara Fridriha Merca i poljskog premijera Donalda Tuska. Najavljeno je prisustvo holandskog političara koji trenutno obavlja funkciju premijera Dika Shofa, predsednika grčke vlade Kirijakosa Micotakisa. Srbiju predstavlja ministar spoljnih poslova Marko Đurić.

Među učesnicima su i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, španski premijer Pedro Sančez, albanski premijer Edi Rama, malteški premijer Robert Abela, finski premijer Peteri Orpo i češki predsednik Petr Pavel. Britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron, u Londonu su juče pokušavali da ohlade uzavrelu temu o migrantima, ali se očekivalo da se u jednom trenutku priključe rimskom skupu.

Ukrajinski lider Vladimir Zelenski, stigao je u Rim sa suprugom Oleanom i odmah se sreo sa papom Lavom Četrnaestim i specijalnim izaslanikom SAD za Ukrajinu Kitom Kelogom, koji predvodi američku delegaciju. Tokom razgovora, bilo je reči o isporukama naoružanja, jačanju protivvazdušne odbrane i kupovini američkog oružja, kao i o zajedničkoj proizvodnji naoružanja, navedeno je u objavi Zelenskog na društvenoj mreži Iks.

- Zbog porasta ruskih napada, jačanje protivvazdušne odbrane ostaje jedan od naših najviših prioriteta - poručio je ukrajinski predsednik i dodao da je poseban akcenat stavljen na pooštravanje sankcija protiv Rusije, pre svega, u energetskom sektoru.

Zelenski je pozvao na stvaranje "velike koalicije koja će raditi na obnovi Ukrajine", naglašavajući da je pravi trenutak za početak rekonstrukcije. U obraćanju na plenarnoj sednici, izneo potrebu za planom oporavka i otpornosti, koji bi bio sličan Maršalovom planu, koji je pre nekoliko decenija pomogao u obnovi Evrope i pozvao zemlje, lidere i kompanije da se udruže u ovoj koaliciji za obnovu, koja će biti "ključna za povratak stabilnosti i prosperiteta Ukrajine". Istakao je da će Ukrajina pozdraviti one koji pomognu u obnovi, dok su svi koji podržavaju Rusiju u ovom ratu isključeni iz procesa oporavka.

- Oni koji ne pomažu Rusiji da nastavi ovaj rat, pozvani su da budu deo oporavka Ukrajine - tehnološki, industrijski i ekonomski - rekao je Zelenski, pozivajući na globalnu saradnju u procesu obnove.

Premijerka Italije Đorđa Meloni izjavila je da je zajednički cilj slobodna i obnovljena Ukrajina, a da je ulaganje u tu zemlju ulaganje u "nas same, jer se tiče svakog od nas". Italija, kako kaže, može da bude vodeća figura u rekonstrukciji "ne zbog doslednosti i jasnoće sa kojom je od početka stajala na pravoj strani istorije, bez ikakvog kolebanja", već i zato što ima sve što je potrebno da generiše "multiplikator investicija".

"Patriot" sistemi od Berlina

BERLIN je spreman da kupi sisteme PVO "Patriot" od SAD i da ih isporuči Ukrajini, izjavio je juče Fridrih Merc. Merc je rekao u Rimu, gde je razgovarao o ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim i drugim liderima, da je prošle sedmice zamolio američkog predsednika Donalda Trampa da isporuči Nemačkoj sisteme "Patriot". "Amerikancima su potrebni neki od njih, ali ih imaju i dosta... Još nije dogovoreno da li ce isporuka biti izvršena", naveo je Merc.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije