PARIZ ZALEDIO BUDŽET, SAMO NE I ZA VOJSKU: Predlog premijera koji je opozicija dočekala "na nož"

Rezanje na svim nivoima.

Foto: Profimedia

To je suština predloga premijera francuske Fransoa Bajrua za budžet naredne godine, s ciljem da se uštedi blizu 44 milijarde evra. Opozicija, od koje zavisi njegov opstanak, s druge strane, preti izglasavanjem nepoverenja.  

Moraće, praktično, da se kreše u svim segmentima potrošnje, osim u vojnom budžetu, posle odluke članica NATO da sukcesivno do 2035. godine značajno povećaju izdatke. Predsednik Makron je nedavno poručio da znatno uvećana izdvajanja za vojsku neće opteretiti budžet i da će se sredstva obezbediti povećanjem proizovodnje i aktivnosti. Kritičari ističu da bi tako zarađeni novac, ako ta projekcija uopšte ima realno uporište, mogao da se iskoristi za škole i bolnice, a ne za tenkove, i time bar malo rastereti teška budžetska situacija. Ali, realnost u svetu je takva da, izgleda, na vojsku danas mora najpre da se misli.

- Rat se vratio i ne možemo da ostavimo naš kontinent razoružanim – poručio je Bajru na činjenicu da Makron namerava da poveća izdatke za vojsku za 3,5 milijardi evra sledeće godine i 3 milijarde 2027, što će, praktično, biti jedina povećanja.

Emanuel Makron je istakao da Bajruov plan budžeta ima "vrlinu i hrabrost, smelost i jasnoću". Ali, vlast vlada manjinski, a oni od kojih zavisi opstanak vlade, opozicija, sumnjičavo vrti glavom i najavljuje vruću političku jesen.

Bajruov cilj je da se deficit sledeće godine svede na 4,6 odsto BDP. Prošle je iznosio 5,8. Francuska još ne može ekonomski da se oporavi od velikih davanja tokom pandemije kovida. Šire, premijer je istakao da poslednjih pola veka troškovi premašuju prihode. Ukazao je na činjenicu da francuski dug svake sekunde raste za 5.000 evra i da trenutno iznosi više od 3.300 milijardi. Analogno, rastu i kamate za zaduživanja. Sada želi tu tendenciju da izmeni.

Premijer je napravio dugoročni petogodišnji plan, na osnovu koga bi deficit bio 4,1 odsto u 2027. godini, 3,4 u 2008. i 2,8 u 2009, čime bi se konačno spustio ispod proklamovane granice od tri odsto unutar EU. Da bi se to postiglo, za sledeću godinu je predložio potpuno zaleđivanje budžeta, odnosno javnu potrošnju bez bilo kakvog uvećavanja u odnosu na ovu godinu, osim, naravno, vojske.

Takođe, najavio je smanjenje javnih službenika za tri hiljade, tako što neće biti zamenjeni novopečeni penzioneri. Neporoduktivne državne agencije će biti ukinute, a to će s budžeta skinuti još hiljadu do hiljadu i po plata. Neće rasti socijalna davanja. Ali, neće se uvećavati ni porezi. Ove mere bi trebalo da donesu 7 milijardi.

Najavio je i obračun u sektoru zdravstva, sa olako izdatim bolovanjima i preteranim ispisivanjem recepata za lekove koji baš i nisu neophodni. Tu po njegovom proračunu "leži" pet milijardi. Isto toliko, uzeće se i od lokalnih zajednica u decentralizovanoj zemlji u kojoj one imaju značajnu finansijsku moć za mnoge projekte od regionalnog značaja.

Namera je da se povede oštra borba protiv socijalnih i poreskih utaja. Pooštriće se i kontrola primanja na kasi za nezaposlene. Solidarni porez za one s visokim prihodima, uveden prošle godine, ostaće na snazi još godinu dana. Ukinuće se i dva neradna praznika, ponedeljak po Uskrsu i Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu 8. maj. To bi trebalo da uštedi nekoliko milijardi. Ako ovaj predlog prođe, Francuska bi imala samo 9 neradnih prazničnih dana, što je najmanje u EU uz Dansku, Irsku i Holandiju.    

Opozicija je oštro reagovala. Predsednik stranke suverenističke desnice Nacionalno okupljanje Žordan Bardela ocenio je mere koje se tiču zdravstva ili praznika kao "provokaciju" i poručio da za to niko od poslanika ove partije neće glasati.

- Ova vlada više voli da se okomi na Francuze, radnike i penzionere, umesto da se uhvati u koštac sa rasipanjem – poručila je Marin Le Pen.

Ta stranka je već zapretila glasanjem nepoverenju vladi u oktobru, kada predlog bude došao na dnevni red skupštine. Iz krajnje levice, koja takođe ima značajnu političku snagu, stižu slične poruke, uz isticanje da su na meti radnici, bolesni, nezaposleni i penzioneri, u čemu vide najavu "socijalne katastrofe".

ZAČARANI KRUG

Bajru je u nezavidnom položaju, pokušavajući da kofom vode gasi veliki požar. Problem je suštinski, i pogađa mnoga društva u ovom stadijumu liberalnog kapitalizma. S jedne strane, sve je manje bolnica i lekara, steže se kaiš u administraciji, štedi se na sredstvima za škole, nedostaju nastavnici, zatvaraju se pošte, smanjuje se broj šalterskih radnika. I, sada slede novi rezovi. S druge strane, onaj malobrojni imućni sloj građana sve je bogatiji, razbacuje se milijardama i ne zna šta će od sjaja i glamura. Ako vlast na njih finansijski udari, prete da će se iseliti i sa sobom poneti sav svoj novac, što bi stanje u javnoj kasi još više zakomplikovalo. I, krug se tu zatvara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije