Svet

BURA ZBOG MAKRONOVE ODLUKE DA PRIZNA PALESTINU: Potez francuskog predsednika izazvao oprečne reakcije u zemlji i svetu

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

26. 07. 2025. u 14:12

Iznenadna odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da prizna Palestinu kao nezavisnu državu, izazvala je lavinu reakcija u zemlji i svetu.

БУРА ЗБОГ МАКРОНОВЕ ОДЛУКЕ ДА ПРИЗНА ПАЛЕСТИНУ: Потез француског председника изазвао опречне реакције у земљи и свету

Šef francuske države poručio je da će Palestinu zvanično priznati tokom svog govora na zasedanju Generalne skupštine UN u septembru.

- Veran istorijskom angažmanu za pravednim i trajnim mirom na Bliskom istoku, odlučio sam da Francuska prizna državu Palestinu – naglasio je Makron.

Iz Pariza stižu poruke da je priznanje Palestine neophodno da bi se našlo rešenje za humanitarnu krizu u Gazi. U tom kontekstu, ministar zadužen za Francuze u inostranstvu Loran Sen Marten je naglasio da bi takav potez mogao da promeni tok istorije u pozitivnom pravcu i povede ka trajnom miru.

Francuska će time postati prva zemlja iz redova sedam najrazvijenijih država sveta (G7) koja će priznati Palestinu. U jednom trenutku, Kanada i Francuska su pokrenule zajedničku inicijativu u tom pravcu, ali se sa time stalo. Takođe, britanski premijer Kir Starmer je poručio da bi prekid vatre u Gazi približio ovu zemlju eventualnom priznanju palestinske države. I dok je London, možda, spreman da pod određenim uslovima prati Francusku, Nemačka je drugačijeg mišljenja. Berlin smatra da je slanje takvih poruka u ovom trenutku "loš signal".

Predsednik Izraela Isak Hercog je istakao da odluka Emanuela Makrona neće učiniti da mir napreduje u regionu Bliskog istoka.

- To neće doprineti da se pobedi teroristička pretnja. Pre svega, neće dati doprinos tome da se izbeglice vrate kućama – kazao je Hercog.

Premijer ove zemlje Benjamin Netanijahu je odlučno kritikovao Makronovu odluku, istakavši da ona "nagrađuje teror".

I SAD, koje su tradicionalni izaelski prijatelj, kritikovale su nameru zvaničnog Pariza, ističući da je reč o "neopreznom" potezu kojim će se mir udaljiti.

- To je uvreda za žrtve od 7. oktobra – poručio je američki državni sekretar Marko Rubio.

Reagovao je i Reprezentativni savet jevrejskih institucija u Francuskoj (KRIF), porukom da je "najava priznanja palestinske države u septembru, bez prethodnih uslova, moralna i diplomatska greška i politička opasnost." Ova organizacija, koja ima značajnu težinu u Francuskoj, podsetila je i na određeni broj uslova koje je Makron u maju izneo pre nego što prizna Palestinu, među kojima su i "oslobađanje talaca u Gazi i predaja Hamasa."

Protivnici Makronove odluke nalaze se i u redovima suverenističke desnice iz stranke "Nacionalno okupljanje". Predsednik ove partije Žordan Bardela je naglasio da se radi o "ishitrenoj odluci", motivisanoj, kako je rekao, "više ličnim političkim stavovima, nego iskrenom potragom za mirom i pravdom." Saveznik ove stranke Erik Sjoti, sa dosta uticaja u političkom životu Francuske, podržao je Bardelih stav, uz zahtev da se o svemu izjasne poslanici francuske skupštine. Predsednica poslaničke grupe ove stranke i liderka francuskih suverenista Marin Le Pen je takođe zažalila zbog Makronovog akta.

- Priznati danas palestinsku državu, znači priznati državu Hamasa, a to znači i terorističku državu – kazala je Le Penova.

S druge strane, tradicionalni vođa krajnje levice Žan Lik Melanšon pozdravio je potez stanara Jeliseja, ističući da je reč o "moralnoj pobedi". Zažalio je i što namera nije odmah sprovedena u delo, već mora da se čeka septembar. Pozvao je i na embargo na dostavljanje oružja Izraelu, prekid saradnje i postojećih sporazuma.

- Želimo jasan i hitan angažman protiv zločina – poručio je Melanšon.

I njegova koaliciona partnerka iz redova "zelenih" Marin Tondelijer je reagovala pozitivno.

- Bolje ikad nego nikad. Nadajmo se da će ova najava, u očekivanju konkretizacije, odmah pomoći stanovnicima Gaze, žrtvama genocida koji je u toku – kazala je Tondelije.

Makrona su podržaili i generalni sekretar francuskih komiunista Fabijan Rusel i predsedink socijalista Olivije For, tražeći istovremeno sankcije za izraelske vlasti.

Na međunarodnom planu, Saudijska Arabija je pozdravila "istorijsku" odluku Pariza i pozvala ostale zemlje da preduzmu, kako su istakli, "slične pozitivne mere". Ova zemlja će, zajedno s Francuskom, u septembru, u vreme najavljenog priznanja, sa zvaničnim Parizom predsedavati međunarodnom konferencijom na nivou šefova država ili vlada s ciljem da se da zamajac rešenju "dve države", Palestine i Izraela. Ova konferencija je prvobitno bila predviđena u junu, ali je odložena u poslednjem trenutku, zbog rata koji je izbio između Izraela i Irana.

Na marginama vesti o najavi francuskog priznanja, britanski premijer Kir Starmer najavio je hitan stastanak sa svojim nemačkim i francuskim kolegom, da bi se razmotrio, kako je istakao, način na koji će se zaustaviti masakr u Gazi i tamošnjim stanovnicima dostaviti humanitarna pomoć.

Francuska odluka dolazi u trenutku kada je američi posrednik Stiv Vitkof saopštio neuspeh pregovora u Dohi vođenih s ciljem da se uspostavi primirje u Gazi.

PRIVELI IZRAELSKE VOJNIKE U BELGIJI

Dvojica izraelskih vojnika, koji su u Belgiji prisustvovali na muzičkom festivalu u regionu Flandrije, privedeni su po nalogu belgijskog pravosuđa. Ovo privođenje je izvršeno u okviru istrage zbog zločina počinjenih u Gazi.