FRANCUSKA PRIZNALA UČEŠĆE U RATU: Zvanični Pariz pokušava da redefiniše odnose s bivšim kolonijama

Pismom upućenim na adresu kamerunskog predsednika Pola Bije, francuski šef države Emanuel Makron je priznao da je je Francuska učestvovala u ratu u ovoj zemlji u godinama koje su prethodile nezavisnosti Kameruna i u periodu koji je potom usledio.

Foto: Profimedia

Na ovaj način, francuski predsednik je potvrdio zaključke iz izveštaja nezavisne mešovite francusko-kamerunske komisije osnovane 2022. godine koju je predvodila istoričarka Karin Ramondi, o ulozi Francuske u Kamerunu u periodu između 1945 i 1971, iz januara ove godine.

U ovom izveštaju se između ostalog navodi da su francuske kolonijalne vlasti i francuska vojska vršile ponavljano represivno nasilje. Navedeno je i da se rat nastavio posle 1960. godine, uz podršku Francuske akcijama koje su vodile nezavisne kamerunske vlasti.

Izveštaj je napisan na više od hiljadu stranica, a krajem januara je najpre predstavljen francuskom predsedniku Makronu, da bi nedelju dana kasnije bio poslat i njegovom kamerunskom kolegi Biji.

Francuski "Mond" naglašava da se u Makronovom pismu upućenom u Juande više puta koristi reč "rat" koja u zvaničnim francuskom diskursu u vezi s Kamerunom do sada nije upotrebljavana.  

- Na meni je da danas preuzmem odgovornost za ulogu Francuske u ovim događajima – napisao je Makron u svom pismu.

Istoričarka koja je vodila istraživački tim istakla je za pomenuti dnevnik posle donošenja izveštaja da je posle Drugog svetskog rata zvanični Pariz "politički, vojno, diplomatski i sudski potiskivao pokret za nezavisnost, posebno aktiviste Unije stanovništva Kameruna (UPC)."

- Pod izgovorom „pacifikacije“, Francuska je učestvovala u premeštanju stanovništva i smeštanju u centre za pregrupisavanje – istakla je tada Ramondijeva.

Dodala je da je rat takođe vođen i pred sudovima, te da je između 1955. i 1958. godine osuđeno dve hiljade osoba, a da su druge arbitrarno zatvarane i mučene. Arhive su, navodi se, pokazale da je tortura vršena i nad ženama, od kojih su neke bile u drugom stanju.

- Sabiranjem različitih podataka koje su francuske vojne vlasti dostavile tokom godina kada je represija bila najintenzivnija, između 1956. i 1962. godine, moguće je proceniti zvanični broj žrtava na najmanje 7.500 „boraca“ koje je ubila francuska vojska - istakla je Karin Ramondi, dodajući da je taj broj daleko ispod stvarnosti i da ne uzima u obzir civile ili ljude koji su umrli od zadobijenih rana, uz zaključak da je "najverovatniji broj desetine hiljada smrtnih slučajeva."

Povodom Makronovog pisma upućenog Biji, "Mond" prenosi i mišljenje francuskog novinara i pisca Tome Deltomba, dobrog poznavaoca prilika u Kamerunu i učesnika u pisanju dve knjige o događajima u ovoj zemlji, koji ističe da francuski predsednik "u pismu upućenom usred avgusta lično predsedniku Biji, nije rekao ništa novo u odnosu na ono što se već duže vreme zna".

- To je varljivo priznanje. Izbegavaju se najspornija pitanja, kao što su uspostavanje neokolonijalnog autokratskog režima, podrška ovom režimu sve do danas, masovna pljačka kamerunskih resursa, počevši od nafte... A nema ni pomena o reparacijama – kaže Deltomb.

Pismo francuskog predsednika Makrona s priznanjem Kamerunu u skladu je sa preuzetim inicijativama za obeležavanje uloge Francuske tokom događaja u bivšim kolonijama, s namerom da se obnove odnosi s afričkim zemaljama. Sve to događa se u trenutku kada opada uticaj Francuske na tom kontinentu.

Preporučujemo

Svet

0 2

TEŠKA SAOBRAĆAJNA NESREĆA: Automobil udario u autobus

11. 01. 2026. u 23:50

Svet

0 1

KLIČKO SE ŽALI: Naša PVO nema potrebne resurse da zaista odbije napade

11. 01. 2026. u 23:35

Svet

0 1

TEŠKA SAOBRAĆAJNA NESREĆA: Poginula četvorogodišnja devojčica

11. 01. 2026. u 23:05

Svet

0 0

ZELENSKI KIPTI OD BESA: "Rusko ludilo" može da se zaustavi samo zajedničkim snagama

11. 01. 2026. u 22:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije