Svet

FRANCUSKA PRIZNALA UČEŠĆE U RATU: Zvanični Pariz pokušava da redefiniše odnose s bivšim kolonijama

Pismom upućenim na adresu kamerunskog predsednika Pola Bije, francuski šef države Emanuel Makron je priznao da je je Francuska učestvovala u ratu u ovoj zemlji u godinama koje su prethodile nezavisnosti Kameruna i u periodu koji je potom usledio.

ФРАНЦУСКА ПРИЗНАЛА УЧЕШЋЕ У РАТУ: Званични Париз покушава да редефинише односе с бившим колонијама

Foto: Profimedia

Na ovaj način, francuski predsednik je potvrdio zaključke iz izveštaja nezavisne mešovite francusko-kamerunske komisije osnovane 2022. godine koju je predvodila istoričarka Karin Ramondi, o ulozi Francuske u Kamerunu u periodu između 1945 i 1971, iz januara ove godine.

U ovom izveštaju se između ostalog navodi da su francuske kolonijalne vlasti i francuska vojska vršile ponavljano represivno nasilje. Navedeno je i da se rat nastavio posle 1960. godine, uz podršku Francuske akcijama koje su vodile nezavisne kamerunske vlasti.

Izveštaj je napisan na više od hiljadu stranica, a krajem januara je najpre predstavljen francuskom predsedniku Makronu, da bi nedelju dana kasnije bio poslat i njegovom kamerunskom kolegi Biji.

Francuski "Mond" naglašava da se u Makronovom pismu upućenom u Juande više puta koristi reč "rat" koja u zvaničnim francuskom diskursu u vezi s Kamerunom do sada nije upotrebljavana.  

- Na meni je da danas preuzmem odgovornost za ulogu Francuske u ovim događajima – napisao je Makron u svom pismu.

Istoričarka koja je vodila istraživački tim istakla je za pomenuti dnevnik posle donošenja izveštaja da je posle Drugog svetskog rata zvanični Pariz "politički, vojno, diplomatski i sudski potiskivao pokret za nezavisnost, posebno aktiviste Unije stanovništva Kameruna (UPC)."

- Pod izgovorom „pacifikacije“, Francuska je učestvovala u premeštanju stanovništva i smeštanju u centre za pregrupisavanje – istakla je tada Ramondijeva.

Dodala je da je rat takođe vođen i pred sudovima, te da je između 1955. i 1958. godine osuđeno dve hiljade osoba, a da su druge arbitrarno zatvarane i mučene. Arhive su, navodi se, pokazale da je tortura vršena i nad ženama, od kojih su neke bile u drugom stanju.

- Sabiranjem različitih podataka koje su francuske vojne vlasti dostavile tokom godina kada je represija bila najintenzivnija, između 1956. i 1962. godine, moguće je proceniti zvanični broj žrtava na najmanje 7.500 „boraca“ koje je ubila francuska vojska - istakla je Karin Ramondi, dodajući da je taj broj daleko ispod stvarnosti i da ne uzima u obzir civile ili ljude koji su umrli od zadobijenih rana, uz zaključak da je "najverovatniji broj desetine hiljada smrtnih slučajeva."

Povodom Makronovog pisma upućenog Biji, "Mond" prenosi i mišljenje francuskog novinara i pisca Tome Deltomba, dobrog poznavaoca prilika u Kamerunu i učesnika u pisanju dve knjige o događajima u ovoj zemlji, koji ističe da francuski predsednik "u pismu upućenom usred avgusta lično predsedniku Biji, nije rekao ništa novo u odnosu na ono što se već duže vreme zna".

- To je varljivo priznanje. Izbegavaju se najspornija pitanja, kao što su uspostavanje neokolonijalnog autokratskog režima, podrška ovom režimu sve do danas, masovna pljačka kamerunskih resursa, počevši od nafte... A nema ni pomena o reparacijama – kaže Deltomb.

Pismo francuskog predsednika Makrona s priznanjem Kamerunu u skladu je sa preuzetim inicijativama za obeležavanje uloge Francuske tokom događaja u bivšim kolonijama, s namerom da se obnove odnosi s afričkim zemaljama. Sve to događa se u trenutku kada opada uticaj Francuske na tom kontinentu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Adiko banner

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
UZ OVAJ KREDITNI KALKULATOR LAKO IZRAČUNAJTE RATU KREDITA I UKUPAN IZNOS ZA OTPLATU

UZ OVAJ KREDITNI KALKULATOR LAKO IZRAČUNAJTE RATU KREDITA I UKUPAN IZNOS ZA OTPLATU