NIJE SAMO UKRAJINA: Evo o čemu su tajno razgovarali Putin i Tramp na Aljasci

AMERIČKI i ruski zvaničnici razgovarali su o više energetskih dogovora na marginama pregovora ovog meseca, čiji je cilj bio postizanje mira u Ukrajini, otkriva pet izvora upoznatih sa tokom razgovora.

AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

Kako tvrde, ovi dogovori su predloženi kao podsticaj Moskvi da pristane na mir i kako bi Vašington ublažio sankcije Rusiji, prenosi Rojters.

Tri izvora navode da se razgovaralo o mogućnosti da Exxon Mobil ponovo uđe u ruski projekat nafte i gasa Sakhalin-1. Četiri izvora dodaju da je pokrenuta i tema prodaje američke opreme za ruske LNG projekte, poput Arctic LNG 2, koji je pod zapadnim sankcijama.

Još jedna ideja, prema navodima  Rojters-a, bila je da SAD kupe nuklearne ledolomce od Rusije.

Razgovori su vođeni tokom posete specijalnog izaslanika SAD Stiva Vitkofa Moskvi, kada se sastao sa predsednikom Vladimirom Putinom i njegovim izaslanikom za investicije Kirilom Dmitrijevim.

Foto Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson

Dve osobe tvrde da je o ovim dogovorima raspravljano i u Beloj kući sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, a jedan izvor dodaje da su pomenuti i na samitu na Aljasci 15. avgusta.

- Bela kuća je zaista želela da posle samita na Aljasci izađe sa naslovom o velikom investicionom dogovoru. To je način na koji Tramp oseća da je nešto postigao - rekao je jedan od izvora.

Beloj kući nije u interesu javna rasprava

Američki zvaničnici ističu da je cilj nastavak diplomatskih napora kako bi se zaustavila ubistva i okončao rat, ali su naglasili da nije u nacionalnom interesu da se o ovim temama dalje pregovara u javnosti. Predstavnici Dmitrijeva, Exxon Mobila, kao i ruskih energetskih kompanija Rosnjeft i Novatek, odbili su da komentarišu.

Trampova pretnja novim sankcijama

Razgovori o energetskim projektima poklopili su se sa Trampovim pretnjama novim sankcijama Rusiji ako mirovni pregovori ne napreduju, kao i uvođenjem visokih tarifa Indiji – velikom kupcu ruske nafte. Ove mere mogle bi dodatno otežati Moskvi održavanje sadašnjeg nivoa izvoza energenata.

Foto: Tanjug/AP photo

Ovakav stil „dogovorne politike“ Tramp je već pokazao ranije ove godine u vezi sa idejama da se oživi izvoz ruskog gasa u Evropu, ali su ove inicijative blokirane u Briselu, koji planira potpuno ukidanje uvoza ruskog gasa do 2027. godine. Novi razgovori usmereni su isključivo na bilateralne dogovore SAD i Rusije, zaobilazeći Evropsku uniju.

Putinov dekret i uslovi za investitore

Na isti dan kada je održan samit na Aljasci, Putin je potpisao dekret kojim bi stranim investitorima, uključujući Exxon Mobil, bilo omogućeno da povrate udele u projektu Sakhalin-1. Međutim, uslov za to je da investitori preduzmu korake za ukidanje zapadnih sankcija Rusiji.

Exxon je 2022. godine izašao iz Rusije nakon početka invazije, što ga je koštalo 4,6 milijardi dolara. Kremlj je iste godine preuzeo njegov 30% vlasnički udeo u Sakhalin-1.

Trka sa Kinom

Američke sankcije protiv projekta Arctic LNG 2 započete su 2022. godine i obuhvataju i zabranu pristupa specijalizovanim ledolomcima, neophodnim za rad u arktičkim uslovima. Iako je projekat nastavio ograničenu proizvodnju u aprilu ove godine, pet tankera je uprkos sankcijama ipak izvezlo gas.

Foto: Profimedia

Projekat je prvobitno zamišljen sa tri postrojenja za preradu LNG-a, od kojih je treće u fazi planiranja, a tehnologija za njega treba da stigne iz Kine. Prema jednom od izvora, Vašington želi da Rusija kupuje američku tehnologiju umesto kineske, u okviru šire strategije slabljenja rusko-kineskog savezništva.

Rusija i Kina su neposredno pred invaziju na Ukrajinu objavile „partnerstvo bez granica“. Putin i Si Đinping sastali su se više od 40 puta u poslednjoj deceniji, a Putin je u poslednjim mesecima Kinu više puta nazivao saveznikom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije