Svet

SAVRŠEN PAR ZA ČUVANJE RUSKOG ARKTIKA: Najmoćnija krstarica na svetu i najteži presretač u paru – glavobolja za NATO (VIDEO)

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

01. 09. 2025. u 19:11

NAKON potvrde u poslednjoj nedelji jula da je prva ruska modernizovana krstarica klase Kirov, Admiral Nahimov, ponovo porinuta, i naknadne potvrde da je brod započeo probnu plovidbu u Belom moru, sve više se postavljaju pitanja o tome kako se najveći i najmoćniji ratni brod na svetu može koristiti u odbrani ruskog Arktika.

САВРШЕН ПАР ЗА ЧУВАЊЕ РУСКОГ АРКТИКА: Најмоћнија крстарица на свету и најтежи пресретач у пару – главобоља за НАТО (ВИДЕО)

Foto: printskrin Jutjub/ Military TV


Odavno se očekuje da će krstarica igrati posebno veliku ulogu u regionu pod komandom Severne flote. Rusija se suočava sa značajnim bezbednosnim izazovima na Arktiku zbog prostranosti teritorije, što otežava odbranu, i zbog brzog širenja snaga Zapadnog bloka u regionu. Odbrana arktičkog vazdušnog prostora dugo je predstavljala posebno značajne izazove, i iako su i sistemi protivvazdušne odbrane dugog dometa S-400 i S-500 bili raspoređeni u regionu u prošlosti, njihov nedostatak mobilnosti znači da, osim ako nisu raspoređeni u prevelikom broju, ne mogu pokriti više od delića teritorije.
Admiral Nahimov raspoređuje ubedljivo najveći arsenal raketa zemlja-vazduh dugog dometa od bilo kog ratnog broda na svetu, sa 96 od njegovih 176 vertikalnih lansirnih ćelija namenjenih za smeštaj raketa iz mornaričke varijante sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa S-400. Ovo nije samo ekvivalentno tri puna bataljona kopnenih lansera S-400, već Admiral Nahimov takođe ima koristi od posebno visokog nivoa mobilnosti zbog upotrebe dva nuklearna reaktora, što omogućava da se ovaj arsenal protivvazdušne odbrane brzo preraspodeli po većem delu Arktika. S-400 pruža domet dejstva od 400 kilometara koristeći raketu 40N6 koja ima brzinu preko 14 maha, što omogućava presretanje hipersoničnih raketa koje putuju brzinom većom od 8 maha, i za posebno brzo ciljanje novih pretnji.
Uprkos svojim naprednim mogućnostima protivvazdušne odbrane, Admiral Nahimov pati od značajnih ograničenja u odbrani arktičkog vazdušnog prostora. Čak i sa veoma velikim dometom dejstva i velikom brzinom krstarenja, ratni brod može da pokriva samo mali deo arktičkog vazdušnog prostora. Nijedna druga klasa ruskog ratnog broda ne koristi slično sposobne sisteme protivvazdušne odbrane dugog dometa, što znači da će ratni brod imati malu podršku od drugih sredstava ruske mornarice za zadatke protivvazdušne odbrane. Nedostatak senzora raspoređenih napred takođe može ograničiti sposobnost S-400 da napada ciljeve iza horizonta na nižim visinama. Potencijalno rešenje za ove probleme je uparivanje naprednih mogućnosti ratnog broda sa onima izuzetno komplementarnih teških presretača MiG-31BM Foxhound, čiji je primarni zadatak čuvanje Arktika, a razvijeni su posebno za takvu ulogu tokom 1970-ih.

Foto: EPA

Dizajniran za delovanje u regionima kojima nedostaje značajna pokrivenost sa zemlje sa sistema za kontrolu ili protivvazdušnu odbranu, MiG-31 ima posebno veliki domet, ubedljivo najveću brzinu krstarenja na svetu, blizu 2,3 Maha, i ubedljivo najveći radar na svetu, N007 Zaslon, koji ima više od tri puta veći domet (i veličinu)od najvećih radara koje nose zapadni lovci. MiG-31BM je ušao u upotrebu 2009. godine kao znatno poboljšana varijanta aviona iz sovjetskog doba sa novim radarom i avionikom, nizom poboljšanja trupa aviona i integracijom nove rakete vazduh-vazduh R-37M kao primarnog naoružanja. Veoma moćne sposobnosti aviona dugog dometa u borbama vazduh-vazduh demonstrirane su na ukrajinskom poprištu, gde se pokazao znatno sposobnijim od drugih ruskih taktičkih borbenih aviona kao što je Su-35 zbog kombinacije superiornih senzora, većeg kapaciteta nosivosti raketa i sposobnosti lansiranja raketa sa mnogo većih visina i brzina.

Senzori MiG-31 koji se nalaze na velikoj visini imaju potencijal da obezbede kritične podatke o ciljanju Admiralu Nahimovu kako bi olakšali ciljanje preko horizonta koristeći sistem S-400, slično kao što su ruski sistemi AEW&C učinili za zemaljske sisteme S-400 na ukrajinskom poprištu kako bi olakšali napad na ciljeve koji lete veoma nisko na daljinama koje dostižu 400 kilometara. Presretači bi tako mogli da nadoknade primarno ograničenje sistema S-400 koji rade bez podrške. Sam MiG-31 pati od svoje mogućnosti da nosi samo četiri rakete R-37M - problem koji je trebalo da bude rešen razvojem poboljšanog MiG-31M koji bi mogao da nosi šest R-37 pre nego što je ovaj program otkazan 1994. godine. Nošenje 96 raketa zemlja-vazduh dugog dometa na krstarici Admiral Nahimov moglo bi pomoći u rešavanju ovog problema, omogućavajući MiG-31 da vode više raketa sa brodova ka svojim ciljevima, i time izbegavaju potrebu da se presretači vraćaju u bazu ako potroše R-37M.

Foto: Printscreen

Iako se očekuje da će MiG-31BM činiti okosnicu ruskih sposobnosti protivvazdušne odbrane na Arktiku u doglednoj budućnosti, ulazak Admirala Nahimova u službu ima potencijal da pruži neprocenjivu podršku u vreme kada budućnost ruske avio-flote u regionu izgleda sve neizvesnije.

(militarywatchmagazine.com)

BONUS VIDEO - Helikopteri Ka-32 i Super puma u akciji gašenja požara u Kamenoj gori

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
POSLE 20 DUGIH GODINA: Betis ima sve u svojim rukama i nalazi se nadomak plasmana u Ligu šampiona

POSLE 20 DUGIH GODINA: Betis ima sve u svojim rukama i nalazi se nadomak plasmana u Ligu šampiona