SOCIJALISTI SLEDEĆE MAKRONOVO UPORIŠTE: Danas glasanje o poverenju vladi u francuskoj skupštini, premijer Bajru izvesno odlazi

PREMIJER Francuske Fransoa Bajru i njegova ekipa pakovali su užurbano proteklog vikenda kartonske kutije za selidbu iz Matinjonske palate, iako će poslanici u skupštini tek danas glasati o poverenju vladi.

Foto: Printskrin BFMTV

Bajrua, posle blizu devet meseci na funkciji, više ni čudo ne može da spasi, a takav scenario poznat je već danima unazad. Krajnji levičari su barjaktari u zahtevima za njegovu smenu, pridružili su se i socijalisti, a u isti blok protiv predsednika vlade stala je i suverenistička desnica.

Čak su i desničarski republikanci, tradicionalno naklonjeni Makronovoj koaliciji na vlasti, poslali poruku da neće biti jedinstveni u podršci vladi. Šef njihove poslaničke grupe Loran Vokije poručio je da poslanicima ove stranke nije dao preporuke kako da glasaju, već da će to moći da učine po savesti. Formalni razlog za izostanak pune podrške je taj što je Bajru istrajao u nameri da ukine dva neradna praznična dana u godini. S druge strane, predsednik Republikanaca i ministar unutrašnjih poslova Brino Retajo je pozvao da se Bajru podrži. Očekuje se zato da polovina republikanaca bude za premijera, a druga polovina protiv.

U takvoj konstelaciji, Bajru može samo da se zahvali na dosadašnjem poverenju. Francuska tako nastavlja da tone u političku krizu iz koje se ne nazire izlaz. Pominje se zato i moguće novo raspuštanje skupštine. Ali, ni izbori verovatno ne bi doneli mnogo bolju situaciju. Zanimljivo je da "što brže" raspuštanje parlamenta podržava čak i Marin Le Pen, šefica poslaničke grupe Nacionalnog okupljanja, koja verovatno ne bi mogla ponovo da se kandiduje, imajući u vidu prvostepenu presudu za fiktivno stranačko zapošljavanje asistenata u Evropskom parlamentu.

- Nismo kao oni. Stavaljamo nacionalne interese  iznad stranačkih – poručila je Le Penova, čiji se "zamenik" Žordan Bardela jednako dobro kotira u javnosti.

Na račun aktuelnog establišmenta nacionalna desnica govori da sprovode "post-demokratiju", u kojoj se vrše izbori na demokratski način, ali vlast rezultate ne uzima u obzir.

Bajru je "pao" na budžetu, jer i levica, i suverenisti, smatraju da je previše skrojen na štetu radničke klase i običnog sveta koji jedva sastavlja kraj s krajem. Premijeru poručuju da namerno dramatizuje finansijsku situaciju u kojoj se našla zemlja, iako ona, istinu govoreći, nije nimalo ružičasta. Levica bi potrebna sredstava našla kod prebogatih, nacionalna desnica u izdacima za evropske fondove.

Za to vreme, predsednik Emanuel Makron, koga dobar deo opozicije poziva na ostavku, namerava da ostane u Jelisejskoj palati do kraja mandata sredinom 2027. godine. "Probni baloni" pušteni u javnost govore u prilog tezi da je nameran da mandat za sastavljanje buduće vlade ponudi socijalistima. Pre toga, izbor je pao na desničare u liku Mišela Barnijea, a zatim na centriste koje predstavlja Fransoa Bajru. Stanar Jeliseja je tako promešao sve karte koje mu stoje na raspolaganju, osim suverenista, ali mogućnost da šefu stranke Nacionalno okupljanje Žordanu Bardeli da ulogu mandatara ravne su senzaciji iz ranga naučno-fantastičnog filma. Zbog toga oni i govore o "post-demokratiji".

Vođa socijalista Olivije For, koji je "namirisao" mogućnost da uđe u Matinjon, iako kaže da nije u tom smislu dobio poziv od predsednika Makrona, već poručuje da je spreman da preuzme funkciju premijera. Na ruku mu ide i to što deo republikanskih desničara ne bi apriori glasao protiv njega, zarad institucionalne stabilnosti zemlje u krizi. Ali, to ni izbliza nije dovoljno da može da se nada bilo kakvoj većini, već bi, u slučaju izbora, i on morao da vodi manjinsku kalkulantsku politiku, osuđenu na abdikaciju pri izvlačenju iz fioke iole težih tema.

DANAS O ŽALBENOM POSTUPKU

Igrom kalendara, Marin Le Pen bi baš danas, u danu izglasavanja (ne)poverenja vladi, trebalo da sazna datum kada će započeti drugostepeni proces na osnovu njene žalbe protiv presude kojom je osuđena na dve godine zatvora, sto hiljada evra globe i pet godina zabrane da bude birana. Zavisno od tog datuma i vremena koje bude ostavljeno za proceduru, znaće se i da li će imati vremena da, u slučaju pozitivnog ishoda, učestvuje u predsedničkoj trci 2027. godine. Iz apelacionog suda su stigli signali da bi bilo moguće očekivati drugostepenu presudu sredinom sledeće godine, da bi svi znali na čemu su pre početka predizborne trke.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije