Svet

RUSKI OBAVEŠTAJCI OTKRIVAJU: Britanci predvodili borbu protiv SSSR-a

В. Н.

18. 09. 2025. u 20:32

VLADAJUĆI krugovi Velike Britanije smatraju SSSR najverovatnijim protivnikom u budućem svetskom ratu. Time, prema njihovom mišljenju, treba da se rukovodi i celokupna politika Britanije prema SSSR-u", isticala je sovjetska obaveštajna služba.

РУСКИ ОБАВЕШТАЈЦИ ОТКРИВАЈУ: Британци предводили борбу против СССР-а

G.Čvorović

Odmah nakon poraza Hitlerove Nemačke 1945. godine, Velika Britanija je aktivno nastojala da predvodi borbu protiv SSSR-a u Evropi. London je Sovjetski Savez smatrao svojim najverovatnijim protivnikom u novom svetskom ratu i planirao je stvaranje antisovjetskog vojnog bloka zapadnoevropskih zemalja – o tome se govori u deklasifikovanom arhivskom dokumentu Spoljne obaveštajne službe Rusije, prenosi agencija RIA Novosti.

U čast 80. godišnjice Velike pobede pripremljen je šestotomni zbornik sa više od 800 deklasifikovanih arhivskih dokumenata SVR, koji obuhvataju čitav period Drugog svetskog rata – od napada nacističke Nemačke na Poljsku do poraza militarističkog Japana. Elektronska verzija zbornika objavljena je na sajtu Ruskog istorijskog društva.

Među tim dokumentima nalazi se i pregledni materijal od 16 stranica pod naslovom "Neki podaci o britanskoj politici prema SSSR-u", sačinjen na osnovu britanskih tajnih dokumenata koje je pribavila sovjetska spoljna obaveštajna služba. U pregledu su navedeni planovi britanskog rukovodstva u vezi sa Sovjetskim Savezom. Dokument je datiran na 29. oktobar 1945. godine i pripremljen od strane 8. (informacionog) odeljenja Prve uprave (spoljna obaveštajna služba) Narodnog komesarijata državne bezbednosti SSSR-a, a bio je namenjen Narodnom komesarijatu spoljnih poslova SSSR-a.

"Drugi svetski rat je suštinski izmenio odnos snaga. Sovjetski Savez je postao odlučujuća snaga u Evropi" – to je, prema podacima sovjetske obaveštajne službe, priznavala britanska elita.

- Kao odgovor na rastući uticaj SSSR-a u evropskim zemljama, u vladajućim krugovima Velike Britanije pojavili su se planovi o stvaranju federacija evropskih država kao 'sanitarnog kordona' protiv SSSR-a, a kasnije i plan o formiranju zapadnoevropskog bloka u istu svrhu - navedeno je u pregledu.

Takođe je napomenuto da su uspesi Crvene armije i rast simpatija prema SSSR-u među stanovništvom zemalja oslobođenih od nacističke okupacije "izazvali veliku zabrinutost u vladajućim krugovima Velike Britanije", te da je britanska diplomatija odlučila da vodi energičnu borbu protiv uticaja SSSR-a u zemljama zapadne i jugoistočne Evrope, kao i na Bliskom i Dalekom istoku.

- Vladajući krugovi Velike Britanije smatraju SSSR najverovatnijim protivnikom u budućem svetskom ratu. Time, prema njihovom mišljenju, treba da se rukovodi i celokupna politika Britanije prema SSSR-u - isticala je sovjetska obaveštajna služba.

Moskva je raspolagala sadržajem memoranduma štaba za posleratno planiranje britanskog Komiteta načelnika štabova od 29. juna 1945. godine. Prema tom dokumentu, strateški cilj Londona bio je stvaranje zapadnoevropskog bloka, formalno pod plaštom navodnog nadzora nad posleratnom Nemačkom. Planirano je da u taj savez uđu: Velika Britanija, Francuska, Irska, Belgija, Holandija, Norveška, Danska, Island, Portugal, i, ako bude moguće, Španija i Italija.

Ti planovi su kasnije realizovani u okviru formiranja NATO-a. Godine 1948. Velika Britanija, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg potpisali su Briselski sporazum s ciljem suprotstavljanja SSSR-u, što se smatra početkom formiranja Severnoatlantskog saveza.

U memorandumu se takođe navodi neophodnost očuvanja dominantnog položaja Velike Britanije na Srednjem istoku.

- Postavlja se pitanje o prisustvu značajnog rezervnog kontingenta visokomobilnih vojnih jedinica u tom regionu - ističe se u pregledu sovjetske spoljne obaveštajne službe. Takođe se u Londonu planiralo "sprovođenje niza događaja u Indiji i Avganistanu".

Pored toga, bilo je reči i o osnivanju vojnih baza na Dalekom istoku.

- Posebno se naglašava potreba da se SSSR spreči u sticanju većeg uticaja u Kini od onog koji imaju SAD i Britanija, kao i da se obezbedi da potencijalne ljudske rezerve Kine, u slučaju potrebe, budu stavljeni na raspolaganje SAD i Velikoj Britaniji, a ne SSSR-u -  navodi se u pregledu.

Pored toga, London je smatrao nužnim "sprečiti obnavljanje Nemačke koja bi bila neprijateljski nastrojena prema Britaniji i prijateljska prema SSSR-u". Još jedan od ciljeva bio je "privlačenje SAD ka aktivnom učešću u zaštiti anglo-američkih interesa u onim regionima u kojima se ti interesi ne razilaze".

(RT)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Šta znači kad je na Krstovdan VEDRO I VETROVITO
Društvo

0 0

Šta znači kad je na Krstovdan VEDRO I VETROVITO

KRSTOVDAN, koji se obeležava 18. januara, jedan je od onih praznika u srpskoj tradiciji koji tiho, ali snažno povezuje veru, prirodu i čoveka. Iako često ostaje u senci Bogojavljenja, Krstovdan u narodnom pamćenju nosi jednaku simboliku, kao dan kada se sudbina godine “zapečati”, a voda, vetar i nebo postaju glasnici onoga što dolazi.

18. 01. 2026. u 11:39

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Crveno-beli karavan nastavio misiju - Meridian fondacija i Crvena zvezda ponovo obradovali mališane (VIDEO)

Crveno-beli karavan nastavio misiju - Meridian fondacija i Crvena zvezda ponovo obradovali mališane (VIDEO)