Svet

VELIKO BEKSTVO SA MALIH OSTRVA: Za deset godina na njima će živeti samo ljudi stariji od šezdeset godina

Milica Ostojić

03. 10. 2025. u 00:45

NAJMANjA ostrva mogu se roditi preko noći ali i nestati preko noći. Tako je danski pisac Jakobsen autor romana „Ostrvo“ koristio magičnu i poetsku hiperbolu kako bi opisao krhkost takvih teritorija. Svakako, međutim, ako se nastavi trend depopulizacije kakva se beleži poslednjih 40 godina sudbina nekih malih italijanskih ostrva, pravog blaga usred mora, biće zapečaćena.

ВЕЛИКО БЕКСТВО СА МАЛИХ ОСТРВА: За десет година на њима ће живети само људи старији од шездесет година

Foto: Unsplash

Uzbuna je povezana sa demografskim trendom, sve je manje dece, a sve više starijih osoba, upozorio je ministar civilne zaštite i pomorske politike Nelo Muzumeči, na predstavljanju programa za spašavanje manjih ostrva, gde će se okupiti stručnjaci raznih profila, a koji će se održatu na ostrvu Lipari od 10. do 12. oktobra. Dakle, raspravljaće se šta je najurgentije i najbitnije uraditi, jer ako se ništa ne preduzme kakva će biti sudbina ovih teritorija za 15 do 20 godina.

Zna se da je teritorija bezbedna samo kada je pod zaštitom čoveka, mesto gde nema ljudi,  gde nema trezvene, odgovorne i adekvatne ljudske intervencije postaju sve opasnija i zato je najbolje da se sada usmeri pažnja na ostrva jer još uvek ima vremena da se obzbede neophodna rešenja, neophodni lek protiv izumiranja ostrva.

Pažnja se usmerava na približno 60 manjih ostrva, sa 35 opština, na kojima živi oko 220.000 ljudi. Neka se bore više od drugih, poput ostrva Palmarija, u provinciji La Specija. Ali, primera radi, stanovništvo ostrva Điljo je opalo sa 1.660 u 1981. godini na 1.371 u 2019. Pantelerija je u istom periodu zabeležila pad od 5,3 procenta, u Sant'Antioku, na Sardiniji, stanovništvo je opalo sa 12.404 u 1981. na 10.854 u 2019. godini. Na oblžnjem ostrvu San Pjetro pad je iznosio 9,5 procenata, pad je zabeležila i La Madalena, a prosečna starost stanonovnika stalno raste i za deset godina italijanski drgulji rizikuju da ostanu samo sa stanovnicima starijim od 60 godina.

Ove destinacije se pamte samo leti, kao turistički dragulji, u zimskim mesecima se isprazne, delom zbog teškoća u pristupu školama i u nedostatku zdravstvenih ustanova, kao i zbog nedostatka garantovanih veza sa kopnom. Turističke destinacije „par ekselans“ ali umesto toga postaju krkhe realnosti, objašnjava ministar Muzumeči.

Zato je osmišljena „Generalna skupštiuna manjih ostrva“ kako bi se počelo urgentno razmatrati svako pitanje vezano za život na njima, da ne dođe do dezertifikacije i depopulacije. Poljoprivreda i ribarstvo, tradicionalni sektori ovih terotorija, sve su više iscrpljeni. I počeće se sa sporazumom sa državnim institucijama kao i sa stanovništvom za one koji žele da se presele i žive tamo. Gradiće se infrastukure, kako državne tako i privatne, neko će moždaa hteti da podeli teret sa tamošnjim stanovništvom kako bi obezbedio sebi lep šivot sa namerom da se preseli na ostrvo.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
2025. NEĆU PAMTITI PO DOBROM: Aco Pejović progovorio o velikim gubicima - Ne mogu zaboraviti takve stvari

2025. NEĆU PAMTITI PO DOBROM: Aco Pejović progovorio o velikim gubicima - "Ne mogu zaboraviti takve stvari"