TOMAHAWK NA UKRAJINSKOJ TERITORIJI? Ko bi ih lansirao, koje su proceduralne prepreke i opasnosti od sveopšteg rata? (VIDEO)

AMERIČKI predsednik Donald Tramp izjavio je da će ukrajinski lider Vladimir Zelenski zatražiti krstareće rakete „Tomahawk“ tokom svoje posete Beloj kući.

Foto Vikipedija/US NAVY

Ove izjave su odmah izazvale buru: „Tomahavci“ su razorno i strateški važno oružje dugog dometa, a pitanje njihove isporuke Kijevu pokreće niz vojnih, tehničkih i geopolitičkih problema — od logistike i snabdevanja do rizika od eskalacije sa Moskvom.

KOLIKO TOMAHAVKA IMA I KOLIKO BI MOGLI DOBITI UKRAJINCI?

Brojevi iz različitih izvora ukazuju da su zalihe Tomahawka ograničene. Prema pisanju lista Financial Times, Sjedinjene Države trenutno raspolažu sa oko 4.150 raketa te porodice u ukupnim arsenalskim podacima, ali aktuelne operativne zalihe su znatno manje i brzo se troše: od porudžbina Pentagon je nabavio oko 200 raketa od 2022. godine, od kojih je već više od 120 već lansirano.

Budžetski zahtevi za 2026. godinu predviđaju sredstva za tek 57 dodatnih Tomahawka. Zbog svega toga procene stručnjaka u članku ukazuju da bi, u najboljem slučaju, Vašington mogao prebaciti Ukrajini „nekoliko desetina“ raketa — procene se kreću u rasponu od 20 do 50 komada.

Iako zvuči dramatično, nekoliko desetina raketa u kontekstu višegodišnjeg sukoba predstavlja ograničenu količinu: ne bi bilo dovoljno za kontinuirane udare duboko u ruski prostor ili za trajno menjanje balansa snaga na terenu. Međutim, čak i ograničeni transfer ima i praktičnu i simboličku vrednost — to su rakete sa velikim dometom, visokom preciznošću i kapacitetom da gađaju strateške objekte iza linija fronta.

Foto Vikipedija/US NAVY

KO BI IH LANSIRAO I KOJE SU PROCEDURALNE PREPREKE?

Tehničko i pravno pitanje su krucijalni: Tomahawk je sofisticirana krstareća raketa čije lansiranje zahteva obuku, podatke o ciljevima, integraciju sa komandno-kontrolnim sistemima i – u kontekstu isporuke trećoj strani – jasno definisanu proceduru poverenja i nadzora. U praksi to znači da bi, u scenariju prelaza raketa u ukrajinske ruke, postojale dve glavne opcije:

*Direktna isporuka ukrajinskim jedinicama koje bi same lansirale rakete — ovo bi zahtevalo obimnu obuku i obezbeđenje operativne sigurnosti (tehnički timovi, komandne veze, podrška), što je vremenski i logistički zahtevno.

*SAD kao neposredni operatori/mentori tokom lansiranja sa ukrajinske teritorije — takva opcija implicira direktno američko učešće u borbenim operacijama i još više povećava rizik direktne američko-ruske konfrontacije.

U tekstovima koji prate ovu temu sugeriše se da su američki zvaničnici izričiti u tome da hoće da znaju kako Ukrajinci planiraju da koriste Tomahawke pre nego što odobre transfer. To je politički i taktički oblik kontrole rizika — ali nikako ne uklanja mogućnost eskalacije.

KAKVE BI BILE VOJNE I STRATEŠKE POSLEDICE?

Tomahawk nije „municija za front“ u smislu masovnog nadomestka artiljerije. Njegova vrednost leži u mogućnosti da ciljano gađa ključne objekte duboko u pozadini: skladišta municije, čvorove logistike, fabrike koji podržavaju ratnu industriju, transportne čvorove, terminale za gorivo i energetsku infrastrukturu. U tom smislu, nekoliko desetina lansiranja može izmamiti disproporcionalne efekte: privremeno onemogućiti linije snabdevanja, stvoriti poreske posledice na logistiku i izvršiti psihološki pritisak na rusko civilno stanovništvo u evropskom delu zemlje.

Međutim, upotreba Tomahawka sa ukrajinske teritorije bi gotovo sigurno bila čitana u Moskvi kao kršenje „crvenih linija“. Reakcija Rusije, kako se spekuliše u javnoj debati, mogla bi se kretati od pojačanih napada protiv ukrajinskih ciljeva i infrastrukture, do upotrebe naprednijih i dalekometnih sistema — uključujući primenu sopstvenih hipersoničnih raketa — kao signala odvraćanja. Neki komentatori idu toliko daleko da ističu potencijal pojave ruskih sistema velikog dometa u evropskim regionima kao posledicu takvog transfera.

POLITIKA, DIPLOMATIJA I PSIHOLOŠKI EFEKAT

Tramp je istakao da bi odluka o transferu bila praćena konsultacijama — čak i sa Moskvom — i da on postoji scenarij korišćenja Tomahawka kao „poluge“ za promociju mirovnog rešenja. To je politička kalkulacija: najava same mogućnosti deluje kao oblik pritiska na Moskvu, ali i kao signal saveznicima i Ukrajini da Amerika ima instrumente za strateški udar.

Bivši britanski premijer Boris Džonson i drugi zapadni političari podstiču brzu isporuku, ocenjujući da bi to „doprinelo sposobnosti Ukrajine da udari duboko“. Nasuprot tome, brojni analitičari i zvaničnici upozoravaju da ograničene zalihe, potreba za obukom i rizik direktnog uplitanja Sjedinjenih Država prave ovu opciju daleko od jednostavne.

NOVI LANCI ISPORUKE I TEHNOLOGIJA LANSIRANjA

Zanimljiv element šire slike je prikazivanje novih kopnenih ili mobilnih lansirnih platformi na vojnim forumima. Na izložbi AUSA 2025 kompanija Oshkosh demonstrirala je koncepte kao što je X-MAV — transportno-lansirni kontejner baziran na kamionu koji može primiti četiri Tomahawka i brzo se povući nakon lansiranja.

Takve platforme menjaju paradigmu lansiranja: ukidaju potrebu za fiksnim položajima i unapređuju mobilnost, ali istovremeno olakšavaju skriveno i brzo dislociranje sistema na frontu. Ako bi se takvi sistemi preselili u Ukrajinu u nekoj formi, to bi dodatno povećalo kompleksnost logistike i rizike povezane sa njihovim korišćenjem.

ŠTA JE X-MAV?

X-MAV (Extreme Extreme Multi-Mission Autonomous Veichel) je najnovija teška, autonomno sposobna, kopnena platforma za lansiranje dalekometnih krstarećih raketa. Razvila ju je kompanija Oshkosh Defense kao najteži član nove porodice FMAV (Family of Multi-Mission Autonomous Veichels), predstavljene na sajmu AUSA 2025 u Vašingtonu.

U demonstracionoj konfiguraciji X-MAV nosi četiri krstareće rakete Tomahawk u transportno-lansirnim kontejnerima i cilja zahtev budućeg američkog programa CAML-H (Common Autonomous Multi-Domain Launcher-Heavy).

Zapadni mediji i analitičari su odmah povezali pojavu X-MAV-a sa javnom debatom o mogućem transferu Tomahawka Ukrajini: mobilan kopneni lanser za Tomahawk bi zaobišao potrebu za velikim brodovima ili strateškim bombarderima, skratio lanac logistike i omogućio disperzovano dubinsko gađanje. Napomenimo da su ovo javni komentari/analize, a sama industrija nije najavila nikakvu isporuku Ukrajini.

POREĐENjE: X-MAV VS. TYPHON I DRUGE OPCIJE

Sistem Typhon takođe koristi lansere koji mogu ispaljivati SM-6 i Tomahawk i već je u operativnoj službi. Kompletna baterija Typhon sastoji se od četiri lansera, mobilnog komandnog mesta na prikolici i drugih vozila i pomoćne opreme.

Bilo bi potrebno nekoliko naleta aviona C-17A da bi se pomerila baterija Typhon. Rakete Tomahawk proširuju domet sistema Typhon i dodaju mogućnost gađanja kopnenih i morskih ciljeva udaljenih do 1.600 km.

Treba imati na umu da je ideološki prethodnik Typhona u Evropi bila krstareća raketa GLMC (Ground-Launched Cruise Missile) BGM-109G Gryphon. Za razliku od ostalih „Tomahawk-a”, „Gryphon” je nosio termonuklearnu bojevu glavu W84 snage 0,2–150 tona. Službeni domet ovog kopnenog sistema iznosio je 2780 kilometara.

Leteći na niskoj visini, raketa je mogla da zaobilazi reljef terena, omogućavajući napade duboko unutar teritorije SSSR-a, a njeno malo radarsko odrazno područje značajno je otežavalo presretanje, čak i u slučaju pravovremenog otkrivanja lansiranja.

Novi X-MAV demonstrira sličanu količinu po salvi (4 Tomahawka), ali na potpuno drugačijoj kopnenoj platformi, dakle fokus kod OshKosh-a je na mobilnosti, autonomiji i bržem ciklusu pucaj i beži.

Tu je i USMC LRF (na JLTV bazi). Naime, američki marinci već eksperimentišu sa „lakšim” konceptom, jednom Tomahawk cevkom na malom 4×4 terencu. X-MAV je značajno „teža“ i potentnija opcija sa 4 projektila, za armijske (i potencijalno združene) formacije kojima je potrebna veća salva sa minimalnim osloncem na fiksne položaje.

REALNOST PROTIV SIMBOLIKE

Transfer ograničenog broja Tomahawk-a Ukrajini ima veću političku nego vojnu težinu — to je signal podrške, sredstvo pritiska na Moskvu i potencijalni preokretač u pojedinačnim operacijama. Ali realnost zaliha, tehničkih kapaciteta i opasnosti od eskalacije ostaje surova. Pitanje nije samo „hoće li biti isporuke?“, već — ko će ih lansirati, na koje ciljeve i po kojoj kontroli rizika.

U konačnom obračunu, odluka o Tomahawk-u otkriva ono što je sukob u Ukrajini već pokazao: da su tehnologija i simboli moći jednako važni kao i sam broj municije — i da svaka nova lestvica pomoći nosi sa sobom mogućnost nenamerne eskalacije koja može prerasti regionalni sukob u širu konfrontaciju.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Strahinja Trivković diplomata znanja i sporta

Preporučujemo

Svet

0 27

TRAMP ŠOKIRAO IZJAVOM O ZELENSKOM: "Znam šta će tražiti…"

14. 10. 2025. u 21:35

Svet

0 1

NE ODUSTAJE OD TOMAHAVKA Zelenski: Ukrajina će koristiti rakete isključivo u vojne svrhe

12. 10. 2025. u 22:11

Svet

0 1

NE ODUSTAJE OD TOMAHAVKA Zelenski: Ukrajina će koristiti rakete isključivo u vojne svrhe

12. 10. 2025. u 22:11

Svet

0 1

DžONSON NE ODUSTAJE OD PROLIVANjA TUĐE KRVI: Da bismo naterali Putina da sklopi mir, moramo Ruse pogoditi Tomahavcima i oduzeti im imovinu

11. 10. 2025. u 22:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije