AMERIČKI DRON ARTEMIS – Softverski „Šahed“ sa Zapada: Kopija, evolucija ili nova paradigma ratovanja?

U JEKU transformacije savremenog ratovanja i sve češćih sukoba u kojima dominiraju bespilotne letelice, američki dron Artemis ALM-20 (Artemis ALM-20) ulazi u serijsku proizvodnju.

Foto Iks/@Nastushichek ·

Reč je o projektu švajcarsko-američke kompanije Auterion (Auterion), razvijenom u saradnji sa ukrajinskim partnerom u okviru američkog Defense Innovation Unit programa.

Iako je zamišljen kao „odgovor” na rusko-iranske rojeve dronova, dok po obliku i konceptu Artemis ne krije sličnost sa poznatim iranskim Šahed-136, odnosno ruskim Geran-2 dronovima.

OD BOJNOG POLjA DO PROIZVODNE LINIJE

Artemis je bespilotna letelica velikog dometa, projektovana da pogađa ciljeve udaljene i do 1.600 kilometara, sa bojevom glavom težine oko 40 kilograma. Vizuelno i funkcionalno veoma podseća na Šahed, ali konstruktori tvrde da je ključna razlika u njegovom „mozgu“, navigacionom i upravljačkom softveru koji omogućava precizno delovanje čak i kada su GPS signali blokirani.

Prema saopštenju Auteriona, sistem koristi vizuelno-terminalnu navigaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji i sopstvenim senzorima. Ugrađeni računar Skynode N i optički sistem za ciljanje omogućavaju precizne udare čak i u uslovima ometanja komunikacija, što ga čini otpornijim od dronova sa konvencionalnim GPS navođenjem.

SLIČNOSTI I RAZLIKE SA ŠAHED/GERANj DRONOVIMA

Artemis se po osnovnoj koncepciji ne razlikuje mnogo od iranskog Šahed-136 ili ruske verzije Geran-2: jednostavna, relativno jeftina letelica sa jednosmernom misijom i sposobnošću da prenese eksplozivno punjenje do cilja. Međutim, razlike su u softverskom pristupu, mogućnosti koprodukcije i upotrebi otvorene arhitekture.

Za razliku od iranskih i ruskih dronova, Artemis nije zatvoren sistem. Njegov softver se može ažurirati i prilagođavati različitim scenarijima, a dizajn omogućava nadogradnje koje partneri mogu samostalno razvijati. Auterion tvrdi da to predstavlja „demokratizaciju odvraćanja“ – pristup u kojem savezničke zemlje ne kupuju gotov proizvod, već platformu koju same mogu proširivati.

TESTIRAN U UKRAJINI

Operativna ispitivanja nisu izvedena na simulacijama, već navodno na ukrajinskom frontu, gde su testirane otpornost na ometanje, preciznost i pouzdanost sistema. Prema podacima američkih stručnjaka, rezultati su potvrdili spremnost za primenu.

Za razliku od klasičnih testiranja u laboratorijskim uslovima, testiranje „u vatri“ omogućilo je prilagođavanje sistema uslovima elektronskog ratovanja i borbi u kompleksnim urbanim sredinama. Artemis je tako dobio status „potvrđenog u borbi“ projekta, tvrdi se.

Foto Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson

KOPRODUKCIJA

Ulaskom u masovnu proizvodnju, linije u Sjedinjenim Državama, Ukrajini i Nemačkoj predstavljaju novu fazu u njhovim odbrambenim industrijama. Model koji uključuje zajednički razvoj i deljenje tehnologije između više država ukazuje na nastanak decentralizovane mreže proizvodnje, gde svaka zemlja može doprineti delovima sistema – od hardvera do softverskih modula.

Prema rečima izvršnog direktora Auteriona Lorenca Majera, „ovo nije crna kutija, već platforma otvorena partnerima da je unapređuju i prilagođavaju svojim potrebama“.

Takav pristup omogućava brzu adaptaciju, ali i izaziva zabrinutost oko proliferacije – jer bi slične platforme mogle brzo završiti u rukama drugih aktera, čime bi se balans odvraćanja mogao narušiti.

TAKTIČKI ZNAČAJ

Masovna proizvodnja dronova kao što je Artemis ukazuje na novu fazu vojnog planiranja, gde softver postaje jednako važan kao i eksploziv. Time se stvara nova forma odvraćanja: umesto skupih sistema, fokus se pomera ka pametnim, umreženim i autonomnim platformama koje se mogu praviti u velikom broju i rasporediti brzo.

Međutim, vojni analitičari upozoravaju da ovakvi projekti stvaraju i rizik: što je platforma jednostavnija i dostupnija, to su i šanse za njenu zloupotrebu veće. U praksi, to znači da bi slični sistemi uskoro mogli postati široko dostupni van državnih struktura.

Na početku su mnogi čak ismejavali Šahed i Geranj kao „jeftine mopede“, improvizovane i nepouzdane sisteme, a sada će isti principi stizati s proizvodnih traka na Zapadu. Ključno pitanje ostaje nepoznato, cena proizvodnje i nabavke, koja utiče na skaliranje ove tehnologije.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Strahinja Trivković diplomata znanja i sporta

Preporučujemo

Svet

0 5

PO PRVI PUT NA VIDEU: F-16 raketom AIM-9 Sidewinder obara Geranj-2 - cena koja udara Zapad u glavu! (VIDEO)

07. 10. 2025. u 19:22

Svet

0 2

ZAPADNI MEDIJI: Amerika želi ukrajinske tehnologije za dronove, dok "vundervafe" rakete flamingo koriste sovjetske motore

06. 10. 2025. u 17:07

Svet

0 1

PET MOGUĆIH ZAVRŠETAKA RATA U UKRAJINI: Šta (ne) deluje ostvarivo

18. 10. 2025. u 12:00

Svet

0 7

NEMA ZAŠTITE OD ISKANDERA: Ruska armija balističkom raketom pogodila mesto lansiranja dronova dugog dometa (VIDEO)

18. 10. 2025. u 10:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije