MAĐARI ĆE DA TUŽE BRISEL: Budimpešta i Bratislava oštro se protive ograničenjima prilikom nabavke gasa

Mađarska je najavila pravne mere protiv Evropske komisije zbog uvođenja zabrane na ruski gas.

Foto Tanjug/AP

Zvanična Budimpešta je poručila da će pokrenuti postupak pred Sudom pravde Evropske unije u Luksemburgu, usled odluke ministara energetike zemalja članica da spreče dalje snabdevanje ruskim gasom.

- Reč je o flagrantnom kršenju ugovora EU – saopštio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

Mađarska i Slovačka oštro se protive najavljenim ograničenjima u ovom domenu. Obe zemlje zavise u velikoj meri od ruskih energenata, a tim putem prolazi i gas koji je namenjen Srbiji. Mađarska je ranije sklopila sporazum da se ruskim gasom snabdeva do 2036. godine, a Slovačka do 2034.

Razlog za tužbu je to što EU smatra da je u ovoj zabrani reč o običnom komercijalnom ugovoru koji zahteva kvalifikovanu većinu, što automatski isključuje veto Mađarske i Slovačke. U Budimpešti i Bratislavi ne misle tako.

- Sadržaj ove mere nije komercijalne prirode – objasio je Sijarto.

Mađarska smatra da se radi i o političkim merama, a one zahtevaju jednosglasnost svih članica pri donošenju odluka. U Briselu, s druge strane, naglašavaju da je "pravni osnov odluke sasvim jasan", kako je poručio evropski komesar za energetiku Dan Jergensen. Evropska administracija je na stanovištu da se u ovom dosijeu Moskva nije ponela kao "pouzdan komercijalni partner", pa se zbog toga, iz ugla Brisela, radi o čisto ekonomskom rezonu. Sa tim se slaže i dansko kružno predsedništvo EU. Ovaj Gordijev čvor moraće po svoj prilici da razmrse pravnici u Luksemburgu.  

Od toga kako se dalje bude razvijala ova pravna zavrzlama, zavisi i to koliko će ruskog gasa stizati, preko Mađarske, i u Srbiju. Jer, naša zemlja je okružena članicama EU. Odluka iz Brisela podrazumeva da od 1. januara sledeće godine bude zabranjeno sklapanje novih gasnih sporazuma s Rusijom. Do 17. juna bi se tolerisala isporuka gasovodima na osnovu ranijih kratoročnih sporazuma, dok je za dugoročne najpre bio određen datum od 1. januara 2028. U EU su odlučili da predlože skraćivanje ovog poslednjeg roka na godinu dana, u okviru novog paketa sankcija protiv Moskve.

Sada bi o datumu trebalo da se izjasni Evropski parlament, gde postoje struje koje, čak, zagovaraju još zgusnutiji kalendar.

U međuvremenu, Češka je predložila da pomogne Slovačkoj da prebrodi probleme u snabdevanju. I Češka je dobrim delom do rata u Ukrajini zavisila od ruskih energenata, ali u Pragu ističu da su se u međuvremenu preorijentisali na druge izvore. U mejnstrim zemljama Unije ističu da su i Mađarska i Slovačka za to imale do sada dosta vremena.

Iz EU su prošle godine uvezli čak 52 milijarde kubnih metara ruskog gasa, što predstavlja čak 19 odsto ukupne potrošnje u zemljama članicama. U EU pozivaju Slovačku i Mađarsku da se opredele za alternativne modele, ali u Bratislavi i Budimpešti ističu da preorijentacija na tečni gas zahteva mnogo vremena i novca, što bi znato poskupelo snabdevanje.

Mađari su izračunali da bi ih izmena infrastrukture koštala između jedne i dve milijarde evra, a da bi to kasnije proizvelo direktne troškove prerade od 500 do 600 miliona evra godišnje. Dalji negativni uticaj na BDP ove zemlje bio bi oko 0,5 odsto, što iznosi milijardu evra. Neke pesimističkije računice, govore i o brojki od čak 2,8 milijardi indirektne štete.

EU je pozvala i članice Evropske političke zajednice, kojoj pripada i Srbija, da se takođe adaptiraju. Ovaj poziv upućen je Moldaviji i drugima koji u velikoj meri zavise od ruskog gasa, da se diversifikuju, ali ovaj predlog, i strukturno, i organizaciono, i finansijski, za sada ostaje u magli gasnih isparenja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije