PLAĆAJU DA NE PRIME MIGRANTE: Računa se da četiri do pet miliona ljudi ilegalno boravi na tlu EU

Vozači autobusa, poštari, kelneri, medicinske sestre. Širok je spektar zanimanja na kojima se u poslednje vreme diljem Evrope sreću fizionomije na koje nismo navikli.

SRNA

Migranti su popunili deficitarna radna mesta duž Starog kontinenta, od Talina do Dablina. Ima ih i kod nas.

Migrantsko pitanje ustalilo se poslednjih godina u srži evropske politike. Podelilo je građane, izazvalo surevnjivosti, ali i pokazalo ranjivost evropskog tržišta rada. I dok jedni zagovraju njihov dolazak da bi privreda mogla da funkcioniše jer u određenim zanimanjima nema dovoljno radne snage, drugi dotle ističu da im treba spustiti rampu jer menjaju demografsku sliku Evrope.

Protivnici daljeg priliva migranata ističu da oni iz "trećeg sveta" donose svoje navike, a strahuju da neki od njih ne budu i pretnja po bezbednost. Određeni primeri iz prošlosti pokazuju da se među rekom tih ljudi ponekad prikriju i islamistički teroristi.

Oni drugi, koji se zalažu za njihov prijem, naglašavaju da je Evropa uvek bila zemlja prihvata. Zastupnici takvog pristupa bore se za njihovo odgovarajuće primanje na tlu Starog kontinenta, za socijalnu i medicinsku brigu, i smeštaj dostojan čoveka. Ipak, i među ovim drugima, pojavljuju se sve više disonantni tonovi koji ističu da ovakav doček treba da bude rezervisan samo za one koji su već došli, a da bi za dalje trebalo usloviti prelazak granice ispunjavanjem pre svega potrebama evropske privrede.

Milioni ljudi došli su poslednjih godina. Podaci Evrostata pokazuju da je u Evropu 2022. godine stigao 5,1 milion migranata van granica EU, a da ih je prošle godine bilo 4,3 miliona. Što se tiče ilegalaca, morem i drugim skrivenim rutama, iz pravca severne Afrike, takođe su stigli milioni. Prošle godine, Fronteks je registrovao 239.000 ilegalnih prelazaka, a pre dve godine 380.000. Samo preko Mediterana proteklih godina prema podacima Međunarodne organizacije za migrante došlo je preko milion ljudi. Računa se da trenutno 4 do 5 miliona ilegalno boravi na tlu EU, od kojih i do tri miliona samo u Nemačkoj. Najviše migranata u poslednje dve godine stiglo je iz Malija i Gvineje.  

Vremenom je pitanje migranata postalo egzistencijalna tema koja na filozofskoj ravni u više smerova deli Evropljane. Po horizontali, cepa levicu i desnicu koje, na krajnjim polovima, nekada imaju gotovo identičnu politiku, kada se radi o socijalnoj pravdi, ratovima u okruženju, energetskom pitanju, ali ne i o ilegalnim doseljenicima. Migranti, po vertikali, razdvajaju kontinent i na zapadni, pomirljiviji, i istočni, daleko podozriviji deo, sa zemljama poput Češke, Slovačke, Poljske ili Mađarske. Konačno, rastavili su Evropu i na blagonakloniji sever "preko tuđih leđa" i jug preko koga direktno na granice udaraju migratnske kolone.

Ministri migracija i unutrašnjih poslova sastali su se nedavno u Luksemburgu kako bi razjasnili tehničke detalje novog predloga o centrima za povratak i ovlašćenjima za prekograničnu deportaciju. Ali, došlo je do žestoke rasprave među članicama.

Prema novim unutrašnjim pravilima dogovorenim pre dve godine, sa rokom primene u junu sledeće, Evropska komisija bi trebalo da odredi koji su zemlje pod migracionim pritiskom. Druge države mogu zatim da izaberu da prihvate višak migranata iz tih zemalja, ili da ih podrže finansijama i osobljem. "Politiko" piše da se čini da su zemlje daleko spremnije da se rastanu od gotovine, nego da otvore vrata. To je izbor Belgije, Finske, Holandije… Može da nastane ozbiljan problem, ako svi budu želeli da plate, a niko da primi dođoše.

Ministri na ovom sastanku takođe nisu mogli da se dogovore ni o sistemu obaveznog priznavanja odluka o azilu donetim u drugim zemljama EU. Sve to bi, kako ističe "Politiko", moglo da dovede u pitanje primenu pakta o migracijama i stvori permanentne kontrole na unutrašnjim granicama širom šengenskog prostora.

Pakt o migracijama istovremeno je pokazao želju čitave EU da ojača borbu protiv ilegalne imigracije. Cilj je da se poveća broj vraćenih ilegalaca, koji se trenutno kreće oko 20 do 25 odsto, što je "neprihvatljivo", kako je istakao evropski komesar zadužen za migracije Magnus Bruner. On naglašava da je stroža politika u poslednje vreme već dala rezultate. Dolasci nelegalnih migranata u šengenski prostor opali su za 22 odsto ove godine i za 37 procenata lani.

"Cepidlake" ističu da je to verovatno zbog toga što su već mnogi koji su hteli da dođu, to i učinili. Ali, to neće u potpunosti sprečiti u ovoj nameri sve one koji sanjaju evropski eldorado. Možda bi lakši način bio da nekadašnji kolonizatori ulože malo više novca u poboljšanje života u svojim bivšim kolonijama. Tada bi, verovatno, i kandidata za azil bilo manje. Ali, to je dug put.

KURTI TRAMPI MIGRANTE ZA OBAVEŠTAJNE PODATKE

Premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti ponudio je Velikoj Britaniji da se na teritoriji koju kontroliše Priština izgrade prihvatni centri za migrante odbijene od strane lonodnske administracije. Zauzvrat, od Velike Britanije traži "bezbednosnu opremu i obaveštajne podatke, radi suprotstavljanja pretnjama koje dolaze iz Srbije i Rusije."    

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije