U PARIZU TRAŽE ŽENSKE VAGONE: Neobična inicijativa u Francuskoj s ciljem da se smanji nasilje u gradskom prevozu

Zvuči za "Riplija", ali nije tako – Francuzi su počeli da razmišljaju o tome da, zbog sve većeg nasilja nad pripadnicima "slabijeg pola", u podzemnoj železnici uvedu posebne vagone za žene i decu!

Foto: Printskrin

Parižani se, u tom smislu, pozivaju na iksustva nekih država, ponajviše s Bliskog istoka, u kojima segregaciju među polovima i striktno razdvajanje muškog i ženskog sveta pre svega zahteva religija.

Lavinu negodovanja i zahteve za reakciju kao kap koja je prelila čašu pokrenuo je nedavni napad sredinom oktobra u 8.30 ujutro u vagonu pariske prigradske železnice na devojku staru 26 godina, poreklom iz Brazila, koja odnedavno živi u Francuskoj.

Napadnuta devojka je ispričala da ju je na jednoj od stanica mladić najpre čudno gledao, zatim izašao iz vagona, ali se najednom vratio neposredno pred zatvaranje vrata. Seo je pored nje, a kada je ustala, prema njenom svedočenju, skinuo je pantalone i počeo da je udara po licu i davi.

Devojku je spasila druga putnica u gotovo praznom vagonu, koja je počela da viče i snima telefonom napasnika, koji je zbog toga pobegao.

- Čula sam krike, on je počeo da se svlači, pritiskao je. Već je bio legao na nju, napadajući je – posvedočila je ova žena.

Napasnik je uhapšen desetak dana kasnije, koliko je policiji bilo potrebno da ga identifikuje u komplikovanoj analizi snimka s mobilnog telefona. Reč je o 26-godišnjem Egipćaninu bez stalnog mesta boravka. Tokom pritvora, prepoznao se na snimku, ali i pokušao da umanji značaj napada, ističući da je samo ušao u sukob s tom devojkom, odbijajući da prizna pokušaj silovanja. Tim slučajem sada se bavi sud. 

Posle toga, spontano se rodila ideja određenih slojeva društva da se pokrene peticija za odvajanje posebnih vagona za žene i decu. U okviru nje nacrtano je i kako bi ovaj vagon mogao da izgleda. Bio bi ružičaste boje, a na vratima bi bile nacrtane siluete žene i deteta. Muškarci u njemu ne bi imali šta da traže.

Prema jednom istraživanju, čak sedamdeset odsto žena se požalilo da je bar jednom tokom života doživelo seksistički incident u gradskom prevozu. Prošle godine, prijavljeno je preko 3.300 seksualnih napada u javnom saobraćaju. To je za šest odsto više nego godinu dana ranije, devet odsto više u odnosu na 2022, a uvećano čak 86 odsto na period od pre deset godina.

U preko 90 odsto slučajeva žrtve su žene. Više od polovine ispitanih žena ne oseća se sigurno u pariskoj železnici. Osamdeset odsto je stalno na oprezu. Od ukupnog broja napada u gradskom saobraćaju, gotovo polovina, odnosno 44 odsto, otpada na pariski region.

Među napadnutim ženama, 75 odsto su mlađe od 30 godina, a 36 odsto su maloletnice. Praktično svi napadači, 99 odsto, su muškarci. Istovremeno se povećala i solidarnost. Deset odsto drugih osoba priskakalo je upomoć 2016. godine, a danas to čini 23 odsto. Da bi umanjio fenomen napada u transportu, parisko gradsko saobraćajno preduzeće na vidna mesta istaklo je brojeve telefona na koje može da se pošalje poziv za pomoć. Dopisnik "Novosti" prisustvovao je više puta intervencijama radnika na obezbeđenju pariskog metroa spram nasilnika koji su napadali žene.

Situacija je zabrinjavajuća. U pariskoj gradskoj i prigradskoj železnici postoje kamere, ali to ne sprečava izgrednike da, često pod okriljem mraka, delimično prekrivenog lica, pokušaju da se ustreme na putnice. One benignije vrste nasilja, poput lascivnih pogleda, više se i ne broje. Pariski region sada nastoji da dobije dozvolu da se u vagone instaliraju kamere koje potpomognute veštačkom inteligencijom upozoravaju policiju na eventualna neuobičajena ponašanja, poput onih koje su postavljane po gradu za vreme prošlogodišnjih Olimpijskih igara.

Povodom uvođenja ženskih vagona, javnost je podeljena. Dok jedni podržavaju tu ideju, drugi smatraju da je to ogroman korak unazad u ostvarivanju ženskih prava i ravnopravnosti među polovima. Oni koji su za, poručuju da će to ohrabriti žene da više putuju same noću, kao i da će se zbog toga osećati sigurnije. Oni koji se protive, naglašavaju da se time znatno uskraćuju njihove slobode i da bi, tako, onda mogli da se otvore ženski barovi, tržni centri, bazeni...

Ističu da ne treba kažnjavati žene odvajanjem, nego počinioce rigoroznijim merama. Umesto odvojenih vagona za žene, traže da policija hapsi napadače, da ima više policije, a da sudovi budu stroži, tako da pritajenim seksualnim predatorima ne padne napamet da krenu u akciju.

Do tada, žene će se i dalje suočavati s velikim izazovima kada treba da izađu u grad, naročito uveče. U takvim situacijama roditelji adolescentkinja i studentkinja, kada ne mogu da ih prevezu kolima, pomole se, za svaki slučaj, da sve protekne u redu, iako su ateisti.

KAZNA STO DIRHAMA

U Kairu su dva vagona u sredini kompozicija od 1989. godine rezervisana za žene. Obeležena su plavo-belom bojom. Redari na peronu upozoravaju muškarce koji zalutaju, da izađu napolje. U Kualalumpuru u Maleziji od 2010. godine ženama su na raspolaganju ružičasti vagoni, po istom principu. Kada su prazni, prisustvo muškaraca se toleriše. Slično je i u Iranu. U Dubajiu, kazna za ulazak muškarca u ženski vagon iznosi 100 dirhama, odnosno oko 23 evra. Ali, ženski vagoni u transportu postoje i u Japanu, Meksiku, Indiji. Nijedna zapadna zemlja ih do sada nije uvela.

Foto

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije