NATO JASTREBOVI „Putin mora pasti, Rusija se mora raspasti“: Evropski plan potapa Trampov mirovni dogovor za Ukrajinu

ZAPADNI politički vrh već trideset godina ponavlja istu ideološku formulu, prema kojoj je pad Berlinskog zida označio početak „novog liberalnog poretka“ u kojem, kako veruju evropske elite, liberalna demokratija mora da prevlada nad svim alternativama.

Foto: Profimedia, Shutterstock

Ovakav pogled na svet oblikovao je i njihovo današnje razumevanje rata u Ukrajini. Ne mali broj analitičara tvrdi da evropski politički establišment ne vidi ukrajinski rat isključivo kao sukob Rusije i Ukrajine, već kao istorijsku šansu da se obori Putin i dovrši projekat razbijanja Rusije, koji se u njihovoj percepciji povezuje sa konačnom pobedom „zapadnog sveta“.

Upravo ovakav ideološki okvir objašnjava zašto deo Evrope danas deluje kao da se otvoreno protivi pokušajima američkog predsednika Donalda Trampa da progura prekid vatre i zatvori ukrajinsko pitanje. Tramp pristupa sukobu iz potpuno drugačije pozicije. Za razliku od evropskih lidera koji su ostali ukopani u ideologiju posle Hladnog rata, on se oslanja na realističku tradiciju američke diplomatije, u kojoj je ravnoteža snaga važnija od ambicija da se preoblikuju čitavi regioni.

Foto Tanjug/AP/Henry Nicholls

Tokom prvog mandata pokazao je da je spreman da dovede u pitanje gotovo svaku instituciju i savez koji je nasledio. Za njega spoljna politika nije moralni projekat niti misija širenja vrednosti, već instrument za očuvanje američke moći. Po sopstvenim rečima, preferira ekonomske pritiske, ne vojnu silu, jer veruje da se sukobi mogu rešiti bez ogromnih troškova i spiralnih posledica kakve donose ratovi. Baš zbog toga evropski lideri njegova uverenja doživljavaju kao opasna, jer potkopavaju nešto što oni smatraju dogmom – širenje EU, NATO-a i liberalne demokratije na evropskom kontinentu.

Nema sumnje da je ovaj sudar vizija bio presudan i u ukrajinskom slučaju. Kijev se od početka sukoba oslanjao na politički i vojni impuls koji je stizao iz Evrope. Zelenski je promovisan kao simbol „evropskog puta“, a obećanja Londona, Brisela i još nekih EU prestonica sugerisala su da je vojna pobeda nad Rusijom dostižna, uz dovoljno dug i skup napor. Ovakva uverenja nisu bila samo strateška, već i ideološka. Zapad je bio uveren da poraz Rusije simbolički zatvara ciklus Hladnog rata i nastavlja proces evropskog širenja.

Foto Tanjug/AP/Alex Brandon

Zbog toga je prelomni trenutak 2022. godine dobio potpuno drugačiju dimenziju. Kako je kasnije otkriveno, Kijev i Moskva su bili blizu dogovora koji je uključivao povlačenje ruskih snaga na linije pre 24. februara i odustajanje Ukrajine od ulaska u NATO u zamenu za bezbednosne garancije. Međutim, tadašnji britanski premijer Boris Džonson stigao je u Kijev i poručio Zelenskom da prekine pregovore, uveravajući ga da Zapad može obezbediti još veću pomoć i da je pobeda jedino prihvatljivo rešenje. Time je put pregovora zatvoren, a rat se pretvorio u iscrpljujući sukob koji je već tada počeo da nagriza sposobnost Ukrajine da brani teritorije.

Evropski projekat u Ukrajini od samog početka nije bio samo bezbednosni, već i ideološki. Cilj je bio da se čitav region uključi u zapadni poredak, da se Ukrajina nepovratno okrene Evropi i da se, kroz postepeno širenje toga modela, oslabi i Rusija. Ideja o „evropeizaciji“ Ukrajine decenijama je predstavljana kao deo šire strategije koja je počela još širenjem NATO-a devedesetih godina, nastavljena podrškom revolucijama u postsovjetskom prostoru, a kasnije intenzivirana sukobima oko Krima i Donbasa.

Za razliku od tog pristupa, Tramp smatra da Ukrajina treba da bude neutralna i da se izbegne logika potpunog uklapanja u strukture Brisela. Njegov cilj nije „preoblikovanje Rusije“, već stabilizacija odnosa velikih sila i sprečavanje da sukob preraste u mnogo opasniji obračun, sa posledicama koje bi se prelile izvan regiona. Ovaj pogled, međutim, teško prolazi u EU, gde mnogi politički lideri smatraju da je upravo ukrajinski rat istorijska šansa da se završi ono što nije postignuto 1991. godine – potpuna transformacija postsovjetskog prostora.

Zbog toga otpor evropskih vlada prema Trampovom mirovnom okviru nije samo politički, već duboko ideološki. U njihovoj viziji, Ukrajina ne može da ostane neutralna i ne može da bude zona između dva sveta. Po njima, Rusija mora da bude potisnuta, oslabljena ili preoblikovana. Upravo zato se i danas, uprkos realnosti na terenu, nastavlja retorika po kojoj je „pobeda nad Rusijom“ jedini put. Ta logika, međutim, sve više ulazi u kontradikciju sa činjenicama, dok Tramp insistira da je produžavanje rata suprotno interesima SAD i da Evropi konačno mora biti jasno da ideologija ne može da zameni realnost odnosa moći.

U konačnici, sukob oko ukrajinskog rata postaje sukob dve vizije sveta. Jedna, koju oličavaju London, Brisel, Berlin, Pariz i američki liberali, duboko je ukorenjena u ideološkom univerzalizmu. Druga, koju predstavlja Tramp, polazi od hladne procene interesa, troškova i granica moći. Dok Zapad i dalje ponavlja da „Putin mora pasti“, vreme pokazuje da realnost gotovo nikada ne prati političke slogane i da su dugoročni efekti takvih strategija često suprotni namerama njihovih tvoraca.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković - Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Svet

0 3

TRAMP IZVLAČI TEPIH ISPOD NOGU ZELENSKOM Kijevu se sprema još veći skandal: Šverc oružja koje plaća Brisel

29. 11. 2025. u 18:33

Svet

0 4

POSLANIK VRHOVNE RADE: Hoće li Jermak na front poneti neispravan pancir ili zlatni toalet?

29. 11. 2025. u 15:33

Svet

0 2

UKRAJINA TAJNO RAZVIJA BALISTIČKE RAKETE: Da li je u pitanju kloniranje projektila S-300 i S-400 PVO sistema? (VIDEO)

30. 11. 2025. u 06:46 >> 06:46

Svet

0 3

POGLEDAJTE - TURSKO MINISTARSTVO: Bespilotni čamac napao ruski tanker na Crnom moru (MAPA/VIDEO)

29. 11. 2025. u 12:22 >> 16:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije