SKUPLJA UMETNOST ZA ISTI POGLED: Direkcija Luvra odlučila da stranici van EU plaćaju više za ulazak u ovaj muzej

SVI su ljudi jednaki, ali su neki jednakiji od drugih.

Foto: Goran Čvorović

Ova čuvena rečenica koju je napisao Džordž Orvel u svojoj "Životinjskoj farmi" mogla bi da se primeni na mnoge segmente saveremenog društva, a sasvim se prigodno uklapa i u najnoviju najavu da će ulaznice za goste Luvra koji imaju strane "ćage" poskupeti za 45 odsto u odnosu na domaću publiku. Drugim rečima, pogled na univerzalnu umetnost neće sve koštati isto.

Ko ne živi unutar Evropske ekonomske zajednice, u šta spadaju zemlje EU, Island, Lihtenštajn i Norveška, počev od 14. januara sledeće godine, dakle za nešto više od mesec dana, za kartu će morati da izvdoje 32 evra, dok za "evropsku publiku" ona i dalje košta 22.

Ovo, za mnoge diskriminišuće poskupljenje, predložila je početkom godine ministarka kulture Rašida Dati, s ciljem da se prikupi deo sredstava neophodan za čitav niz radova koji predstoje Luvru, nakogn alarmantne poruke koju je uputila direktorka ove ustanove Lorans de Kar. Za ceo projekat obnove lično se zauzeo i predsednik Emanuel Makron.

Najposećeniji muzej na svetu susreće se sa velikim problemima, uključujući i sa vlagom koja može da ošteti neka od svetskih remek-dela pohranjena u njegovim odajama. Najnovija epizoda s pljačkom u kojoj je 19. oktobra relativno lako nestalo bogatstvo iz nacionalne baštine vredno 88 miliona evra, pokazuje da Luvr kuburi i sa bezbednošću.

Vlasti, takođe, nameravaju da opsežnim radovima u sledećih nekoliko godina otvore još jedan ulaz, rasterete protok gostiju, ali i izgrade podzemnu salu samo za Monalizu. Sve to košta. Državna revizorska institucija procenila je da bi svi radovi mogli da koštaju i preko milijardu evra. Pare negde moraju da se pronađu, a stranci su, izgleda, pogodan teren da se popuni budžet. Procenjuje se da bi na ovaj način moglo da se obezbedi od 15 do 20 miliona evra dodatnog prihoda godišnje, što će biti usmereno na restauraciju i strukturalnu transformaciju muzeja. Ulaznica je, inače, za sve već poskupela od početka ove godine, sa 17 na 22 evra.

Ova kontroverzna mera izazvala je oštre reakcije i strane publike, i francuskih sindikata. U ime univerzalizalne dostupnosti Luvra kao svetskog dobra i jednakog pristupa njegovim zbirkama, sindikati su jednoglasno kritikovali povećanje cene ulaznice za neevropljane.

- Argument o obnovi zgrade kao opravdanje za uništavanje dva veka univerzalizma u Luvru ne deluje uverljivo - ocenio je jedan od jakih francuskih sindikata.

I drugi intervenišu u sličnom tonu, pa se tako navodi da će stanovici van EEZ sada morati da plaćaju više da bi posetili muzej u zapuštenom stanju, čime bi trebalo da pokriju "povlačenje države".

Sindikalne organizacije, koje redovno upozoravaju na problem nedovoljnog broja zaposlenih, takođe izražavaju zabrinutost zbog dodatnog opterećenja koje će nova tarifa nametnuti službenicima, zbog obaveza provere nacionalnosti posetilaca.

Ali, vlasti ove primedbe ne uzimaju u ozbir. Naprotiv, pročulo se da se slična mera već predviđa za Dvorac u Versaju. Zvanična odluka još nije doneta, ali se licitira sa povećanjem za strance od 3 evra, što bi moglo da donese uvećani prihod od preko 9 miliona evra na godišnjem nivou. Iz još jedne velike institucije, koju je u tom smislu pominjala ministarka Dati, Muzeja Orsej, poručuju da za sada ne razmišljaju o takvoj vrsti različite naplate. Rašida Dati je, međutim, naglasila da bi već tokom sledeće godine cenovnik s različitim tarifama u vezi s poreklom postilaca mogla da bude utvrđena za sve nacionalne kulturne ustanove.

Što se tiče Luvra, njegovih 73.000 kvadrata izložbenog prostora godišnje poseti 8,7 miliona gostiju, od kojih su čak 69 odsto stranci. Mnogi od njih će uskoro plaćati više, da bi videli isto.

DISKRIMINACIJA PO "RODOSLOVU"

Francuske vlasti ističu da različita tarifikacija za strance već postoji u muzejima i kulturnim institucijama od SAD i Kambodže, preko Italije do Maroka. Od sredine 2023. godine, ulaznicu u rimski Panteon od 5 evra plaćaju svi osim maloletnika, žitelja Rima i građana Rima, mlađih od 25 godina. Diskriminacija po "rodoslovu" važi i za studiranje u Francuskoj. Od 2019, stranci na javnim univerzitetima godišnju školarinu plaćaju i po 10, 15 pa i 20 puta više. Osnovne studije, na primer, za one koji žive u Francuskoj koštaju 170 evra, a za strance van EU 2.770. Masters, umesto 243, košta i do 3.900. Vlasti to objašnjavaju činjenicom da domaće i lokalno stanovništvo već izdvaja za održavanje i funkcionisanje ovih institucija kroz razne poreze i doprinose.  

Preporučujemo

Svet

0 2

ZAVRŠEN SUDBONOSNI SASTANAK U LONDONU: Odlučivalo se o Ukrajini, evo šta su dogovorili Zelenski, Starmer, Makron i Merc

08. 12. 2025. u 16:47

Svet

0 0

"U RUSIJI USPEŠNO POKRENUTO 19 NOVIH NACIONALNIH PROJEKATA" Putin saopštio fantastične vesti

08. 12. 2025. u 16:15

Svet

0 0

RUSKA ARMIJA NAPREDUJE Zauzeta još tri naselja: Položaji VSU zasuti artiljerijom i dronovima (VIDEO)

08. 12. 2025. u 16:09

Svet

0 2

OVO JE CILjANI DATUM ZA ULAZAK U RAT RUSIJE I EVROPE Orban: Mađari mogu poslednji put da odluče o miru 2026.

08. 12. 2025. u 15:52

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije