KAKO JE AŽIR FRANCUSKU KOLONIZACIJU PROGLASIO ZLOČINOM: Dodatno zategnuti odnosi dve zemlje

Alžirski parlament usvojio je zakon kojim se francuska kolonizacija proglašava zločinom.

FOTO: Tanjug/AP

Poslanici su njegovo usvajanje propratili stojeći u skupštinskoj sali, sa šalovima u bojama alžirske zastave oko vrata, uz aplauz. Ovim jednoglasno usvojenim zakonom se na francusku državu prebacuje „pravna odgovornost za njenu kolonijalnu prošlost u Alžiru i tragedije koje je proizvela“. Od Francuske se sada zahteva i zvanično izvinjenje.To preti da dodatno zaoštri ionako loše aktuelne odnose između dve zemlje.

Zakon nabraja „zločine francuske kolonizacije“, koji se smatraju nezastarivim, kao što su nuklearna testiranja, pogubljenja bez presuda, široko rasprostranjena primena fizičke i psihološke torture, kao i sistematska pljačka prirodnih bogatstava. Takođe se navodi da potpuna i pravična nadoknada za svu materijalnu i moralnu štetu nastalu usled francuske kolonizacije predstavlja neotuđivo pravo alžirske države i naroda.

Francuska je u Alžiru bila kolonijalna sila od 1830. do 1962. godine. Sa alžirske tačke gledišta, period francuske kolonizacije pre svega se povezuje sa nasilnom dominacijom. Alžirski istoričari ističu vojno nasilje, deportacije, upotrebu torture, kao i masakre civilnog stanovništva, naročito tokom ustanaka za vreme rata za nezavisnost.

Francuska pozicija je više iznijansirana. Pariz priznaje postojanje nasilja, zločina i osuđujuće prakse, ali istovremeno odbija sveobuhvatnu kvalifikaciju kolonizacije kao pravno sankcionisanog zločina. Francuska ističe složenost istorijskog perioda, naglašavajući da je kolonizacija, prema ovom tumačenju, bila praćena i izgradnjom infrastrukture, administrativnog, obrazovnog i zdravstvenog sistema, ne negirajući pritom izazvane patnje.

Francuske vlasti daju prednost pristupu zasnovanom na sećanju, priznanju pojedinih činjenica, istorijskoj i naučnoj saradnji, uz istovremenu uzdržanost prema inicijativama koje bi mogle da otvore put pravnim posledicama.

Francuski predsednik Emanuel Makron je 2017. godine kolonizaciju okvalifikovao kao „zločin protiv čovečnosti“ i priznao određene konkretne činjenice kao što su tortura i ubistva, ali bez upućivanja zvaničnog izvinjenja Alžiru.

Francusko-alžirski odnosi trenutno prolaze kroz jednu od najdubljih diplomatskih kriza još od sticanja nezavisnosti Alžira 1962. godine. Među glavnim nesuglasicama su i neslaganja oko migracionih pitanja, odbijanje Alžira da ponovo primi svoje državljane koje je Francuska izbacila, a postoje sporovi oko regionalnih pitanja, naročito francusko priznanje plana autonomije pod marokanskim suverenitetom za Zapadnu Saharu.

Usvojeni zakon pre svega ima snažan simbolički značaj u odnosu na konkretne posledice. Francusko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je žaljenje zbog „inicijative koja je očigledno neprijateljska, kako prema nameri obnavljanja francusko-alžirskog dijaloga, tako i prema mirnom radu na memorijalnim pitanjima“.

- Nastavljamo da radimo na obnavljanju zahtevnog dijaloga sa Alžirom, koji može da odgovori prioritetnim interesima Francuske i francuskih građana, naročito kada je reč o bezbednosnim i migracionim pitanjima - saopštio je iznmeđu ostalog Ke d'Orsej.

Iz francuskog ministarstva su takođe podsetili na rad koji je pokrenuo predsednik Makron u vezi sa sećanjem na kolonizaciju, kroz zajedničku komisiju francuskih i alžirskih istoričara.

ZAKOMPLIKOVAN RAD NA SEĆANjU

Francuski dnevni list „Liberasion“ prenosi izjave alžirskog pravnika Tahara Halfuna i francuskog istoričara Benžamena Store. Oni ističu da usvojeni zakon pokreće važna pitanja, ali da takođe može dodatno da zakomplikuje rad na zajedničkom memorijskom pristupu između Francuske i Alžira.

Preporučujemo

Svet

0 0

PREOKRET NA BLISKOM ISTOKU? Iranski zvaničnik: Teheran spreman na ustupke u zamenu za ukidanje sankcija SAD

23. 02. 2026. u 00:00

Svet

0 0

U SEVERNOJ KOREJI NIŠTA NOVO: Kim Džong Un ponovo izabran za generalnog sekretara vladajuće Radničke partije

22. 02. 2026. u 23:45

Svet

0 0

NEĆE NIŠTA OD TRAMPA Grenland odbio ponudu: Ne treba nam bolnički brod SAD

22. 02. 2026. u 23:25

Svet

0 1

POVODOM DANA OTADžBINE Putin poručio: Rusija nastavlja jačanje armije i flote

22. 02. 2026. u 22:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije