LANAC TRAMPOVIH PRETNJI SVE DUŽI : Američki predsednik posle Venecuele i Kolumbije uzeo na zub Meksiko, Kubu i Grenland

AMERIČKI predsednik Donald Tramp, posle raketiranja venecuelanske prestonice Karakasa, hapšenja lidera Nikolasa Madura tokom minulog vikenda i pretnji Kolumbiji, sada upozorava i Meksiko da "mora da se sabere, jer droga juri kroz tu državu", te će SAD morati da preduzmu nešto tim povodom". Osim toga, prognozira da bi vlada Kube uskoro mogla da se uruši. Odbacuje, doduše, mogućnost da Amerika vojnim putem ubrza pad kubanske vlade, ali dodaje da "ta zemlja opstaje samo zahvaljujući ekonomskoj podršci Venecuele."

Foto: Pixabay free images

Tramp je, piše Politiko, ove izjave dao u predsedničkom avionu "Er fors 1", manje od 48 sati pošto su američke snage izvele akciju u Karakasu i u kojoj je poginulo najmanje 40 ljudi, među kojima, kako je državni sekretar Pit Hegset sa zadovoljstvom konstatovao, nema Amerikanaca. Na zahtev Karakasa, za juče je zakazan hitan sastanak Saveta bezbednosti UN.

- Izgleda da je Kuba spremna da padne - rekao je Tramp. - Meksička vlada je sposobna da reši problem, ali su karteli veoma jaki. Očekujemo i priželjkujemo promene vlasti u više zemalja regiona, iako je budućnost Venecuele i dalje neizvesna. Verujemo da će nova vlast u Karakasu omogućiti SAD nesmetan pristup zemlji radi pomoći u obnovi. Ako se ne budu ponašali kako treba, uslediće drugi udar.

Tramp je oštro kritikovao kolumbijskog predsednika Gustava Petra, jednog od najglasnijih protivnika američke operacije u Venecueli.

- I Kolumbija je veoma bolesna. Vodi je bolestan čovek koji voli da proizvodi kokain i šalje ga u SAD, ali to neće još dugo trajati - rekao je Tramp.

Više od 30.000 kolumbijskih vojnika raspoređeno je duž granice sa Venecuelom, javlja Si-En-En. Ministar odbrane Pedro Sančez, rekao je da se više od 30.000 kolumbijskih vojnika nalazi duž 2.200 kilometara granice sa Venecuelom. Sančez je naveo da su trupe i tenkovi, pre svega raspoređeni u područjima u kojima deluju dva narko kartela, ELN i Tren de Aragua.

Sa Kolumbijom Tramp nije iscrpeo svoje pretnje, nego je samo nekoliko sati pošto je danska premijerka Mete Frederiksen kritikovala njegove izjave o mogućem pripajanju tog autonomnog područja, podsetio da "je Grenland, potreban SAD iz bezbednosnih razloga i da je EU potrebno da Amerika ima ostrvo".

- Apsolutno nema smisla govoriti o tome da SAD treba da preuzmu Grenland. SAD nemaju pravo da anektiraju bilo koju od tri zemlje Kraljevine Danske - navela je Frederiksen u saopštenju.

Trampu je replicirao i premijer ostrva Jens Frederik Nilsen koji je poručio da su "te izjave potpuno neprihvatljive i da predstavljaju nepoštovanje."

- Kad Tramp govori o "potrebi za Grenlandom" i povezuje nas sa Venecuelom i vojnom intervencijom, to nije samo pogrešno to je nepoštovanje - ocenio je Nilsen. - Dosta je sa fantazijama o pripajanju!

Britanski premijer Kir Starmer, osudio je Trampovu izjavu o preuzimanju Grenlanda, rekavši da "stoji uz premijerku Danske".

- Danska je bliski evropski saveznik, bliski saveznik u NATO i zato u budućnosti mora da bude samo Grenland i Kraljevina Danske - istakao je Starmer i dodao da je na ljudima koji žive na Grenlandu, kao i na vlastima Danske, da odlučuju o budućnosti ostrva.

I nemački šef diplomatije Johan Vadeful, naglasio je da Grenland pripada Danskoj, i da će NATO razgovarati o jačanju svoje zaštite na tom području ako bude potrebno.

Iran u plamenu napada i protesta

ŠEF Bele kuće, Donald Tramp kaže da bi Iran bio "veoma žestoko pogođen" ukoliko tokom aktuelnih protesta u toj zemlji dođe do ubijanja demonstranata. "Pažljivo to pratimo. Ako počnu da ubijaju ljude kao što su to činili u prošlosti, mislim da će ih SAD veoma snažno pogoditi", rekao je Tramp.

Protesti protiv ekonomske krize u Iranu, sve se više pretvaraju u bunt protiv vlasti, a zemljom kolaju nagađanja da su u sve umešane strane obaveštajne službe. Najmanje 20 ljudi je poginulo, uključujući dvoje maloletnika, Mustafu Falahija(15) iz centralnog Irana i Rasula Kadivariana(17), te njegovog brata Rezu (20).

Demonstracije zbog sloma nacionalne valute i rasta troškova života, proširile su se na najmanje 78 gradova i 222 lokacije, uz zahteve demonstranata za okončanje režima. U delovima zapadnog Irana, okupljeni su uzvikivali parole protiv vlasti i zahtevali oslobađanje uhapšenih demonstranata, pa su intervenisale snage bezbednosti, čak i u bolnicama u koje su odvoženi povređeni demonstranti.

Skoro 1.000 ljudi je uhapšeno, od čega je 40 maloletnika, navode međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava, koje optužuju vojsku da "neselektivno gađa civile". Na snazi su pojačane mere bezbednosti posle izjava vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamenija, koji je učesnike protesta nazvao "izgrednicima".

Preporučujemo

Svet

0 0

HAOS U IRANU SE NASTAVLjA: Na delu je pokušaj obojene revolicije - demonstranti traže da se Pahlavi vrati na vlast (VIDEO)

09. 01. 2026. u 17:16

Svet

0 0

MEDVEDEV OBJASNIO: Rusija ovako treba da odgovori SAD na zadržavanje tankera „Marinera“

09. 01. 2026. u 17:11

Svet

0 1

TRAMP PODELIO VIDEO NA SVOJOJ PLATFORMI: Tvrdi da demonstranti kontrolišu drugi po veličini iranski grad Mašhad?

09. 01. 2026. u 17:07

Svet

0 1

BRUTALNA PRETNjA MOSKVE: Udari "orešnikom" mogu biti ponovljeni ako Kijev opet pređe granice

09. 01. 2026. u 16:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije