NA SRBIJI AMERIKA ISPROBALA POSEBNU, HAGELOVU DOKTRINU: Monroova načela su samo jedna u nizu sličnih koje SAD primenjuju od 19. veka

PREDSEDNIK SAD Donald Tramp je naredbu za kidnapovanje predsednika Venecuele opravdao Monroovom doktrinom iz 1823. čije je temeljno načelo bilo suprotstavljanje evropskom kolonijalizmu. On je označen kao neprijateljski, dok je za pravedan i legitiman proglasio kolonijalizam SAD na prostoru Severne i Južne Amerike.

Foto Tanjug/AP/Alex Brandon/US Navy/x@studleemore

Ova doktrina je ugaoni kamen "velike strategije" koja je dovela Sjedinjene Države na tron svetskog policajca posle rušenja Berlinskog zida, ali Tramp nije rekao celu istinu, ukazuje za "Novosti" geopolitikolog prof. dr Ljubiša Despotović.

- Amerikanci imaju niz mnogo novijih doktrina koje opravdavaju ne samo slučaj Venecuele, već jasno ukazuju kako će se događaji dalje odvijati. Za početak, mora se razumeti da doktrina nije naučna teorija, ona se ne stvara da nešto razjasni, već sa praktičnom svrhom. Doktrine se oblikuju kao praktično tumačenje konkretnih planova ekspanzije i intervencionizma, najčešće kao plod zakulisnih igara političara, neformalnih krugova intelektualaca ili geopolitičkih analitičara bliskih vladajućim elitama svojih zemalja ili globalnih struktura moći - objašnjava dr Despotović.

Foto: Printskrin, Vikipedija

On podseća da je stvaranje bipolarnog sveta posle Drugog svetskog rata, formiranjem najpre NATO (1949), a onda i Varšavskog ugovora (1955), suštinski promenilo viđenje suverenosti država. Garancija suverenosti više nije poštovana jer su države kao članice blokova bile dužne da iznad svega iskazuju lojalnost centrima vojno-političke moći, Vašingtonu ili Moskvi. U njima su stvorene doktrine koje su imale zadatak da opravdaju odstupanja od poštovanja suverenosti članica, ali i suvereniteta država uopšte:

- Političkim doktrinama o ograničenoj suverenosti, prvo se pravdalo "pravo intervencije" u zemljama članicama saveza, a ubrzo se to proširilo i na sve druge države. U NATO je uvedena doktrina o ograničenom suverenitetu Sidelmana ili, kako je neki prepoznaju, Monroova doktrina, koju je pomenuo Tramp. Ona insistira na pravu atlantskog hegemona da interveniše da bi zaštitio svoje interese bilo gde u svetu. Ova doktrina postala je izuzetno aktuelna kada se konstituisao monopolarni poredak moći u kome su SAD postale jedina supersila. Njome su opravdavane mnoge vojne intervencije širom sveta, a radi veće uverljivosti dopunjena je doktrinom o "odmetničkim državama", prema kojima je dozvoljena upotreba svake sile. Njena praktična primena jasno se očitava iz izjave generala Majkla Šorta, glavnokomandujućeg NATO vazdušnih snaga tokom agresije 1999. kada je poručio: "Ne može se dobiti rat ako ne uništimo mogućnost normalnog života za većinu stanovništva. Moramo im oduzeti vodu, struju, hranu, pa čak i zdrav vazduh".

FOTO: Privatna arhiva

On kao važan stepenik ka unipolarnom svetu navodi "doktrinu domina" koju je odmah posle Drugog svetskog rata Vašington doneo kao opravdanje planiranja "novog svetskog poretka".

- Kao jedan od njenih glavnih kreatora smatra se Henri Kisindžer, siva eminencija američke spoljne politike, koji će je potpuno uobličiti i sprovoditi u delo. Ova doktrina je bila namenjena potčinjavanju ostatka sveta interesima američkih kompanija i njenim imperijalnim potrebama. Memorandum Saveta državne bezbednosti SAD iz aprila 1950. jasno svedoči o planovima i sredstvima namenjenim njenom ostvarenju. Prvi inicijator ove doktrine bio je Džordž Kenan, šef strateškog tima SAD, a u njegovom izveštaju iz 1948. navodi se: "Mi imamo oko 50 odsto svetskog bogatstva, a samo 6,3 odsto stanovništva... Naš najveći zadatak u narednom periodu je da zadržimo ovu nesrazmernu poziciju... Trebalo bi prestati raspravljati o nejasnim i nestvarnim ciljevima, poput ljudskih prava, poboljšanja životnog standarda i demokratizaciji. Uskoro ćemo morati da nastupimo sa pozicije sile." U istom tonu Kenan 1950. na sastanku sa američkim ambasadorima u Latinskoj Americi ukazuje da oni moraju biti protiv "opasnog praznoverja o tome da se vlast neke države Latinske Amerike stara za blagostanje svog naroda" - navodi dr Despotović.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Protivnici ove doktrine nisu bili samo političari pojedinih zemalja Latinske Amerike, već i lokalni visoki kler Rimokatoličke crkve, neki biskupi, na primer, koji su kroz tzv. "teologiju oslobođenja" isticali značaj socijalne ideje.

- Neki od njih brutalno su likvidirani u atentatima jer su bili zarazan primer potlačenim klasama i potencijalni izvor bunta koji bi mogao da naškodi interesima američkog biznisa. Vrlo brzo ova će se doktrina proširiti izvan Srednje i Južne Amerike i postati ideja vodilja sveukupne spoljne politike SAD. Njena osnovna namera sadržana je u potrebi da svrgava sa vlasti narodne režime koji su objavili rat siromaštvu u svojim zemljama, zalagali se za ograničenje rada američkih kompanija,nacionalizaciju i sličnim merama. Amerikanci su smatrali da ako jedna država postane slobodna i socijalno jasno profilisana to može poslužiti kao primer drugima i stvar se lako može oteti kontroli, kao "efekat domina". Zato su pribegavali korišćenju brutalnih sredstava: nameštanju izbora, atentatima, masovnim likvidacijama, rušenju vlada, vojnim intervencijama. Primera je dosta: Gvatemala, Brazil, Čile, Nikaragva, Panama - podseća dr Despotović.

Foto: Printskrin, Vikipedija

On napominje da je "doktrina domina" kodirana i kroz metaforu državnog sekretara SAD Dina Ačesona da su neke države kao "trule jabuke" a pošto "jedna trula jabuka može da pokvari celu kacu", opravdano je da se ona eliminiše:

- Kroz ovu doktrinu su SAD cinično poručile da nerazvijene zemlje moraju da nauče da ne dižu glavu inače će ih svetski policajac neumorno goniti. Doktrini trulih jabuka usledila je doktrina stožernih ili pivot država, kada su SAD postale svesne činjenice da neće moći same da kontrolišu globalnu situaciju, uprkos sveukupnoj privrednoj moći, vojnoj sili, globalnoj medijskoj mreži, značajnim međuvladinim organizacijama kao što su Svetska banka, MMF, Svetska trgovinska organizacija. Zbog toga je Vašington odlučio da u pojedinim regionima sveta uspostavi tv. pivot države koje će raditi za njegov račun.

Ničim kontrolisana moć SAD u unipolarnom svetu nametnula je drugim zemljama norme međunarodnog prava, kako ga tumači Vašington i institucionalni sistem koji takvo "pravo" podržava.

- Za tvorca ove doktrine najčešće se uzima američki politički filozof Džon Rols, koji je navodno zbog opšte potrebe za izgradnjom mira i stabilnog moralnog poretka u međunarodnim odnosima predlagao formiranje izvesnog "zakona naroda" koji bi se primenjivao na društva liberalno-demokratskih nacija, odnosno na "društva pristojnih naroda". Van ovako definisanog liberalno-demokratskog kruga privilegovanih država našli bi se svi ostali narodi sa svojim "odmetničkim državama". Taj doktrinarni konstrukt iz kuhinje zapadnih liberala definiše svet takozvanih "civilizovanih i demokratskih država" i svih drugih koji, po njima, to nisu jer odbijaju da se povinuju "vrednosnom kodu", tj. interesima atlantističke civilizacije i njenom hegemonu. Takva praksa nije dvostruki standard, to je samo jedan standard: "Nama sve, a ostalima ništa" - kaže dr Despotović.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Poštovanje normi međunarodnog prava u interpretaciji SAD, postalo je obavezujuće za sve, a ko nije slušao bio je kažnjen po doktrini o odmetničkim državama:

- Ona je opravdavala ponašanje američkog hegemona kada je bez pristanka drugih država nametala politiku jednog standarda za sebe, a sve koji bi se tome suprotstavili proglasila bi necivilizovanim narodima, a njihove zemlje kao odmetničke. Prema takvima su su mogle primenjivati i najbrutalnija sredstva ekonomskih sankcija i vojne odmazde. Asimetrija moći na strani hegemona davala mu je još više podstreka u naporu da "primerno" kazni "necivilizovane odmetnike" i na taj način uspostavi pravila odmazde u međunarodnim odnosima prema neposlušnicima. Srbi su od početka devedestih prošli torturu upravo po toj doktrini.

Foto D. Milovanović

Za agresiju NATO na SRJ, u martu 1999. čak je smišljena i usvojena u Senatu nova Hagelova doktrina kojom se legalizuje upotreba oružane sile u svrgavanju stranih vlada.

- Hagelova doktrina je skrojena za one koji smatraju da je određena vladavina zakonita samo pod uslovom da služi američkom državnom interesu. Značajno je istaći da je agresija na našu zemlju vođena prevashodno zbog potrebe kažnjavanja jednog nepokornog naroda, ali i sa idejom da se na delu proigra doktrina novog intervencionizma, čija će kasnija "legalizacija" biti objavljena u formi tzv. Bušove doktrine koja je usvojena 10. oktobra 2002. u američkom Senatu. U njoj se ističe američko pravo da bez saglasnosti Saveta bezbednosti ili čak i svojih saveznika, potpuno unilateralno a tobož preventivno, interveniše bilo gde u svetu gde se proceni da su navodno ugroženi njihovi nacionalni interesi. Srbi su bili idealni opitni kunić jer su se jasno suprotstavili pokušajima nasilnog otimanja KiM. Reč je, dakle, o svojevrsnoj geopolitici destrukcije. Razmere malignosti takve doktrine možemo prepoznati i u maksimi zločin u ratu - genocid u miru, koja je surovo primenjivana i nad nama. Bušova doktrina je, pak, opravdala agresiju na Irak, čiji je formalni glavni cilj bio rušenje režima Sadama Huseina, a suštinski ovladavanje sirovinskim resursima te zemlje, od kojih je nafta na prvom mestu. Kada imate u vidu američke doktrine, nije teško dokučiti šta je istinski cilj u Venecueli - zaključuje dr Despotović.

PIVOT DRŽAVE

Posle raspada Sovjetskog Saveza doktrina pivot-država je primenjena na globalnom nivou: one su pažljivo birane i uz atlantističkog mentora brzo su postajale regionalni faktor.

- Ovde je reč o tranziciji moći sa velike na državu regionalnog tipa koja će podizanjem kapaciteta tvrde, meke i pametne moći biti u stanju da odigra dodeljenu joj ulogu. Vrlo racionalno, Amerikanci su birali one zemlje koje će nakon izvesnih ulaganja postati značajan faktor u realizovanju njihovih interesa. Prvi i često najvažniji kriterijum bio je demografski potencijal buduće pivot zemlje, jer će ona podneti najveći teret eventualnih ratnih sukoba u dodeljenom joj regionu štiteći nacionalne interese mentora. Drugi važan kriterijum je geografska lokacija, odnosno značajan geopolitički položaj u regionu, koji će omogućiti pivot državi lakše kontrolisanje zemalja označenih kao potencijalni protivnici. Tek na trećem mestu, kao kriterijum, dolazi ekonomski potencijal zemlje, a na samom kraju uzimala se u obzir veličina u teritorijalnom smislu. Sve ostalo, uključujući i vojnu silu, američki gospodari podići će u pivot državi relativno brzo: obrazovni sistem i nauku, ukupnu infrastrukturu, privredu i tehnologiju, a naročito vojsku i njene potencijale - kaže dr Ljubiša Despotović.

Preporučujemo

Svet

0 0

NAJNOVIJE VESTI SA FRONTA: VSU pokušale kontranapad na Kupjansk više od 30 puta od početka godine (VIDEO)

11. 01. 2026. u 21:00

Svet

0 1

KOREKTNOST POKVARILA DUH BOŽIĆA: Francuska između sekularnosti i tradicije

11. 01. 2026. u 20:38

Svet

0 0

LUDA KUĆA: Tramp je ideju o imenovanju Rubija za predsednika Kube ocenio kao odličnu

11. 01. 2026. u 20:35

Svet

0 2

UŽASNE VESTI ZA KIJEV: Kličko otkrio koliko je teška situacija u glavnom gradu Ukrajine

11. 01. 2026. u 19:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije