PREGOVORI O GRENLANDU U BELOJ KUĆI: Šefovi diplomatija Kopenhagena i Nuka danas popodne u Vašingtonu sa američkim sagovornicima

ŠEFOVE diplomatija Danske i Grenlanda, čeka danas u Beloj kući razgovor sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom o najvećem ostrvu. Uoči susreta, Lars Loke Rasmusen i Vivijan Mocfeldt, istakli su zajednički stav da ovo arktičko ostrvo ostaje deo Kraljevine Danske i odbacili pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti kontrolu nad njim. "Grenland nije na prodaju", poručili su i dodali da bi bezbednosna pitanja trebalo da rešavaju među saveznicima.

Foto: Profimedia

Tramp je prethodno ocenio da je Grenland strateški važan i bogat mineralima, dok zvaničnici američkog Kongresa razmatraju razne planove za kontrolu ostrva, uključujući vojnu opciju i jednokratne isplate Grenlanđanima, pri čemu se pominje raspon od 10.000 do 100.000 dolara po čoveku, koji treba da ih ubedi da se otcepe od Danske i pridruže Vašingtonu. Od 2009. godine ostrvljani imaju pravo na otcepljenje, ako ga izglasaju na referendumu. Grenlanđani su ranije bili otvoreni za odlazak iz Danske, ali su više puta odbili da budu deo SAD. Gotovo 85 odsto, doduše malobrojnog stanovništva od oko 50.000, odbacuje tu ideju, pokazuje lanjska anketa.

Ako bi SAD platila maksimalni planirani iznos, ukupan ceh izneo bi oko 5,6 milijardi dolara. Američki ekonomista i profesor na Univerzitetu Kolumbija Džefri Saks, rekao je za Al Džaziru da "Bela kuća želi da otkupi Grenlanđane, a ne da plati ono što ostrvo vredi, što je daleko više od ona što bi SAD ikada platile".

Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen poručio je, međutim, da Nuk, prestonica Grenlanda, ostaje posvećen Danskoj, od koje ima autonomiju, koja podrazumeva kontrolu nad prirodnim reusrsima, dok se Kopenhagen bavi spoljnom politikom, odbranom i finansijama.

- Ako moramo da biramo između Danske i SAD, biramo Dansku - rekao je on.

Ilustracija V. N.

U komentaru ove izjave, Tramp je kazao da "se ne slaže sa njim" i da uopšte ne zna ko je on, što će, kako je naglasio, biti veliki problem za Nilsena.

Ministar odbrane Troels Lund Poulsen, objavio je juče da će Kopenhagen nastaviti da jača svoje vojno prisustvo na Grenlandu, a da se, takođe, vodi "kontinuirani dijalog" sa saveznicima zarad povećanja aktivnosti NATO na Arktiku. I francuski šef diplomatije Žan-Noel Baro, odlučan je da Grenland nije na prodaju i poziva SAD "da prestanu sa ucenama".

- Napad na drugu članicu NATO ne bi imao smisla, bio bi suprotan interesima SAD, pa ova ucena mora da prestane - rekao je Baro, potvrdivši da Francuska podržava Dansku i najavio je otvaranje francuskog konzulata na ostrvu 6. februara, što je označio kao politički signal. - Nismo izgubili rat, igra nije gotova, lopta je u dvorištu evropskih parlamentaraca.

Dok Trampovi zvaničnici razmatraju planove za aneksiju ostrva, navodno se, u Beloj kući vode razgovori o sklapanju vrste sporazuma koji definiše jedinstvenu strukturu podele suvereniteta njegove teritorije. Rojters navodi da su zvaničnici razgovarali o sastavljanju Sporazuma o slobodnom udruživanju, međunarodnog akta između SAD i tri nezavisne, suverene pacifičke ostrvske zemlje Federativnih država Mikronezije, Republike Maršalska ostrva i Republike Palau.

Da bi se postigao ovaj KOFA sporazum, koji bi SAD dao odgovornost za odbranu i bezbednost u zamenu za ekonomsku pomoć, Grenland bi, međutim, morao da se odvoji od Danske.

Zaharova: EU da se seti Krima 2014.

PORTPAROLKA ruskog MIP Marija Zaharova, izjavila je da, suočeni sa američkim pretenzijama na Grenland, zvaničnici EU treba da se sete kako su reagovali na događaje na Krimu 2014. godine. "Da bih im pomogla, želela bih da preporučim njihove reči iz 2014. Neka pogledaju šta su rekli o situaciji oko Krima. Biće im veoma korisno za pitanje Grenlanda", rekla je Zaharova za radio Sputnjik. Ona je predložila i da se zvaničnici u Briselu zapitaju zašto ih situacija u članicama EU manje zanima nego ona u drugim zemljama. "Neka sad naprave bilans zašto se više interesuju za događaje u zemljama koje nisu njihove članice ili nisu deo njihovog zajedničkog ekonomskog ili političkog prostora nego za sebe same", kaže Zaharova.

Kupovine u prošlosti

SAD su kupile Luizijanu od Francuske 1803, za 15 miliona dolara i Aljasku od Rusije 1867, za 7,2 miliona dolara. Obe zemlje, bile su, međutim, voljne da prodaju svoje teritorije, što sa Grenlandom danas nije slučaj. Vašington je u prošlosti kupovao teritorije od Danske. Godine 1917, pod predsednikom Vudroom Vilskonom, SAD su pazarile područje Zapadne Indije za 25 miliona dolara, koje su kasnije preimenovale u Američka devičanska ostrva.

Preporučujemo

Svet

0 0

SPREMNA ZA UDAR NA KIMA: Južnokorejska raketa za uništavanje bunkera ima bojevu glavu 16 puta jaču od Iskandera i 35 od ATACAMS

22. 01. 2026. u 06:45

Svet

0 0

ANARHISTI VEĆ PRETE NASILjEM: Pripremaju se nasrtaji na Olimpijske igre. Oni ZOI smatraju „nepravednim i štetnim na više frontova“.

21. 01. 2026. u 23:51

Svet

0 2

REAKCIJE EVROPLjANA NA TRAMPOV SPORAZUM: Od neverice i crvenih linija do opreza

21. 01. 2026. u 23:43

Svet

0 3

DETALjI TRAMPOVOG SPORAZUMA ZA GRENLAND Evropa je upravo kleknula: Evo šta sve uključuje i kakva su prava data Amerikancima

21. 01. 2026. u 23:32

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije