ORUŽJE ZA KIJEV PODELILO UNIJU: Pariz i Berlin se ne slažu oko porekla naoružanja koje Ukrajina treba da kupi od evropske pomoći

Nova podela unutar EU.

Foto: Ilustracija rybar/Profimedia

Dok se Berlin i Hag, zajedno s većinom članica, zalažu za to da Ukrajina od evropske pomoći nabavi oružje bilo koje provenijencije, a ponajviše američko, dotle francuski predsednik Emanuel Makron zagovara maksimu "kupujmo domaće", odnosno, u ovom slučaju – evropsko.

Poziciju zvaničnog Pariza u ovom domenu praktično podržavaju još samo Grčka i Kipar. Ova relativna podrška unutar EU je donekle ojačana činjenicom da Nikozija trenutno kružno predsedava EU, do sredine godine.

Znatno oslabljene političke snage na unutrašnjoj sceni, zbog manjinske vlade, budžetske krize i pobune poljoprivrednika, francuski šef države nastoji da poene sakupi van nacionalnih okvira, što mu je neko vreme i polazilo za rukom. Pre svega, insistiranjem na okupljanju Kolacije voljnih, sa snagama za podršku Kijevu posle postizanja mira.

Ali, Makronova pozicija i na međunarodnom planu je sve slabija. Nije, tako, uspeo da se izbori za minimalnu kvotu potrebnu za blokiranju odluke o sklapanju sporazuma o slobodnoj trgovini Merkosur sa zemljama Južne Amerike, od četiri članice EU i najmanje 35 odsto ukupne populacije. Sada je u manjini i kada je reč o nabavci evropskog oružja za Ukrajinu.

Nova linija razdvajanja u EU otvorena je oko pitanja kako će Ukrajina da koristi znatna sredstva namenjena njenoj odbrani. Reč je o zajedničkom evropskom zaduživanju u iznosu od 90 milijardi evra, dogovorenom krajem prošle godine, kojim bi se u naredne dve godine finansirale ratne potrebe Kijeva. Ta odluka doneta je bez posezanja za zamrznutom ruskom imovinom, pošto među članicama nije postignut konsenzus o tome.

Suštinski spor se sada vodi oko načina trošenja tog novca. Evropska komisija je juče podnela predlog kojim se utvrđuju osnovni okviri za korišćenje sredstava iz zajedničkog evropskog zaduživanja namenjenog vojnoj pomoći Ukrajini. Predlog predviđa uvođenje klauzule o tzv. „evropskoj preferenciji“, prema kojoj bi sredstva trebalo prvenstveno da budu usmerena ka industriji odbrane unutar EU. Istovremeno, dokument ne odstranjuje mogućnost nabavke oružja od proizvođača iz trećih zemalja, uključujući SAD, u slučajevima kada evropska industrija ne može da obezbedi traženu opremu u potrebnom obimu ili u odgovarajućem roku.

Predlog EK otvorio je narednu fazu razgovora među državama članicama, koje treba da se usaglase oko njegovog tumačenja i primene. To pitanje biće razmatrano u okviru Saveta EU, pre nego što se utvrde konačne operativne smernice za korišćenje sredstava iz ovog finansijskog instrumenta.

Makron svoju poziciju pravda strateškom potrebom da se ojača evropska vojna i industrijska autonomija, čak i po cenu sporijeg snabdevanja Kijeva pojedinim vrstama naoružanja. O tom svom jasnom cilju govorio je nedavno pred francuskim ambasadorima na izricanju novogodišnjih želja.

Nasuprot tome, Nemačka i Holandija, uz podršku većine članica, smatraju da Ukrajini treba ostaviti maksimalnu slobodu u izboru dobavljača. Po njihovom shvatanju, hitnost nabavke ima prednost nad industrijskim i političkim interesima EU, naročito u situaciji u kojoj evropska industrija ne može brzo da isporuči sisteme koji su Kijevu trenutno neophodni.

U tom kontekstu, Berlin i Hag zagovaraju fleksibilan pristup. Pariz, međutim, traži restriktivno tumačenje te odredbe, bez mogućnosti šire primene. Takav stav izazvao je otvorene kritike, jer bi, prema protivnicima francuskog predloga, mogao da ograniči sposobnost Ukrajine da se efikasno brani od Rusije.

Holandska vlada je u jednom od dokumenata navela da su Ukrajini hitno potrebni sistemi protivvazdušne odbrane, presretači američke proizvodnje, municija, rezervni delovi za avione F-16, kao i sredstva za udare na većim udaljenostima. To je oprema koju evropska industrija trenutno ne može u dovoljnoj meri da obezbedi. Sličan ton zauzeo je i Berlin, koji je u pismu upućenom drugim prestonicama jasno poručio da se protivi ograničavanju kupovine izvan EU.

PRVENSTVO VEĆEM DONORU

Dodatni problem za Pariz predstavlja i finansijski aspekt. Više od dve trećine planiranih sredstava bilo bi usmereno na vojne rashode, dok su ukupne potrebe Ukrajine procenjene na oko 137 milijardi evra. U takvim okolnostima, Nemačka zagovara princip prema kojem bi zemlje koje su najviše doprinele pomoći Kijevu imale i veći uticaj u budućim narudžbinama. Berlin je tu ubedljivo prvi, sa 27,5 milijardi evra bilateralne pomoći, dok je Francuska daleko iza, sa oko 8,1 milijardu.

Preporučujemo

Svet

0 0

ANARHISTI VEĆ PRETE NASILjEM: Pripremaju se nasrtaji na Olimpijske igre. Oni ZOI smatraju „nepravednim i štetnim na više frontova“.

21. 01. 2026. u 23:51

Svet

0 1

REAKCIJE EVROPLjANA NA TRAMPOV SPORAZUM: Od neverice i crvenih linija do opreza

21. 01. 2026. u 23:43

Svet

0 2

DETALjI TRAMPOVOG SPORAZUMA ZA GRENLAND Evropa je upravo kleknula: Evo šta sve uključuje i kakva su prava data Amerikancima

21. 01. 2026. u 23:32

Svet

0 0

TRAMP UPOZORIO IRAN: Prekinite nuklearne programe i nasilje nad demonstrantima ili...

21. 01. 2026. u 23:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije